Претражи Живе Речи Утехе

О. Дарко Р. Ђого (Фото: ин4с) Нема више било шта да се напише. Просто нема. Пишем овај текст у недјељу, 1.9, након Свете Литургије, суочен са притиском сопствене савијести, немоћан као јединка да било шта учиним, немоћан да гледам коначне дане косовске издаје наше завјетне земље и најхрабријих од свих Срба – оних који су остали да живе на Косову и Метохији. Покушавао сам да живим достојно Косовског завјета. Да изродимо Јелена и ја четворо дјеце, сви рођени на царски рез, сви – колико смо знали и умјели – васпитавани у духу свете вјере и завјетног Предања, сви окренути ослобођењу и уједињењу свих српских земаља а најприје Косова и Метохије. Покушавао сам – понекад само успјевао да стигнем и постигнем, да помогнем ријечју и животом и присуством и молитвом. Углавном без успјеха. Масе српског народа живе својим животом, инстинктима, опонашањем ове културе пропасти, затворени у нагоне који нити су више они базични – јер чак и базични нагони не би дали једној врсти да немилосрдно убија своју новорођенчад. Једна лажна елита живи истим тим нагонима – само их је мало више уобличила у форме “културе”. Иако се гнуша “народа”, Друга Србија и народ се у суштини мало разликују у својим метафизичким поставкама. И једни и други вјерују да је живот у суштини бесмислен и “само један”. Да је ово што имаш сада – једино и загарантовано. Да не вриједи радити било шта преко границе личног задовољства. Народ вјерује у “лијепо се провести” а “елита” у исто то. Оно нешто тзв. “националне интелигенције” није у стању да се одрекне меса уз пост и одгоји више од једног дјетета, уз сву бригу за Косово. Идеали небески, житије земаљско. И коме онда писати? Живио сам у ишчекивању дана када нећемо допустити да нас тихо удаве. Пискарао, молио се (“нада мном је небо затворено”), спремао себе самога, гланцао чизме када почне комешање, надајући се да ће нас бар милион гланцати чизме и наћи се тамо гдје треба када буде требало. Свађао се понекад са мајком и супругом о томе ко ће нам дјецу гледати ако или када мене не буде ту. Но узалуд се свађао. И не: није ми толико криво зато што се никада није догосила епска нова Косовска битка. Криво ми је што сам годинама говорио сународницима да је оно што се дешава – издаја, да дајемо све што имамо ни за шта: за робовски статус у Србији и Српској, за несигирне и лажне наде о томе да ћемо “бити спремни када дође час”. Увјеравали су ме пријатељи и познаници да се чека тренутак, да морамо да ојачамо, да нико неће издати када дође до часа, а најмање власт и њене вође. Пола њих је знало да ће издати јер су већ тада мијењали душу за новац а пола су и сами себе и нас увјеравали. И узладу је било цртати и кумити и опомињати. Овако је како јер смо се као народ измијенили. Пристали на компромис и компримисе. И нас туце идеалиста ту никад ништа није могло. Сада је тако како је. Када се један народ не одбрани као народ, не треба да се чуди што ће му узети земљу. Можда се неко надао да ће парчање Србије ићи са Југа на даље, од Прешева према Новом Пазару или од Суботице према Земуну. Ни то није искључено када смо већ показали да уз дернек-национализам може да прође коначно угушење Србије на Косову – крај који је потписан још 2013. и запечаћен 2024. Но то што ће нам узети Јадар – да ли власт или опозиција, неважно – не смије да чуди народ који је себи мрмљао у браду да “има и горе” када су нам узимали Газиводе. И не морам бити пророк да схватим да неће бити лако ни сачувати ово мало снаге и слободе што имамо у Српској, поред самљевеног народа и олигархије без образа и памети. У дану када се зулум шиптарске полиције на Сјеверу догађа зато што се већ једанаест година “купује вријеме” за “одсудни час”, нема више шта да се пише и напише. И иначе: коме и чему? Годинама сам себи понављао да неће Свети Сава допустити да његов народ нестане, макар да неће дати да нестанемо као кукавице које гледају док их чисте са Косова и Метохије. Изгледа да ни Свети Сава неће преко онога што смо сами спремни да урадимо. А то је тренутно – ништа. О. Дарко Р. Ђого О. Дарко Ристов Ђого: Издаја - Покрет за одбрану Косова и Метохије POKRETZAODBRANUKOSOVAIMETOHIJE.RS О. Дарко Р. Ђого (Фото: ин4с)

„Јудин грех је већи од свих грехова људских. Он Бога издаје, Бога чијом је силом васкрсавао и сâм мртве и чинио безбројна чудеса са осталим светим апостолима“, рекао је Свети Јустин Ћелијски. О разним врстама издаја које се рађају у међуљудским односима, о издаји вере - да ли по вечитом курсу износе тридесет сребреника? Да ли је свако од нас, хтео не хтео, у неком тренутку свог живота издао некога, нешто? Зашто издаја толико боли, потреса цело наше биће? На ова и многа друга питања, у емисији „Оче, да те питам“ одговарао је презвитер Игор Игњатов, парох при храму Светог Симеона у Ветернику. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице

