Претражи Живе Речи Утехе

Алармантно је ћутање међународних институција за људска права о прогону који је покренут против Украјинске православне цркве и њених верника. Ово су изјавили учесници конференције одржане 21. септембра 2023. године у Београду, преноси српска новинска агенција СРНА. На скупу , на којем су учествовали српски научници, покренута су питања заштите права православних верника у Украјини. Такође су разматрани и догађаји у овој области који су се десили након објављивања апела представника српске интелигенције украјинским властима и међународним организацијама. У јуну ове године више од стотину представника академске заједнице, као и културних личности из Републике Србије и земаља у којима живи српско становништво, потписало је позив да се заустави прогон канонске Цркве у Украјини. Међу потписницима је било 5 академика, 49 професора, 25 доктора наука, као и познате личности из културе. Касније се број потписа на апелу повећао за 212, а документ су додатно подржала, посебно, 3 генерала, 9 професора и 5 доктора наука. Почетком августа Апел је достављен Амбасади Украјине у Србији, Канцеларији УН у овој земљи, Делегацији Европске уније у Републици Србији и Мисији ОЕБС-а у Србији. „Украјинске власти прогоне Украјинску православну цркву, а посебно Кијево-печерску лавру, грубо кршећи општепризната права верника и верских организација. Циљ је ликвидација Украјинске православне цркве“, рекао је Слободан Антонић, професор социологије на Филозофском факултету у Београду. Истовремено, он је ћутање о томе шта се дешава од стране међународних организација назвао запањујућим. Они који стално говоре о људским правима не обраћају пажњу на документе који гарантују право на слободу вероисповести, попут Универзалне декларације о људским правима, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, као и на став комитета УН за људска права. Слободан Антонић је објаснио да ови документи јасно показују да свако има право на слободу вероисповести и од тога се не може одступити чак ни за време ванредног стања, „Оно што се дешава у Украјини део је глобалних процеса, односно [успостављања] антихришћанског етоса западног света“, каже Милош Ковић, професор историје на Филозофском факултету у Београду. Он је напоменуо да актуелни догађаји указују на то да се ствара антихришћански свет у великим размерама. „Оно што видимо у Украјини је најрадикалнији израз овог света“, нагласио је научник. Протојереј Дарко Ђого, професор на Православном богословском факултету у Фочи (Босна и Херцеговина), рекао је да је борба за светиње у Украјини борба за душе и идентитет људи који тамо живе. „Живимо у ери државног терора над Украјинском православном црквом, која се наставља и не назире му се крај, јер не постоје институције међународне заштите које би биле заинтересоване за основна права верника УПЦ. Ова динамика ће се наставити“, рекао је отац Дарко Ђого. Он је навео да „томос о аутокефалности“, који су расколници у Украјини добили од Константинопољске патријаршије, користе да оправдају агресивно понашање према верницима канонски признате Цркве. „Томос служи новом насиљу и легитимизацији отетог“, напоменуо је говорник. Професор Факултета политичких наука у Београду Зоран Кинђић изјавио је да су се покретачи Апела српске интелигенције у одбрану Украјинске православне цркве руководили потребом да интелектуалци увек указују на истину, без обзира на могуће последице, због чињеница да данас светом доминирају западне институције и западни медији који не одобравају такве активности. „Запад, који је формулисао идеологију људских права и верских права, сада се претвара да је глув и слеп за оно што се дешава са Украјинском православном црквом. Пре десет година би сви на Западу скочили да је неко починио било какво дело против неке мале хришћанске заједнице, али данас, када је већина становништва Украјине припадника Украјинске православне цркве прогоњена, нема реакције." http://www.patriarchia.ru/db/text/6062029.html Видео снимак конференције (тон почиње од 40-те секунде) https://youtu.be/sRP2N8tifsY?si=CXMlBb_xeo-zLDbL View full Странице

Нешто мало о интелектуалцима и "интелектуализму"... Прича почиње још негде тамо након доба просветитељства, кад су природне науке почеле да дају фасцинантне практичне резултате. Цео свет гледао је са дивљењем како се након хиљада година крајње беде одједном појављују машине које за један дан ураде више него човек за месец или годину, железница која их превози са једног краја земље на други брже него икада, телеграф преноси поруке у тренутку... Гледаше то филозофи који се баве истим загонеткама још од старе Грчке па им беше криво. Хтедоше и они да буду "важни", да "унапреде свет", да и они направе некакве своје "филозофске машине" које ће задивити народе. И прво им паде на памет да је "друштво" једна велика машина коју они могу да направе и организују како треба. Па ће направити огромно благостање које ће задивит сав свет. И смислише филозофи социјализам и комунизам и нацизам, направише реку крви, побише стотине милиона људи, направише два светска рата, гулаге и конц логоре. Шта више рећи... Изгину силан народ од њихове "мудрости", ал они преживеше. Трансформисаше се у данашње "интелектуалце" који углавном добро пазе да их неко не повеже са апокалипсом коју су њихове идеје направиле, али идеја се не одрекоше. И даље они мисле да је њихов посо да "уређују друштво". Да одређују људима шта у животу смеју и не смеју да раде. Пошто ништа корисно не производе, њима је најдража од свега држава. Они држави требају да смисле глупости које само интелектуалци могу да смисле и оправдају насиље над људима, а њима држава треба да их храни. И даље они важно машу кажипрстом, свима објашњавају велике тајне до којих су дошли својим генијалним умом. Који иначе никад није решио неки конкретан животни проблем. Направили су себи "универзитете" на којима сами себи дају титуле за које су сами себи дали задатке. Пењу се по лествици коју су сами за себе направили и диве се погледу одозго који су сами прогласили за "врх света". Вечити студенти. Вечита деца. Из пелена у школу. Из школе на факултет. Из факултета за катедру. Из катедре у гроб. Никад ништа урадио није. Никад ништа направио није. Само паметује другима како треба да живе јер он "најбоље зна". Који у реалном свету никад није живео. Ето, сад ми је лакше...