Претражи Живе Речи Утехе

ПОКРЕТ обнове Краљевине Србије затражио је од Скупштинског одбора за безбедност да по хитном поступку формира радну групу за израду закона по коме би војни рок поново био обавезан, али овог пута не само за мушкарце, већ и за жене. - Предлажемо да у радну групу за израду тог закона поред народних посланика, буду позвани и представници ванпарламентарних странака које то желе - изјавио је пуковник Љубинко Ђурковић, члан председништва ПОКС-а. Ова странка сматра да би регрути, поред обавезног рока од шест месеци, требало да имају и нека права која до сада нису имали, као што је радни стаж током служења војног рока и плату у износу минималне зараде. Такође, предлажу да запошљавање у државној администрацији, јавним предузећима и локалним самоуправама треба да буде дозвољено само грађанима Србије који су одслужили војни рок. https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1004363/vojsku-muskarci-zene-zahtev-poks-skupstinskom-odboru-bezbednost

Достојанство личности лица на које се односи информација правно је заштићено. Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи (Члан 79 Закона о јавном информисању и медијима). Упркос постојању наведеног члана Закона о јавном информисању и медијима, дневни лист Блиц прекршио је основна начела новинарског кодекса, ширио дезинформације уочи мајског заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2018. године, и тиме – у више наврата, тенденциозно и хушкачки – изманипулисао јавност у Србији, а и шире. Виши суд у Београду је усвојио тужбени захтев Преосвећеног владике Иринеја и донео пресуду у његову корист, што је потврђено и пресудом Апелационог суда у Београду, а главном и одговорном уреднику штампаног издања медија Блиц наложено је да – без накнаде и без одлагања, а најкасније у другом наредном штампаном издању наведеног медија, од дана када је достављена другостепена пресуда – објави текст пресуде. Ово је још један у низу примера када у недостатку надахњујућих мисли и искри за писање озбиљних медијских жанрова, новинари често посежу за јефтиним сензационализмом, најчешће из интересних побуда. На крају, Блиц је само делимично поступио по судској пресуди и поново показао колико је далеко од истине и закона, објективног извештавања и моралних начела. Јавности предочавамо предметну пресуду Вишег суда у Београду од 22. марта 2019. године и пресуду Апелационог суда у Београду од 18. септембра 2019. године. Пресуда Апелационог суда у Београду Пресуда Вишег суда у Београду Извор: Инфо-служба СПЦ View full Странице

Odluka Sinoda da se Orden Svetog Save dodeli predsedniku Srbije uzburkala vrh SPC Patrijarh odbio zahtev 14 vladika za vanredni Sabor Poglavar SPC patrijarh srpski Irinej odbio je zvaničan zahtev 14 arhijereja za sazivanje vanrednog Sabora, nezvanično saznaje Danas u visokim crkvenim izvorima. Piše: Jelena Tasić08. oktobra 2019. 10.49 Izmenjeno: 10.50 Foto: FoNet/ TV FoNet U manastiru Žiča, gde je u nedelju počela višednevna proslava osam vekova samostalnosti SPC, okupilo se 45 od 53 episkopa u SPC, uključujući i one koji su u penziji i na saborskim zasedanjma učestvuju samo po pozivu. U pojedinim crkvenim krugovima se i pre okupljanja u Žiči spekulisalo da bi proslava jubileja mogla da se pretvori u vanredno zasedanje Sabora zbog stanja u Crkvi, koje se dodatno zaoštrilo zbog prošlonedeljne odluke Svetog arhijerejskog sinoda da predsednika Srbije Aleksandra Vučića odlikuje najvišim crkvenim odlikovanjem – Ordenom