ИЗДАЈА Велика среда је. Због ове среде православни посте скоро сваку среду током године. Због тога што је у ову среду Јуда издао Христа. Јуда је постао оличење свих издаја Бога које су људи чинили и још увек чине, које су у ствари увек и издаје самих себе. Због тих издаја постимо и ван Васкршег поста. А Јуда је постао и оличење сваке издаје уопште. Издајом Бога човек издаје себе. Јудина издаја је страшна због тога што нас она упозорава на низ издаја које према Богу у свом животу чинимо. А то повуче и све остале наше издаје. Издајемо родитеље, издајемо брачне другове, издајемо децу, пријатеље, свој народ. И увек - заправо издајемо себе. Убијамо себе. Као што је Јуда на крају убио себе. Поготово је ово наше време, време владавине огољеног материјализма и хиперпотрошачке културе, постало време умножених издаја због тих проклетих Јудиних тридесет сребрњака. У српском народу издаја је појам од огромног значаја. Издаја Христа - издаја Православне вере у српској историји водила је издаји народа. Српски издајници постали су најгори непријатељи народа из ког су потекли. Покатоличени па похрваћени Срби учинили су над својом некадашњом браћом многа насиља и злочине. Њихових незамисливих злочина, учињених у Другом светском рату постидели су се и немачки есесовци. Исламизовани па поарбанашени Срби, били су најсуровији у уништавању оних косовских Срба који нису издали. Потурице, исламизовани Срби, дуго су били највећи непријатељи Срба у Босни, Црној Гори и Србији. Искуство српског народа говори му да је издаја његов најопаснији противник. Тако је у Косовској бици пронађен издајник кога није било. Једна историјска личност, Вук Бранковић, жртвована је да би се у наредним вековима Срби чували издаје и да би најзад постигли јединство и снагу потребну да се ослободе. Вук Бранковић постао је митски српски Јуда. Новија историја Срба била је сва у нејединству коме су припомогле идеолошке и политичке, партијске реазлике. После свих великих и кобних догађаја, победници су поражене називали издајницима. Та навика остала је до данашњих дана. Оптужба за издају је много јаче оружје од свих осталих у међусобним политичким сукобима. Комунисти су прогласили нову јеретичку веру, гневну и безбожну прераду хришћанства, и отворено издали Христа, али све време њихове владавине најважније је било знати да су сви они сем њих - издајници. Деведестих година у време грађанских ратова у бившој Југославији издаја је била као мач који је комуниста Милошевић нештедимице користио у одржању своје власти. Дошло је до одређене девалвације појма, али се временом показало да су многи које је оптуживао заиста били издајници и страни плаћеници. Наравно, не сви, али издајници су превагнули. Парадоксално и Милошевић је пао с власти тек кад су националисти у великом броју пресудили да је и он заправао издао. Издајом се барата и данас. У сред текућих протеста и власт своје противнике проглашава за издајнике и противници власти проглашавају власт за издајнике. Да раст антагонизма, појачаног међусобним оптужбама за издају, не би довео до нежељених последица - не би било згорег да се подсетимо шта би заправо била издаја српског народа, па према њој да меримо процене. Прва и основна издаја коју чине издајници српског народа је издаја своје вере, издаја Христа. Увек је тако било и увек ће тако бити. Због тога, искористимо ове велике дане пред нама да ојачамо своју веру. да научимо да се помолимо заједно, Срби, браћо и сестре. Једина права промена, једина права револуција у Србији настаће кад масовно пригрлимо Христа и Његове вредности. Не формално, не као што се годинама неко реда ради појави у цркви на Васкрс зато што су укључене камере. Завапимо искрено Богу да нам да памет како да се искобељамо из ружног безбожног клупка у које смо се упетљали. Да нам да довољно снаге и међусобне љубави да спроведемо оно што треба на најбољи начин. Не значи то да ћемо одмах улетети у идилу. Многи међусобни сукоби ће се наставити, али важно је да што већи број људи поново у миру празника препозна шта су нам заједничке вредности и ко је заправо издајник. Увек ће то бити онај који издаје Христа а тиме издаје и Србију, садашње Србе и наше претке и потомке, издаје правду, солидарност, милосрђе, истину, лепоту, храброст. Онај ко уместо Христовог крста и васкрсења бира тридесет сребрњака. А вредности су од Бога. У Богу и са Богом заједно једино можемо да их сачувамо. Иначе долази увек до злоупотребе, овако или онако. До издаје. Јесмо ли са Јудом или смо са Христом - то је избор сваке генерације Срба. Много смо постали слаби Господе Боже. Помози нам, Господе да изаберемо Твој Крст а не Јудиних тридесет сребрњака. Да пођемо трагом најбољих из нашег рода. Да се изборимо за васкрсење и живот а не за смрт. Ђакон Ненад Илић