Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'информисању'.
Found 4 results
-
Бесомучна медијска кампања коју интересне групе у политици, култури, информисању и цивилном сектору последњих месеци воде против СПЦ и посебно против Епархије Бачке и представљају насртај не само на институцију цркве као темељ српске државности, већ и отворено непријатељство према свему што је српско. Под изговором заштите културних вредности или бар оног што однарођене елите држе за културу, открива се намера да се Српској Православној Цркви ускрати право да одлучује и управља својом имовином, а значају који ужива у народу нанесе штета. Културни рат који су отворено повеле поједине јавне личности, више него јасно имају за циљ потирање православног духа народа и обнову хабзбуршких културних вредноси, обележених и запамћених по бројним стратиштима Срба. Одсутво реакције, значило би капитуалцију и мирење са окупацијом, коју агресивна квазикултурна и самозвана елита покушава гласно да наметне. Институт за политичко умрежавање позива на одлучан одговор који ће јасно ставити до знања да у српском народу постоје вредности и институције, чије угрожавање неће бити толерисано нити проћи без одговора. Име и презиме: 1)Проф. др Борис Стојковски, историчар 2)Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине 3)Проф. др Стаменко Шушак, кардиохирург Директор Клинике за кардиоваскуларну хирургију ИКВБВ Ср. Каменица, Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду 4)Ивица Дачић, министар иностраних послова и председник СПС 5)Муфтија војвођански Мухамед еф. Зиљкић 6)проф. др Срђан Шљукић, социолог и потпредседник Матице српске 7)Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма 8)Ксенија Вучић, новинар 9)Селимир Радуловић, песник и управник Библиотеке Матице српске 10)др Александар Раковић, историчар 11)мр Мирослав Шпановић, посланик и Председник покрајинског одбора ПУПС-а 12)Проф.др Срђан Перишић, политиколог 13)Јован Вучуревић, посланик у Скупштини Црне Горе и функционер Демократског фронта 14)Марина Рајевић Савић, новинар 15)Душан Савић, бивши фудбалер 16)Александар Ђурђев, посланик и председник Српске лиге 17)Александар Протић, продуцент и члан Београдског синдиката 18)проф др Иван Стратимировић, потомак Вожда Ђорђа Стратимировића 19)Душан Илић, истраживач Институт за европске студије 20)Владимир Ђукановић, народни посланик и члан председништва СНС 21)Стеван Бакић, градоначелник Суботице 22)Иван Стоилковић, посланик у Собрању Македоније и председник Демократске партије Срба у Македонији 23)Марко Танасковић, писац 24)Драгослав Бокан, писац и редитељ 25)Миленко Митровић, потпредседник Скупштине Града Бијељина 26)Јеромонах Виталије Милошевић, манастир Студеница 27)Марко Ковачевић, посланик у Скупштини Црне Горе и функционер Демократског фронта 28)Марко Пекић, адвокат 29)Ђорђе Ђоковић, саветник министра и члан Главног одбора СПС 30)Мишо Вујовић, национална ревија Србија 31)Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине 32)Владимир Добросављевић, историчар 33)Свештеник Бобан Миловановић 34)Синиша Милић, одборник у Граду Сомбору 35)Василије Паповић, главни и одговорни уредник новина АЛО 36)Ладислав Лазић, магистар историјских наука 37)Слободан Ерић, главни и одговорни уредник Геополитике 38)Бранко Радун, политички аналитичар 39)Стојков Д. Стефан, адвокат 40)Драган Вујичић, новинар Новости 41)Александра Јанковић, психолог 42)Оливера Милетовић, новинар 43)Владан Глишић, народни посланик 44)Филип Родић, новинар Печата 45)Милан Лађевић, главни уредник Српског телеграфа 46)Бојан Билбија, новинар 47)Саша Адамовић, историчар 48)Милијана Балетић, новинар 49)Ирена Петровић, дипл. технолог Мр. из нафтне индустрије 50)Др. Коста Петровић, дипл. физикохемичар 51)Др. Љиљана Петровић, мастер клиничке фармације 52)Тијана Марковић, драмски уметник 53)Гордана Ђурђевић – Димић, драмска уметница, СНП 54)Доситеј Томашевић, дипл. филмски и ТВ редитељ 55)Драгана Томашевић геометар 56)Душан Одобашић, предузетник 57)Сара Томашевић, психолог 58)Татјана Думић, економиста 59)Проф. др Срђан Перишић, политиколог 60)Радиша Томашевић – приватни предузетник 61)Горан Миленковић, архитекта 62)Тома Фила, адвокат из Београда 63)Душан Новаковић, грађ. инжињер, Нови Сад 64)Миле Новаковић, пензионисани пуковник