Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'историчару'.
Found 2 results
-
Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије, служио је са свештеномонаштвом и свештенством заупокојену Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, поводом упокојења Предрага Пеђе Вукића, историчара са Цетиња, у четвртак 25.јула 2019. љета Господњег на празник Иконе Богородице Тројеручице. http://manastirostrog.com/wp-content/uploads/2019/07/Besjeda-Mitropolita-Amfilohija-nad-odrom-Pedje-Vukica.mp3 http://manastirostrog.com/wp-content/uploads/2019/07/Oprostaj-Rajka-Radusinovica-od-Pedje-Vukica.mp3 http://manastirostrog.com/wp-content/uploads/2019/07/Oprostaj-Milutina-Vukica-od-sina-Pedje.mp3 Предраг Вукић упокојио се јуче у острошкој светињи у 54.години живота, а заупокојеној Литургији над његовим одром присуствовали су чланови породице, бројно свештенство, монаштво, родбина и пријатељи покојника. Након причешћивања вјерних, Митрополит Амфилохије са саслужитељима служио је опијело над одром Предрага Вукића, а после прочитаног Јеванђеља од њега се опростио подсјећајући на ријечи Светог писма „Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја“ које се читају на опијелу. -Овим ријечима испраћамо оне који из овог пролазног свијета одлазе на вјечни пут, Божији пут, пут којим иде свако створење, пут који је наш брат Предраг Пеђа изабрао и раније. Изабрао је као мјеру свога живота и у времену и у вјечности, Онога који је пут, истина и живот, Христа Бога нашега – казао је Митрополит Амфилохије и додао да је Пеђа Вукић управо тим путем пролазио током свог кратког живота, вјеран Христу Богу и Његовој заповијести. Митрополит Амфилохије је нагласио да је Предраг међу разним путљагама, путељцима и распућима којима многи од нас ходимо по овој земљи, изабрао једини, истински и прави пут. -Вјери у Христа Бога и у вјечно Царство небеско научила га је његова мајка, а историјској науци га је научио његов отац. Његова историја којом се он бавио није била мртва историја, него живот. Његова историја и бављење историјом и живих и животворних моштију Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, темељена је не на разарању светиња Божијих и ловћенске светиње, него на оном светом храму Светог Петра Цетињског и на моштима и на мудрости Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца – казао је Митрополит Амфилохије. Зато је Бог, али и сам Пеђа одабрао да овдје код моштију Светог Василија почива његово тијело и да овдје чека трубе судњег дана, рекао је Митрополит Амфилохије и додао да је у острошку светињу долазио по његовом благослову да проучава архив Светог Василија Острошког. -Био је вјеран Светом Петру Цетињском и његовом живоносном дјелу и његовом схватању историје и историје свога народа, вјеран Светом Петру Другом Ловћеснком Тајновидцу, вјеран Василију Острошком. На тој вјерности и на том поштовању према њима, он је темељио своје схватање историје и своје личне, али и историје свога народа. Зато је остао вјеран до краја свога живота и своме српском народу, како је стално говорио, да је то народ коме он припада – истакао је Митрополит Амфилохије. У име Црквене општине Цетиње, у име Вукићевих суграђана, од њега се опростио предсједник ЦО Рајко Радусиновић, који је говорећи о његовом животу казао да се он одигравао између три мјеста која су опредијелила и обликовала његову животну и стваралачку судбину: Цетиња, Острога и Београда. -Цетиња као мјеста рођења, школовања и рада у државном Архиву, Архиву музеја и Архиву МЦП. Цетиње је волио на специфичан начин, а које га по његовм мишљењу није вољело, а ни размјело, јер то није био град чију је петстогодишњу историју, развој и метаморфозе одлично познавао. То је ипак био град у коме је упознао архивску грађу и у којем је захваљујући својој несвакидашњој меморији постао историчар кога су уважавали и академици и доктори историјских наука, од којих су они искрени и мање