Svetog Save Prvog reda. Iako su u vreme pokojnog patrijarha Pavla za sazivanje vanrednog sabora bila dovoljna tri zahteva, njegovom nasledniku, kako se spekuliše u vrhu SPC, nije dovoljna takoreći ni trećina aktivnog sastava saborskog tela. U izvorima bliskim Sinodu nezvanično se komentariše da je „crkvena vlada“ proslavu jubileja iskoristila za odlaganje jesenjeg Sabora koji je trebalo da bude posvećen crkvenoj prosveti. Ova tema je dodatno opterećena poslednjih meseci sinodskom odlukom o smeni dvojice predavača Bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta – episkopa zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića) sa mesta redovnog profesora i docenta Marka Vilotića. Iako je patrijarh Irinej u prepisci sa episkopom bivšim zahumsko-hercegovačkim Atanasijem (Jevtićem) negirao da iza smene stoji njegov imenjak u „crkvenoj vladi“ i portparol SPC vladika bački Irinej (Bulović), ovog vladiku deo episkopa smatra glavnim „sinodskim kuvarom“, čiji su prsti navodno upleteni i u dodelu odlikovanja Vučiću. Pojedini crkveni krugovi procenjuju da obojici sinodskih Irineja, kao i predsedniku Republike trenutno odgovara da se Sabor ne sastane do maja 2020, jer je pred Vučićem zadatak Zapada da do idućeg proleća potpiše pravno obavezujući sporazum sa vlastima samoproglašene kosovske države. Na KiM, koje je u programu centralne proslave jubileja SPC, juče se nije pojavio nijedan od Irineja. Patrijarh zvanično „zbog godina“, nezvanično zato što se navodno nazimio u Žiči, pa se vratio u Beograd da se pripremi za večerašnju svečanu akademiju u Centru „Sava“, na kome bi osim Vučića crkvena odlikovanja trebalo da prime i njegov generalni sekretar Nikola Selaković, srpski ministar finansija Siniša Mali i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik. Takođe se spekuliše i da vladika bački tokom proslave izbegava svaku priliku, osim liturgije u Žiči, da se nađe u društvu sa ostalom braćom arhijerejima. – Ne može patrijarh da odlučuje o Saboru, nego to radi Sinod, iako patrijarh njime predsedava. Sinod saziva Sabor u redovno i vanredno zasedanje, ali nema diskreciono pravo na osnovu kog bi odlučio da Sabor ne može da se sazove dva puta godišnje, jer čitav niz kanona, koji čine osnov svakog crkvenog prava, obavezuju da se godišnje održe najmanje dva sabora arhijereja. U istoriji Crkve postoje kanoni koji previđaju, ali samo kao izuzetak i to u vanrednim okolnostima i ratnim prilikama, da se sabor sastane samo jednom tokom godine. To se u SPC pretvorilo u praksu, jer Sinod uzurpira vlast i daje sebi za pravo da odlučuje da li će se sabor zasedati – kaže za Danas Zoran Čvorović, profesor istorije prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. On napominje da se istoričari u pogledu tumačenja kanona o sazivanju sabora dele u dve grupe – one koji smatraju da sabor mora najmanje dva puta godišnje da zaseda i one koji tvrde da je dovoljno jedanput. – Po pravilu, oni koji su za dva saborska zasedanja u praksi su bili branitelji autonomije Crkve u odnosu na državu, dok je ova druga grupa Crkvu podređivala državi, kao što sada radi i Sinod SPC. Uporno oglušivanje Sinoda na zahteve za sazivanje Sabora nema uporište u kanonima nego u vlasti. Ako stvari budu stajale tako da se Sinod oglušava o zahteve braće arhijereja, onda to otvora pitanje da li njegovi članovi rade u interesu svetovnih vlasti, kojima ne odgovara bojkot, narod na ulici, a ni saborovanje episkopa – naglašava profesor Čvorović.

