Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је данас, на празник св. пророка Илије, 02. августа 2019. године, свету Архијерејску Литургију у храму Св. пророка Илије у Миријеву, који је ове године обележио 185 година постојања. Поред старешине храма, проте Милоша Мићића, Патријарху Иринеју је саслуживало свештенство из АЕМ, уз учешће појаца и бројног верног народа. Звучни запис беседе Након свете Архијерејске Литургије, Патријарх Иринеј је предводио литију око храма, а потом је са верним народом пререзао славски колач. Након резања славског колача, Његова Светост Патријарх Иринеј је у надахнутој беседи поучио свештенство иверни народ АЕМ, у којој је износећи живот и дело св. пророка Илије указао да је пророк Илија био човек исто као и ми, али да је имао пламену веру и љубав у живог Господа и зато му је Господ дао велики дар и благодат Своју да позива људе на покајање. На крају, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је одлоковао протојереја Милоша Мићића старешину храма Св. пророка Илије у Миријеву правом ношења напрсног крста, а за његово несебично залагање и уложен труд приликом подизања нових и обнављању старих храмова на подручју АЕМ. Према подацима из књиге „Православна српска црква у краљевини Србији 1895“, храм Св. пророка Илије у Миријеву озидан је 1873. године, од тврдог материјала и „има једну парохију која се састоји из села Миријево, Малог и Великог Мокрог Луга. Данашња црква подигнута је 1834. године на месту на коме се раније налазила мања црква, од лошијег материјала. У архиву из 1823. године као парох миријевски уписан је свештеник Јован Недељковић, што треба да значи да је пре 1834. године (пре градње нове цркве) на истом месту постојала нека мања црква, саграђена од лошијег материјала. Црква је обновљена 1873. године када су извршене извесне измене у њеном изгледу. Том приликом је дограђена и данашња припрата са звоником. Црква је у основи једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом са тространом апсидом споља и изнутра, са припратом и две бочне певнице које имају правоугаону основу. У једном тешком и смутном времену у храму Св. пророка Илије били су склоњени списи св. владике Николаја Жичког. Ти списи су касније били штампани у Диселдорфу у Западноевропској епархији, за време владике Лаврентија. Велика захвалност за то припада покојном проти Милисаву Протићу који их је, у рукописима, у три примерка, сместио на три различита сигурна места и тако сачувао. У то време свештеник у Миријеву је био прота Десимир Никитовић који је о томе знао, али никоме, па ни члановима породице то није причао. Кћерка покојног проте Десимира, др Љиљана Милић, каже да ни она нити ко од чланова породице није знао да се на звонику чувају списи Св. владике Николаја. Извор: Радио Слово љубве

„Ја их некако сагледавам заједно. Чини ми се да је Његош наш Мојсије, а Никола Тесла наш Илија“, рекао је Владика Кирило. Објаснио је да је Његош, као велики пјесник, владар и епископ, поставио, формулисао и дефинисао закон нашега бића. „Он је тај камен и темељ на који се биће нашег народа ослања, а Никола Тесла је громовник Илија, који је ознаменовао и показао свијету да се људском разуму, који се пројављује кроз позитивне науке, које говоре о природи и самим тим о Богу, догодио празник преображења“, казао је он. Објаснио је да свака наука која се истински бави проучавањем природе мора бити боголика, те да се тако кроз Теслу у науци догодио празник преображења. „Он је показао и да је разум људски боголик и да је свјетлост. Он је и засијао том свјетлошћу којом је обасјао читав свијет. Заиста величанствено, иако је то створена свјетлост, али је ипак слика те нетварне свјетлости којом је засијао на Гори преображења преображени Господ“, објаснио је Владика Кирило. О великом научнику говорили су још др Жарко Лековић, др Трипко Драганић и мр Бошко Богетић. У умјетничком дијелу програма учествовали су етно појац Даница Црногорчевић, гитариста Милош Павићевић и гуслар Матија Шћекић. Медијатор вечери била је Љубица Гојковић. Никола Тесла рођен је на јучерашњи дан прије 162 године у Лици, од оца православног свештеника Милутина и мајке Георгине-Ђуке. Извор: Митрополија црногорско-приморска