сујетни говорили да Пеђа зна више него сви они заједно. Јер Пеђа је био архив који хода – казао је Радусиновић и додао да је због несебичног рада и труда на прикупљању новца за градњу храмова, Вукића СПЦ одликовала Орденом Светог Саве. У Београду је Пеђа обично боравио крајем децембра, када се сретао са еминентним културним и научним радницима, а у Острогу је боравио десетак дана мјесечно, молио Светом Василију Острошком, радио на сређивању манастирског архива и писању духовне поезије, која била друга Пеђина љубав поред историје, казао је Радусиновић. -Судбина је хтјела да ја стари човјек држим опроштајни говор свом сину. Он је био принципијелан човјек и био је јако одређен у својим опредјељењима, убјеђењима и одлукама. Ја сам те његове одлуке и убјеђења поштова. Јесте да смо се некад мимоилазили, али је Пеђа за мене, а вјерујем и за вас био један честит и поштен човјек, емотивне душе, високи интелектуалац. Његови говори, бесједе, предавања, слушани су са великом пажњом, а његова реторика је надалеко чувена. Био је жива енциклопедија и маестро своје струке – казао је Милутин Вукић и подсјетио да му је син обећао да ће он њему држати погребно слово, а не обрнуто. Потом су земни остаци Предрага Вукића сахрањени на манстирском гробљу. Међу присутнима на Вукићевој сахрани поред свештенства, родбине и пријатеља, били су присутни неки од посланика Скупштине Црне Горе и бројни интелектулаци и људи из културног живота Црне Горе. Острошко братство и породица припремили су ручак за покој душе Предрага Вукића у Доњем манастиру. Вјечанаја памјат брату нашем Предрагу Вукићу! Извор: Манастир Острог
-
- историчару
- новопрестављеном
- (и још 11 )
-
Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу 12. Јун 2017.http://www.eparhija.me/maj-2017-naucni-ckup-o-ljubomiru-durkovicu У организацији Института за српску културу, у Никшићу је, у суботу 10. јуна 2017, одржан научни скуп „Др Љубомир Дурковић Јакшић – живот и научно стваралаштво“. Учеснике скупа, посвећеног животу и научном стваралаштву др Љубомира Дурковића Јакшића, једног од најзначајнијих српских црквених историчара, културних дјелатника 20. вијека, поздравио је, у име организатора, доц. др Будимир Алексић, предсједник Управног одбора Института за српску културу - Никшић. Алексић је подсјетио на најзначајније податке из живота овог врсног интелектуалца, који јерођен 1907. у жабљачком селу Врелима под Дурмитором, нижу гимназију завршио је у Пљевљима, потом Цетињску богословију 1928, да би, затим, отишао у Београд на студије теологије, а као стипендиста Пољске православне цркве прешао на студије у Варшаву, гдје је завршио три факултета: богословски, правни и историју. Ту је и докторирао на теми „Петар II Петровић Његош“. Радни вијек провео је у Београду, једно вријеме радио у кабинету Патријарха Гаврила Дожића, некоколико година био професор историје СПЦ на Богословском факултету, а пензионисао сеу универзитетској Библиотеци „Светозар Марковић“ у звању научног савјетника. „Љубо Дурковић је свестрана стваралачка личност која се огледала у више научних дисциплина. Он је један од наших највећих његошолога, аутор је прве библиографије о Његошу, објављене 1951. Има неколико посебних издања посвећених Његошу, неколико десетина текстова и расправа, објављених у периодици широм Југославије.Бавио се историјом СПЦ, страдањем Српске Цркве и српског народа у току Другог свјетског рата. Аутор је монографије о Епископу бањалучком Платону Јовановићу, убијеном од стране усташа 1941, бавио се односима Србије и Ватикана, историјом свог завичаја.