Синод Васељенске патријаршије одлучио је да уврсти у разматрање захтев неканонске Македонске православне цркве - Охридске Архиепископије и Владе Македоније за решавање статуса те цркве. Синод Васељенске патријаршије одлучио је на последњој седници, одржаној у првој половини маја у Фенеру, у Истанбулу, да уврсти у разматрање захтев неканонске Македонске православне цркве - Охридске Архиепископије и Владе Македоније за решавање статуса те цркве, пише скопска Нова Македонија. О томе да ли то значи да је македонска црква ушла у процедуру за коначно решење статуса, верски аналитичари и црквени званичници имају различите ставове, а заједничко им је мишљење да нема дилеме да ова одлука означава почетак процеса за решавање македонског црквеног питања. Медутим, према њима, за сада, остаје непознато у којој форми и у ком правцу ће бити донесена одлука екуменског патријарха Вартоломеја. Иако се, како се наводи, у изјави Васељенске патријаршије не дају детаљи о разговору о овом питању на седници Синода, стављање ове теме на дневни ред, сматрају аналитичари, значи уводење у процедуру захтева који су патријарху Вартоломеју пре годину дана упућени од македонске цркве и владе. "Између осталог, на састанку се разговарало и о апелационом суду (еклектону) који је поднела Црква у Северној Македонији, која је остаје у расколу", саопштено је на веб страници Васељенске патријаршије. Према речима верског аналитицара Бранка Ђорђевског, овом одлуком Васељенске патријаршије, Македонија је ушла у кључну фазу решавања канонског статуса МПЦ-ОА. "Можда то неће бити одлука одмах, али је сигурно да ће наше питање бити актуелизовано, што се може протумачити као почетак решавања црквеног питања", истиче Ђорђевски. Он каже да треба сачекати да се сазна шта је речено на тој седници Синода Васељенске патријаршије, као и оно што ће се посебно решити. "Веома је важно да Васељенска патријаршија одреди статус цркве. Радна група ће се руководити сопственим интересима. Она жели да ојача своју позицију међу православним црквама", истиче аналитичар. Ђорђевски се, каже, плаши да можда македонска црква неће добити, како каже, "чисту и пуну" аутокефалност, већ оптерећену неким обавезама према Васељенској патријаршији. Нова Македонија примећује да ова одлука патријарха Вартоломеја да се на дневни ред уврсти захтев македонске цркве и владе за признавање њене аутокефалности долази готово истовремено са одржавањем редовне седнице Сабора СПЦ у Београду. Подсећају да је Вартоломеј у недавном интервјуу београдској Политици, није дао конкретне одговоре у вези са захтевом за признавање аутокефалности МЦ, већ је само указао на разлику измеду црквених спорова у Украјини са онима Српске православне цркве са црквом у Македонији и Црној Гори. Медутим, он је такоде нагласио да не намерава да промени Устав Српске православне цркве или њене границе ако не постоје адекватни услови. Руски патријарх Кирил, у међувремену, такоде у интервјуу том београдском дневнику је казао да ова изјава патријарха Вартоломеја значи да он намерава да спроведе "украјински рецепт" у Македонији. Извор: Новости View full Странице

Виши суд у Београду одбио је захтев за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића, потврђено је "Танјугу" у том суду. На ову одлуку подносиоци захтева имају право да уложе жалбу Апелационом суду у Београду који треба да донесе правоснажну одлуку. Милан Недић Суд је одбио захтев за рехабилитацију којим је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права. У саопштењу суда се прецизира да је 11. јула Виши суд у Београду донео решење којим је одбио као неоснован захтев предлагача за рехабилитацију сада покојног Милана Недића. Предлагачи су захтевом тражили да се утврди да је генерал Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога, као и да је ништаво решење Трећег народног среског суда за град Београд од 31. 01. 1946. године о конфискацији имовине генерала Милана Недића од дана доношења и да су ништаве све његове правне последице. Одбијеним захтевом тражено је и да се утврди да су ништаве административне Одлуке Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача Ф.802 без датума, Ф.802/I од 02. 05. 1945. године, Ф.802/II од 03. 08. 1945. године, Ф.802/III од 17. 09. 1945. године, Ф.802/IV од 13. 08. 1945. године и Ф.802/V од 01. 12. 1945. године, Одлука Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача бр. 2407 од 05. 07. 1945. године од тренутка њиховог доношења и да су ништаве све правне последице, укључујући и казну конфискације имовине, а да рехабилитовано лице се сматра неосуђиваним, навoди се у саопштењу суда. Одбијен је и предлог предлагача за преиначење захтева за рехабилитацију Недића из поднеска од 09. 07. 