полиције 65)Дано Јукић, војно лице у пензији 66)Данијел Кулачин, историчар 67)др сци. мед. Гордана Шошић генетичар КЦ Крагујевац 68)Александра Драганић дипл. економиста 69)Софија Лолић, дипломирани правник 70)Марко Филипендин историчар 71)Ласло Парацки новинар 72)Катарина Лолић, Студент Медицинског факултета у Београду 73)Иван Мркић, бивши министар иностраних послова Р. Србије 74)Радмила Мишев, уредник Светосавског звонца 75)Сунчица Марковић, академски сликар 76)Сања Стојановић, Геометар 77)Пуниша Зељковић – Billy King, уметник 78)Игор Ивановић, писац 79)Дане Чанковић, председник организације ИЗБОР ЈЕ НАШ из Бања Луке 80)Доц др Драгослава Живков Шапоња, кардиолог Институт за кардиваскуларне болести Војводине 81)Дарко Миличић, српски кошаркаш у НБА и произвођач воћа у Срему 82)Проф. др Игор Стаменковић, професор Природно’математичког факултета Универзитета у Новом Саду 83)Андреј Протић, комуниколог 84)Драган Ћирјанић, редитељ ИНСТИТУТ ЗА ПОЛИТИЧКО УМРЕЖАВАЊЕ IPU.RS
-
Бесомучна медијска кампања коју интересне групе у политици, култури, информисању и цивилном сектору последњих месеци воде против СПЦ и посебно против Епархије Бачке и представљају насртај не само на институцију цркве као темељ српске државности, већ и отворено непријатељство према свему што је српско. Под изговором заштите културних вредности или бар оног што однарођене елите држе за културу, открива се намера да се Српској Православној Цркви ускрати право да одлучује и управља својом имовином, а значају који ужива у народу нанесе штета. Културни рат који су отворено повеле поједине јавне личности, више него јасно имају за циљ потирање православног духа народа и обнову хабзбуршких културних вредноси, обележених и запамћених по бројним стратиштима Срба. Одсутво реакције, значило би капитуалцију и мирење са окупацијом, коју агресивна квазикултурна и самозвана елита покушава гласно да наметне. Институт за политичко умрежавање позива на одлучан одговор који ће јасно ставити до знања да у српском народу постоје вредности и институције, чије угрожавање неће бити толерисано нити проћи без одговора. Име и презиме: 1)Проф. др Борис Стојковски, историчар 2)Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине 3)Проф. др Стаменко Шушак, кардиохирург Директор Клинике за кардиоваскуларну хирургију ИКВБВ Ср. Каменица, Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду 4)Ивица Дачић, министар иностраних послова и председник СПС 5)Муфтија војвођански Мухамед еф. Зиљкић 6)проф. др Срђан Шљукић, социолог и потпредседник Матице српске 7)Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма 8)Ксенија Вучић, новинар 9)Селимир Радуловић, песник и управник Библиотеке Матице српске 10)др Александар Раковић, историчар 11)мр Мирослав Шпановић, посланик и Председник покрајинског одбора ПУПС-а 12)Проф.др Срђан Перишић, политиколог 13)Јован Вучуревић, посланик у Скупштини Црне Горе и функционер Демократског фронта 14)Марина Рајевић Савић, новинар 15)Душан Савић, бивши фудбалер 16)Александар Ђурђев, посланик и председник Српске лиге 17)Александар Протић, продуцент и члан Београдског синдиката 18)проф др Иван Стратимировић, потомак Вожда Ђорђа Стратимировића 19)Душан Илић, истраживач Институт за европске студије 20)Владимир Ђукановић, народни посланик и члан председништва СНС 21)Стеван Бакић, градоначелник Суботице 22)Иван Стоилковић, посланик у Собрању Македоније и председник Демократске партије Срба у Македонији 23)Марко Танасковић, писац 24)Драгослав Бокан, писац и редитељ 25)Миленко Митровић, потпредседник Скупштине Града Бијељина 26)Јеромонах Виталије Милошевић, манастир Студеница 27)Марко Ковачевић, посланик у Скупштини Црне Горе и функционер Демократског фронта 28)Марко Пекић, адвокат 29)Ђорђе Ђоковић, саветник министра и члан Главног одбора СПС 30)Мишо Вујовић, национална ревија Србија 31)Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине 32)Владимир Добросављевић, историчар 33)Свештеник Бобан Миловановић 34)Синиша Милић, одборник у Граду Сомбору 35)Василије Паповић, главни и одговорни уредник новина АЛО 36)Ладислав Лазић, магистар историјских наука 37)Слободан Ерић, главни и одговорни уредник Геополитике 38)Бранко Радун, политички аналитичар 39)Стојков Д. Стефан, адвокат 40)Драган Вујичић, новинар Новости 41)Александра