Почетком године, у већ чувеном интервју-у, један наш вољени преосвећени епископ је исказао мишљење да је аутокефалност нашој средњовековној цркви неканонски додељена са стране Цариградског патријарха, у Никеји, 1219 године.
Али, чињенице говоре да је самосталност наше цркве, сагласно својим канонским ингеренцијама, тачније, у складу и у потпуном сагласју са 17. правилом Халкидонског и 38. правила Трулског сабора, даровао тадашњи византијски цар Теодор I Ласкар.
Управо на основи истих светих канона на којима је 200 година раније основана Охридска Архиепископија, чији се архиепископ Хоматијан тада једини противио таквој царевој одлуци, доводећи у питање његово царско достојанство, што се историјски и фактички није показало исправним.
Према томе, Цариградски патријарх није био обавезан да тражи дозволу од Охридског архиепископа да би одвојио српске области у посебну самосталну цркву и да јој хиротонише Светог Саву за њеног првог арепископа, него је овај (Хоматијан) и сам био дужан да повуче своје епископе из српских земаља, сагласно горепоменутим светим канонима.
Отуда, сматрам да исказано мишљење нашег вољеног епископа, а које неретко бива експлоатисано у јавности на уштрб угледа наше свете цркве, уопште не одговара истини.