2018. године којим захтевом је тражено да суд утврди "да је генерал Милан Недић лишен живота без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога". Суд није објавио образложење овог решења, уз напомену да ће одлука суда у поступку рехабилитације Милана Недића бити објављена на интернет страници Вишег суда у Београду, када постане коначна (правоснажна). Поступак за рехабилитацију Недића инициран је 2008. године, али је расправа пред судским већем, којој присуствује и јавност почела у децембру 2015. године. У току поступка, суд је одбио право јеврејским општинама да се умешају у поступак и оспоравају враћање грађанских права Недићу, а ту одлуку је потврдио и Апелациони суд, будући да је ово "једностраначки поступак" који се води по правилима ванпарничног поступка и нема "друге стране". Поступак по захтеву за рехабилитацију изазвао је негодовања у јавности, будући да један део грађана сматра да је Недић злочинац и да суд треба да одбије рехабилитацију. Једна од најконтроверзнијих личности српске историје Милан Недић чију је рехабилитацију суд данас одбио био је једна од најкотроверзијиних личности српске историје, јер је његов лик и дело делило јавност на оне који га сматрају за издајника и злочинца и оне који су га сматрали патриотом који се борио за интересе спрског народа током немачке окупације. Милан Недић Процес по захтеву за његову рехабилитацију пред Вишим судом у Београду последњих неколико година обновио је поделе у домаћој јавности, а сведоци који су саслушавани током судског поступка имали су опречне ставове о Недићевим делима због којих је после рата био проглашен за народног непријатеља. Недић је на почетку II светског рата био постављен за председника српске "Владе народног спаса", која је према неким историјским тумачењима била "марионетска влада" немачке окупационе власти чији је задатак био да се лакше угуши устанак у окупираној Србији. Као премијер српске Владе у Другом светском рату, Недић је сматран одговорним за активности у вези са Холокаустом Јевреја и логором на Бањици, као и прогоном комуниста, односно антифашиста. Наводно је био фасциниран немачким националсоцијализмом и покушао је да уреди Србију по угледу на Трећи рајх. Са ослобођењем Србије повукао се са Немцима у Аустрију, покушавајући да организује отпор новој комунистичкој Југославији. После немачког пораза се предао западним Савезницима, који су га изручили новим југословенским властима. Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено где је сахрањен. Сведочења историчара Током процеса за рехабилитацију пред Вишим судом у Београду било је и другачијих сведочења о његовим активностима током рата. Историчар Бојан Димитријевић током сведочења је тврдио да Недићева влада, као ни сам Недић не могу бити одговорни за Холокауст, јер до краја 1943. године није могао да контролише припаднике својих безбедносних структура. Димитријевић је рекао да су 1942. године, по наредби немачког генерала Мајснера Недићевој влади била одузета полицијска овлашћења. Протест против рехабилитације Недића Овај историчар је тврдио да је главна карактеристика Недићеве владе била борба против комунизма који је у то време, како је навео, био сматран највећим злом за Србију. Према његовим речима, српске структуре власти у окупираној држави бавиле су се само евиденцијом Јевреја и евентуалним скривањем под српским именима. "Послове привођења, затварања у логоре и ликвидације вршили су искљуциво Немци, њихова полиција и Вермахт", рекао је овај историчар сведочећи у процесу рехабилитације. Димитријевић је такође рекао да сматра да Недић није веровао у немачку идеологију и није био германофил. "Ја мислим да је хтео да сачува Србију и да је радио у интересу српског народа", рекао је Димитријевић суду. Његов колега, Драган Алексић сведочио је да ниједна одлука Милана Недића у вези са концентрационим логором Бањица, не носи његов потпис. Како је овај историчар сведочио пред судом, Недић је имао сазнања шта се у том логору дешава, али није имао никаквог утицаја на то. Босиљка Кујунџић, односно мати Јевросима из манастира Тројеручица, посведочила је како ју је Влада Милана Недића избавила из немачког логора Тополска шупа у Београду. Она је суду детаљно испричала како су њу и њену породицу усташе из Сарајева транспортовале за Београд возом и предале Немцима који су их затворили у логор. "Милан Недић је ургирао да се из логора деца разместе по кућама Београђана", навела је мати Јевросима. Сведочење Ефраима Зурофа Међутим, директор Центра "Симон Визентал" у Израелу Ефраим Зуроф није делио њихов став. Он је рекао да Недићева улога као премијера квислиншког режима који је служио интересима Трећег Рајха довољан је разлог да се одбије његова рехабилитација. "Неуспех да спасе Србе и Јевреје јасан је доказ да је, из било којих разлога, направио стравичну грешку прихвативши да води марионетску владу која је изневерила грађане Србије", каже Зуроф. Он је навео да је током Недићевог мандата убијено 300.000 Срба, укључујући и 80.000 у концентрационим логорима. Зуроф је подсетио да је Недић јавно позвао народ да не организује никакав отпор окупацији, јер су нацисти формирали окрутну полицију уз претњу да ће убити 50 Срба за сваког рањеног Немца и 100 Срба за сваког убијеног немачког војника. "Ако је Недић имао икаквих илузија о свом утицају на немачку полицију везану за Србију и српске Јевреје, требало је много пре него што је његова квислиншка влада расформирана да схвати да нема никакву моћ и да је тек марионета у рукама нациста препуштена у потпуности њиховој милости и немилости", истакао је Зуроф. Суд је данашњом одлуком поклонио веру званичној историји, а коначну одлуку даће Апелациони суд јер подносиоци захтева имају право да се жале на решење којим је њихов захтев за рехабилитацију одбијен.

