Претражи Живе Речи Утехе

Из штампе је изашао дванаести број пете серије часописа Глас Епархије нишке. Први број овог гласила штампан је 1899. године и сматра се епархијским часописом са најдужом традицијом излажења, али са честим прекидима континуитета у његовом објављивању. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, часопис излази квартално. Једино Својим славним Васкрсењем чудесни Господ нас је ослободио бесмислености, јер ни на небу ни под небом нема веће бесмислице од овог света без васкрсења, и нема већег очајања од овог живота без бесмртности. И ни у једном свету нема несрећнијег бића од човека који не верује у васкрсење мртвих, читамо у делу богословља, речи Преподобног Јустина Ћелијског, на почетkу часописа Глас Епархије нишке. Тема овог броја Васкрсење Христово. Глас Епархије нишке се једнако обраћа свима: православним и другим хришћанским верницима, академским личностима, интелигенцији, катихетама и другим просветним радницима, студентима, ученицима и онима који желе да се упознају са актуелним животом Цркве, као и свима који су жедни и гладни Речи Божје. Међу богословским темама су: Посланица епископу јерусалимском Макарију, Светог равноапостолног цара Константина Великог; Осуђени на бесмртност, Преподобног Јустина Ћелијског; Извор бескрајне Силе која спасава, протојереја Светислава Петровића; Беседа на натпис Дела Апостолских, Светог Јована Златоуста и Говор разним језицима, епископа Јована (Илића), преузето из Прегледа Епархије нишке за 1936. годину. Богословској теми припада и веома занимљив текст Сунчице Денић, професорке на Педагошком факултету у Врању, на тему симбола духовног подвига у биљном и животињском свету: Срна у изгубљеном рају оца Јустина и јасика монахиње Стефане: ... И данас је отворено питање, колико и шта могу симболи срна и јасика да значе нашем осећању и нашем разуму. И јасика и срна, али и цвеће. травке и биље, за које се везују отац Јустин и монахиња Стефана, знаци су својеврсног начина постојања. Духовно нас поучавају архимандрит Рафаил, игуман манастира Височка Ржана (разговор је водио јеромонах Нектарије (Ђурић) и старац Јустин из манастира Петру Вода у Румунији (са румунског је превела Данијела Станковић). На савремене теме из живота Цркве читамо текст Ми верујемо да је Исус Христос васкрсао, протојереја Андреја Ткачова (са руског превео лазар Поповић) и текст Смемо ли се надати спасењу свих?, Митрополита Калиста Вера (приредио и превео Ивица Живковић), из којег доносимо кратак део: "Има питања на која ни у којој мери на нашем садашњем ступњу знања не можемо д ати договор, а опет, колико год да нема одговора, не можемо избећи да та питања постављамо. Гледајући из прага смрти, ми питамо: како може душа постојати без тела? Каква је природа наше обестеловљене свести између нашег сада постојећег тела духовног (1. Кор 15.44) које ће праведни примити у будућем веку? најзад, не и најмање важно, питамо: Смемо ли се надати спасењу свих?" Из живота Цркве је свакако вредан пажње текст Законодавство цара Константина против корупције (Милица Станковић, проф. Правно-пословне школе у Нишу). Посебан значај редакција коју чине протојереј Дејан Јовановић, јеромонах Нектарије (Ђурић) и ђакон Далибор Мидић, посвећује објављивању архивске грађе и историјских чланака, које доприносе ближем упознавању богатог наслеђа ових крајева. Хришћански живот тако доноси Сећање на Проту Драгутина Ђорђевића Моравског Вук Караџића (1907-1999) које потписује Милош Павловић и текст о манастиру Светог Романа у Ђунису. Из прошлости су публикована два изузетна текста: Црква Светог Мине у Штави, протојереја Тихомира Танасијевића, Манастир Светог Јована Богослова у Поганову, Јелена и Мара - велике српске задужбинарке и текстови о латинским црквама у Епархији нишкој: латинска црква у Горњем Матејевцу, Орљану, Прокупљу и у Глашинцу. Поводом стогодишњице упокојења Горан Ћирић надахнуто пише о Јеромонаху Ксенофонту Живковићу (1880-1919) хиландарском монаху и протоепистату првом званичнику монашке државе Свете Горе, рођеном у пиротском пазару, под световним именом Коста, Кона Ђорђевић. Значајан део сваког броја Гласа Епархије нишке посвећен је верској настави. Разматрају се актуелни проблеми у верској настави и искуства вероучитеља у раду са школском децом, о чему говори презвитер Владимир Стевановић: "Господ је рекао: пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско". То спомињући треба увек да се присетимо - чисто срце и искрена жеља јесте оно што Господ очекује од нас. Када узмемо у разматрање да тога највише налазимо у дечјим срцима, уочићемо да је вероучитељ, већ онај који освећује њихове душе, освешћујући их и упућујући их на прави пут, пут љубави и васкрсења. У томе је лепота вероучитељског позива, да у младим душама, тек поораним њивама Господњим, засеје семе љубави, оно које се сеје као љубав према Богу, а рађа и развија животом који плодове љубави доноси и усмерава у свим рпавцима њиховог битисања. Та лепота је и главна сличност вероучитељског позива са свештеничким..." (Катихетска служба је припрема за свештеника, разговор водио Ивица Живковић) У истом делу часописа који је врхунски приређен и одштампан, је и текст Алексеја Алексејевича Заварина: Сви смо били наши - Једно сведочанство о верској настави у старом Нишу. У најновијем броју на две стране је објављен текст о активностима младих на Радио Гласу Епархије нишке који у сарадњи са Катихетским одбором Епархије, почев од 6. новембра 2018. године реализује емисију Млади у сусрет Христу. Приказима духовне литературе је посвећена значајна пажња те исцрпно читамо приказ Tематског зборника о православном монаштву , издавач: Центар за црквене студије Ниш 2019. Службени део часописа садржи изводе из летописа Епархије, попис служби и канонских посета Епископа нишког г. Арсенија чије уводно слово читамо на почетку часописа Глас Епархије Нишке који се обраћа вернима са Вером у Васкрслог Христа, вером апостола, вером отаца, вером мученика Цркве Божј, поздрављајући најрадоснијим поздравом Христос васкрсе! Уредник часописа теолог др Ивица Живковић Извор: Српска Православна Црква