Јанковић, психолог 42)Оливера Милетовић, новинар 43)Владан Глишић, народни посланик 44)Филип Родић, новинар Печата 45)Милан Лађевић, главни уредник Српског телеграфа 46)Бојан Билбија, новинар 47)Саша Адамовић, историчар 48)Милијана Балетић, новинар 49)Ирена Петровић, дипл. технолог Мр. из нафтне индустрије 50)Др. Коста Петровић, дипл. физикохемичар 51)Др. Љиљана Петровић, мастер клиничке фармације 52)Тијана Марковић, драмски уметник 53)Гордана Ђурђевић – Димић, драмска уметница, СНП 54)Доситеј Томашевић, дипл. филмски и ТВ редитељ 55)Драгана Томашевић геометар 56)Душан Одобашић, предузетник 57)Сара Томашевић, психолог 58)Татјана Думић, економиста 59)Проф. др Срђан Перишић, политиколог 60)Радиша Томашевић – приватни предузетник 61)Горан Миленковић, архитекта 62)Тома Фила, адвокат из Београда 63)Душан Новаковић, грађ. инжињер, Нови Сад 64)Миле Новаковић, пензионисани пуковник полиције 65)Дано Јукић, војно лице у пензији 66)Данијел Кулачин, историчар 67)др сци. мед. Гордана Шошић генетичар КЦ Крагујевац 68)Александра Драганић дипл. економиста 69)Софија Лолић, дипломирани правник 70)Марко Филипендин историчар 71)Ласло Парацки новинар 72)Катарина Лолић, Студент Медицинског факултета у Београду 73)Иван Мркић, бивши министар иностраних послова Р. Србије 74)Радмила Мишев, уредник Светосавског звонца 75)Сунчица Марковић, академски сликар 76)Сања Стојановић, Геометар 77)Пуниша Зељковић – Billy King, уметник 78)Игор Ивановић, писац 79)Дане Чанковић, председник организације ИЗБОР ЈЕ НАШ из Бања Луке 80)Доц др Драгослава Живков Шапоња, кардиолог Институт за кардиваскуларне болести Војводине 81)Дарко Миличић, српски кошаркаш у НБА и произвођач воћа у Срему 82)Проф. др Игор Стаменковић, професор Природно’математичког факултета Универзитета у Новом Саду 83)Андреј Протић, комуниколог 84)Драган Ћирјанић, редитељ ИНСТИТУТ ЗА ПОЛИТИЧКО УМРЕЖАВАЊЕ IPU.RS View full Странице
-
Научни скуп о информисању одржан у Крагујевцу (ВИДЕО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Учесници су разговарали о томе шта је опште добро и да ли је могуће направити такав медијски програм који ће оснаживати опште добро, са посебним освртом на очување културног идентитета, унапређење правне и социјалне државе, информисање мањинских група и особа са инвалидитетом, као и слободан развој личности деце и омладине. На почетку скупа, присутне је поздравио протопрезвитер Милић Марковић, главни уредник радија Златоусти, који је подсетио на речи Владике шумадијског г. Јована, изговорене на дан оснивања овог медија, на Петровдан 2009. године – „да црквени радио би требало да буде звоно које позива на молитву”. Свих ових година радио Златоусти управо то и чини, са циљем да верни народ позове на молитву, односно, да народ има лични однос са Богом, и да пројави своју веру у Цркви и у своме животу. Они који су са Богом, пре свега, требало би да сведоче истину, истакао је отац Марковић, додавши да за све верске медије, остваривање јавних интереса мора да буде један од примарних циљева. Уредник радија Епархије шумадијске је подсетио на Устав Републике Србије и Европску конвенцију о људским правима, у којима стоји „да сваки човек има право на благовремено, правовремено и потпуно објективно информисање”. Стручни скуп финасијски је помогло Министарство културе и информисања Републике Србије, па је учеснике скупа поздравила и Драгица Благојевић, самостални саветник Министарства културе и информисања. На почетку прве сесије др Татјана Вулић, ванредни професор на Департману за комуникологију и новинарство Философског факултета у Нишу, с обзиром на то да је радио Златоусти основан на Петровдан, подсетила је на историјску чињеницу да су се баш на Петровдан у Крагујевцу чули први захтеви за слободу говора у Србији, и то од чланова Народне скупштине 1848. године, које је окупио, тада, млади писар Јеврем Грујић. До почетка 90-их година прошлог века, медијски простор за све верске медије био је потпуно затворен. Данас, пак, презентовање верских учења не можемо да замислимо без верских медија, истакла је она, додавши да је Српска Православна Црква разноврсношћу својих медија, разумела изазове новог доба и да посредством електронских и дигиталних медија ствара позитиван утисак и шири духовност новим генерацијама. О овој теми, са