Гостујући у ауторској емисији Бранка Радуна на Новосадској телевизији, верски аналитичар Жељко Ињац је истакао да 70% грађана Црне Горе номинално припада СПЦ, те да су увреде које су изречена на рачун патријарха Иринеја недопустиве за врх државе која себе жели представити у свету демократском и прогресивном. У емисији је било речи о правима Срба у Црној Гори и положају СПЦ, и начину на који се све та права крше од стране актуелног режима уз прећутну сагласност ЕУ и запада. View full Странице

Иванић: Одлука МСП очекивана.- Човић: Поиграли смо се и ослабили углед БиХ пред Хагом ХАГ/БАЊАЛУКА – Међународни суд правде у Хагу одбацио је захтев за ревизију пресуде коју је 25. фебруара, у име дела Бошњака предвођених бошњачким чланом Председништва БиХ Бакиром Изетбеговићем, том суду поднео Сакиб Софтић. Председавајући Председништва БиХ Младен Иванић изјавио је данас да је за њега очекивана одлука МСП у Хагу да одбије захтев за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије. Иванић је на ванредној конеренцији за новинаре рекао да МСП неће разматрати овај случај јер, како су образложили, ниједан релевантни орган БиХ о овом није донео одлуку. „Ово је за мене очекивано и ја сам на ово недељама и данима говорио и упозоравао”, рекао је Иванић подсетивши да нажалост један део људи није хтео то да чује. Иванић је оценио да је оваква одлука МСП озбиљно подржала Дејтонску БиХ. „Нико више у име БиХ осим њених институција не може доносити одлуке”, рекао је Иванић и додао да само таква БиХ има шансу да функционише, а да је сваки други покушај удар на државу. Оценио је да је ово била, како је рекао, сложена политичка битка. „Да на време нисам почео на овоме радити вероватно не бисмо остварили овај резултат”, рекао је. Иванић је рекао да ово сматра неком врстом личног усхепа у његовој политичкој каријери. Међународни суд правде у Хагу одбио је захтев за ревизију пресуде по тужби против Србије, потврдио је и хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић. Човић је новинарима у Мостару рекао да су о томе институције БиХ обавештене писмом из Хага. Захтев је, како преносе медији у БиХ, одбијен уз образложење да није поднет од надлежних институција БиХ. Представник МСП Филип Куврер је написао да је суд прописно размотрио мишљење чланова Председништва БиХ, која су изнели у својим писмима. „Суд сматра да садржај ових писама показује да никакву одлуку нису донела надлежна тела, у име БиХ као државе, у погледу захтева за ревизију Пресуде од 26. фебруара 2007. године у случају примене Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида БиХ против Србије. Стога, не може се ништа предузети у вези документа под називом 'Апликација за ревизију Пресуде од 26. фебруара 2007. године у случају примене Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида'“, написао је Куврер. Одлуку о подношењу захтева за ревизију једнострано је донео део бошњачког народа у БиХ, предвођених бошњачким чланом Председништва БиХ Бакиром Изетбеговићем, упркос упозорењима представника Срба да је такав захтев нелигитиман. Представници Срба упозоравали су и на нелегетимност агента Софтића, кога је Председништво БиХ изабрало да представља званично Сарајево у претходном поступку по тужби БиХ против Србије за геноцид. Човић: Поиграли смо се и ослабили углед БиХ пред Хагом САРАЈЕВО – Члан Председништва БиХ из реда хрватског народа Драган Човић је поводом одбацивања захтева за ревизију пресуде против Србије, изразио данас жаљење због, како је рекао, поигравања са државом БиХ и додао да се показало да такав систем не функцонише. „Он (одговор) је такав какав јесте. Жао ми је што смо се опет поиграли с Босном и Херцеговином и показали да такав систем не функционише. Мислим да смо углед државе ослабили када је реч о међународној институцији”, рекао је Човић, пренео је портал Кликс. Човић је рекао да је писани одговор Међународног суда у Хагу којим је обавештен о одлуци да је захтев БиХ за ревизијом пресуде против Србије одбачен, добио док је био на састанку са председником Савеза за бољу будућност (СББ) Фахрудином Радончићем. (Танјуг) Извор