Претражи Живе Речи Утехе

Ја стојим запитан пред феноменом неподијељеног мишљења, једнодушне осуде јавности (од Владе до НВО сектора) овог уличног инцидента. Они који су тучу осудили, правилно су поступили када су без двоумљења раздвојили на једну страну, значајну провокативност и негативни утицај снимљеног спота на многе душе, а на другу страну право грађанства, слободног кретања и мишљења свих, па и аутора и актера сцене која многим грађанима смета. Наравно, као и код сваке јавне ствари, и овај спот је око себе окупио симатизере, удаљио од себе равнодушне и ставио против себе оне којима се он уопште не допада. Црногорско друштво не би смјело дозволити да ови посљедњи насрћу на физички и морални интегритет оних који другачије мисле и другачије воле. Али се, исто тако, не би смјело навијати нити дјеловати у правцу стављања каквог “политичког фластера” на уста оних којима је поменути спот огаван. Ја сам један од њих, а чињеница да пишем овај текст охрабрујућа је у том погледу. Него… почех око једнодушне осуде. Заиста интригантно. Усред Подгорице, у по бијела дана… такав инцидент, и сви се дигоше на ноге, без задршке. У складу са горе наведеним запажањима, таква муњевита реакција јавног мнења требало би да свједочи о имунитету црногорског друштва. О његовом имунитету наспрам једноумља и насиља. А да ли је то баш тако? Усред Подгорице, у по бијела дана, црногорска полиција одбија захтјев за одобрење привременог боравка у Црној Гори православном свештенику Велибору Џомићу. Са којим образложењем? Полиција каже да свештеник угрожава националну безбједност! Такво образложење је Управни суд ове земље одбацио. Ипак, полиција понавља потез. Понавља и образложење. Овакво понашање црногорске полиције запало је за око и америчком Стејт департменту. Али, рекло би се, није запало за око оном дијелу црногорске јавности који је брзо и гласно осудио напад на три човјека. У чему је разлика? И гдје је, код кога је разлика? Овамо су на подгоричкој улици физички нападнута три човјека, а тамо се један човјек прогони из Црне Горе. Иза физичког напада стоје неки момци који су можда били и испровоцирани, а можда и нијесу, али је јавност добро препознала да узроци напада леже у доминантној друштвеној хомофобичности овог поднебља. Иза прогона православног свештеника стоји држава, која каже да је угрожена дјеловањем овог човјека, али нам не објашњава како ни зашто?! Хомофобичност је лако објаснити, али се њена физичка и вербална агресивност не да оправдати. Фобичност ове државе према попу Џомићу не можемо ни објаснити нити оправдати. Да ли је неко покушао да је објасни? Да видимо… Држава би требало да буде фобична према нечему што нарушава Устав и законе. Ни више ни мање од тога. Који закон је овај човјек прекршио? Када је он дјеловао противзаконито? Ако се не ради о томе, како он онда може бити опасан по националну (државну) безбједност? Неуредност и конфузност овог напада државе на једног човјека препознао је Управни суд Црне Горе. Та конфузност отвара простор за разна нагађања. Да ли, осим противзаконитости, још нешто смета нашој држави? Нечије поријекло? Нечије занимање? Пјесме које неко пјева? Али, гдје су грађанска удружења, психолози, умјетници,… Влада, … гдје је јавност да нам каже како нам не треба таква држава која ће претурати по нечијем срцу, нечијим емоцијама, не треба нам држава чије ће темеље љуљати нечија слободна ријеч? Гдје је неко, било ко, да каже како превише волимо Црну Гору да би је сводили на такву идеолошку карикатуру? Црногорска јавност има сензибилитет према правима сексуалних мањина; она исправно види тежину питања заштите животиња; она зна да градоначелник Подгорице не смије бити непрописно паркиран, нити смије физички насртати на новинаре, али права “српског попа” или “попа из Србије” нијесу у њеном фокусу. Зашто? Да ли је проблем у попу, или као друштво имамо неке необјашњиве падове имунитета онда када би требало да је организам најстабилнији? Ако овај рођени Краљевчанин против своје воље и воље својих ближњих напусти Црну Гору, иза њега ће остати друштвени систем који болује од једне опаке болести. Гдје су наши друштвени и политички леукоцити и антитијела да се изборе са свим тим изопачењима? Иако је супруга оца Велибора добар љекар, здравље наше друштвене заједнице не зависи толико од њеног стручног рада, колико од опстанка и останка у Црној Гори, њеног мужа свештеника, правника и слободномислећег људског бића. Извор: Vijesti