православно-теолошког гледишта, говорио је протопрезвитер-ставрофор др Зоран Крстић, професор Социологије хришћанства на Православном богословском факултету у Београду и ректор крагујевачке Богословије „Свети Јован Златоусти”. Према његовим речима, начелно питање је – како уопште верски медији могу да партиципирају питања од општег јавног интереса, јер је уређивачка концепција оваквих медија усмерена искључиво на верујуће људе и решавање питања Цркве или одређене верујуће заједнице. Задатак верских медија је да омогући различитим друштвеним групама да информишу јавност у вези са стварима од јавног интереса. То подразумева отвореност верских медија за шире друштвене теме. Ако је хришћанство обликовало европску културу и чак је породило, то, данас, не може да стане, и не би ни требало, а решавање животних проблема јесте најважнији део сваке културе. Култура је бесмислена ако не решава суштинска питања човека и његове свакодневице, а у свему томе религија има изузетан значај, сматра др Крстић. У другом делу скупа, своја искуства са присутнима поделили су гости и представнци римокатоличких и исламских медија: монисњор др Андрија Анишић, главни и одговорни уредник Радио Марије из Суботице, Муедиб Шахиновић, координатор медија и медијских активности Исламске заједнице Србије и Салахудин Фетић, главни и одговорни уредник Гласа Ислама Исламске заједнице у Србији. Званичан део скупа чија је тема била „Партиципација верских медија у остваривању јавног интереса у информисању“, завршио је својим излагањем Срећко Петровић, оперативни уредник листа „Православље“ и „Теолошки погледи“, такође нагласивши колико су и сви штампани медији које је основао Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве пружили велики допринос писању о бројним друштвеним проблемима, не само у нашој земљи већ и у свету. После званичног дела скупа уследила је динамична дискусија, у оквиру које је презвитер Бранислав Шијачић, уредник радија Благовесник из Сомбора, истакао да верски медији морају да реагују и прате сва друштвена збивања, да баш на том пољу и плану буду смели, јер како је отац Бранислав нагласио – Црква никада није крила истину. Не смемо да поклекнемо пред изазовима данашњице, јер смо дужни да ширимо јеванђељску реч мира, наде, љубави, правде и истине. Ако верски медији не буду промовисали праве етичке, моралне и остале врлинске вредности, друштво ће остати заробљено у ономе што нуде комерцијални медији, који су постали извориште кича, шунда, и који најчешће располажу необјективним и полуистинитим информацијама, оценио је уредник радија Благовесник. Према мишљењу др Зорана Крстића, скуп у Крагујевцу подстакао је неколико различитих тема од којих би свака заслуживала посебан стручни састанак. Извор: Беседа-
- (видео)
- крагујевцу
-
(и још 4 )
Таговано са:
-
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована, у понедељак, 30. октобра, у Богословији „Свети Јован Златоусти” у Крагујевцу, одржан је стручни скуп на тему „Партиципација верских медија у остваривању јавног интереса у информисању“. Скуп је организовао Радио Златоусти Епархије шумадијске, а учешће је узело 17 медија из 10 градова у Србији. Представници радијских станица Епархије бачке – Беседа, Тавор, Благовесник и Славословље, учествовали су на овом сусрету, који је замишљен као састанак уредника из православних, римокатоличких и исламских медија, и то штампаних, електронских и информатичких. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Учесници су разговарали о томе шта је опште добро и да ли је могуће направити такав медијски програм који ће оснаживати опште добро, са посебним освртом на очување културног идентитета, унапређење правне и социјалне државе, информисање мањинских група и особа са инвалидитетом, као и слободан развој личности деце и омладине. На почетку скупа, присутне је поздравио протопрезвитер Милић Марковић, главни уредник радија Златоусти, који је подсетио на речи Владике шумадијског г. Јована, изговорене на дан оснивања овог медија, на Петровдан 2009. године – „да црквени радио би требало да буде звоно које позива на молитву”. Свих ових година радио Златоусти управо то и чини, са циљем да верни народ позове на молитву, односно, да народ има лични однос са Богом, и да пројави своју веру у Цркви и у