Један је од наших највећих библиографа и познавалаца старог српског штампарства и библиотечког рада“. „Без обзира на све то, његово волуминозно дјело није научно валоризовано, нити му је посвећена адекватна пажња. Институт за српску културу из тог разлога организује овај научни скуп да бисмо његово дјело,кроз излагања стучњака из различитих научних дисциплина којима се бавио Љубо Дурковић,приближили савременој српској науци и култури, коју је много задужио“, казао је Алексић. Љубомир Дурковић Јакшић је, премаријечима Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, био велики посвећеник науке, специфичан по много чему и као личност и као научник. „Од изузетног значаја јесте то да се на сваки његов податак можете ослонити, јер је иза тога огромно знање. Имао је ширине да и сам себе поправља, а то могу само ријетки и велики, они којима је Бог дао да поживе дуг вијек. А оно гдје је он сам себе поправио је изузетно важно за нас“, казао је Владика Јоаникије, који је Љубомира Дурковића упознао као крепког старца од 80-ак година. Владика је говорио о раду који је Љубомир Дурковић Јакшић 70.-их година написао о Митрополији црногорско-приморској, држећи се онога што је до тада писано о Митрополији, а постоји списак научника који су тада тврдили да је Митрополија црногорско-приморска била аутокефална. „Уз мање допуне и он се држао тог става, међутим, увидио је да то није тако, па је исправио своју грешку и грешку својих претходника и написао обимну студију „Митрополија црногорско-приморска никада није била аутокефална“. Та књига је незаобилазна до дана данашњег за сваког ко се бави историјом и статусом Митрополије црногорско-приморске. Осим тога, увијек морамо поменути и његове огромне заслуге у организовању борбе за Ловћенску капелу. Иако је Капела срушена, мислим, да та његова борба није била узалудна, а све оно што је написао о Ловћенској капели, његов лични допринос, има огроман значајза нас“, истакао је Преосвећени Епископ Јоаникије, подсјетивши и на Дурковићев рад, везан за манастир Свете Тројице у Пљевљима. „Сазнао сам, касније, да јеу рукопису остала његова књига о овом манастиру за коју се сматра да је Дурковићево животно дјело. Свети Архијерејски Синод наше Цркве је штампао ту монографију, што ми је причинило велику радост, иако он није више био међу нама, него у наручју Божјем и Његошевом. И овај данашњи скуп има огроман значај, нарочито зато што се одржава у 110.годишњици од рођења и 20. годишњици од упокојења Љубомира Дурковића Јакшића. Заслужио је да га се сјећамо, јер све што је написао је поуздано, утемељено и свако ко се буде бавио историјом СПЦ, Митрополије црногорско-приморске, Ловћенске капеле, Његошем, мораће стално да му се враћа“, поручио је Владика Јоаникије. Овом приликом своја сјећања на личност Љубомира Дурковића изнио је и Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида из Београда. Научни скуп „Др Љубомир Дурковић Јакшић – живот и научно стваралаштво“ састојао се из два дијела. У првој сесији учествовали су: Томаш Ћоровић („Др Љубомир Дурковић Јакшић (1907-1997), др Жарко Лековић („Црногорско-србијанска сарадња у дјелу Љубомира Дурковића Јакшића), доц. др Будимир Алексић („Дурковићево истраживање канонско-правног статуса Цетињске митрополије“), др Далибор Петровић („Србија и Ватикан у истраживању Љубомира Дурковића“) и проф. др Мирослав Додеровић („Пљеваљски крај у проучавањима Љубомира Дурковића Јакшића). У другом дијелу скупа учествовали су: др Радисав Маројевић („Покушај унијаћења Срба у дјелу Љубомира Дурковића Јакшића“), др Миодраг Чизмовић („Борба за Његошев завјет Љубомира Дурковића Јакшића“), др Васиљ Јововић („Дурковићеви радови у црногорској периодици“), протојереј Слободан Јокић („Љубомир Дурковић Јакшић као истраживач богослужбених књига“) и мр Александар Вујовић („Др Љубомир Дурковић Јакшић као сарадник периодичних публикација СПЦ“). Институт ће, како је најављено, до краја године објавити Зборник радова са овог скупа и библиографију др Љубомира Дурковића Јакшића, а у питању је неколико десетина посебних издања и неколико стотина научних радова, текстова, расправа, осврта, полемика, објављених у периодици после Другог свјетског рата, па до његове смрти 1997. године.
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.