своме животу. Они који су са Богом, пре свега, требало би да сведоче истину, истакао је отац Марковић, додавши да за све верске медије, остваривање јавних интереса мора да буде један од примарних циљева. Уредник радија Епархије шумадијске је подсетио на Устав Републике Србије и Европску конвенцију о људским правима, у којима стоји „да сваки човек има право на благовремено, правовремено и потпуно објективно информисање”. Стручни скуп финасијски је помогло Министарство културе и информисања Републике Србије, па је учеснике скупа поздравила и Драгица Благојевић, самостални саветник Министарства културе и информисања. На почетку прве сесије др Татјана Вулић, ванредни професор на Департману за комуникологију и новинарство Философског факултета у Нишу, с обзиром на то да је радио Златоусти основан на Петровдан, подсетила је на историјску чињеницу да су се баш на Петровдан у Крагујевцу чули први захтеви за слободу говора у Србији, и то од чланова Народне скупштине 1848. године, које је окупио, тада, млади писар Јеврем Грујић. До почетка 90-их година прошлог века, медијски простор за све верске медије био је потпуно затворен. Данас, пак, презентовање верских учења не можемо да замислимо без верских медија, истакла је она, додавши да је Српска Православна Црква разноврсношћу својих медија, разумела изазове новог доба и да посредством електронских и дигиталних медија ствара позитиван утисак и шири духовност новим генерацијама. О овој теми, са православно-теолошког гледишта, говорио је протопрезвитер-ставрофор др Зоран Крстић, професор Социологије хришћанства на Православном богословском факултету у Београду и ректор крагујевачке Богословије „Свети Јован Златоусти”. Према његовим речима, начелно питање је – како уопште верски медији могу да партиципирају питања од општег јавног интереса, јер је уређивачка концепција оваквих медија усмерена искључиво на верујуће људе и решавање питања Цркве или одређене верујуће заједнице. Задатак верских медија је да омогући различитим друштвеним групама да информишу јавност у вези са стварима од јавног интереса. То подразумева отвореност верских медија за шире друштвене теме. Ако је хришћанство обликовало европску културу и чак је породило, то, данас, не може да стане, и не би ни требало, а решавање животних проблема јесте најважнији део сваке културе. Култура је бесмислена ако не решава суштинска питања човека и његове свакодневице, а у свему томе религија има изузетан значај, сматра др Крстић. У другом делу скупа, своја искуства са присутнима поделили су гости и представнци римокатоличких и исламских медија: монисњор др Андрија Анишић, главни и одговорни уредник Радио Марије из Суботице, Муедиб Шахиновић, координатор медија и медијских активности Исламске заједнице Србије и Салахудин Фетић, главни и одговорни уредник Гласа Ислама Исламске заједнице у Србији. Званичан део скупа чија је тема била „Партиципација верских медија у остваривању јавног интереса у информисању“, завршио је својим излагањем Срећко Петровић, оперативни уредник листа „Православље“ и „Теолошки погледи“, такође нагласивши колико су и сви штампани медији које је основао Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве пружили велики допринос писању о бројним друштвеним проблемима, не само у нашој земљи већ и у свету. После званичног дела скупа уследила је динамична дискусија, у оквиру које је презвитер Бранислав Шијачић, уредник радија Благовесник из Сомбора, истакао да верски медији морају да реагују и прате сва друштвена збивања, да баш на том пољу и плану буду смели, јер како је отац Бранислав нагласио – Црква никада није крила истину. Не смемо да поклекнемо пред изазовима данашњице, јер смо дужни да ширимо јеванђељску реч мира, наде, љубави, правде и истине. Ако верски медији не буду промовисали праве етичке, моралне и остале врлинске вредности, друштво ће остати заробљено у ономе што нуде комерцијални медији, који су постали извориште кича, шунда, и који најчешће располажу необјективним и полуистинитим информацијама, оценио је уредник радија Благовесник. Према мишљењу др Зорана Крстића, скуп у Крагујевцу подстакао је неколико различитих тема од којих би свака заслуживала посебан стручни састанак. Извор: Беседа View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.