Претражи Живе Речи Утехе

На 67. Међународном сајму књига у Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара представила се са великим бројем познатих наслова, нових и допуњених издања. Такође, важно је поменути да на штанду хиландарске Задужбине, посетиоци могу видети и значајан број манастирских производа. Драган Јовановић у разговору са Алексом Недељковићем, за слушаоце Радија "Слово љубве" открива, шта посетиоци Сајма могу пронаћи, на штанду Задужбине, у хали 4 београдског сајма. Звучни запис Извор: Радио Слово љубве

Извор: Задужбина Хиландара Фото: Задужбина Хиландара (старац Зосима и монах Партеније)

Задужбинa Светог манастира Хиландара је упутила молитвено саучешће поводом трагедије која се догодила у ОШ "Владислав Рибникар" у Београду: Молимо се Васкрсломе Господу да прими у Царство Небеско невину пострадалу децу и радника школе у којој се данас десила трагедија. А њиховим породицама и ближњима да подари утеху и снагу да издрже неизрецив бол који их је задесио. Нека би дао Господ, молитвама Пресвете Богородице Брзопомоћнице, зацељење рана свима повређенима у овој великој несрећи. Извор: Задужбина Хиландара, ФБ

"Када је Радио-телевизија Србије крајем априла ове године премијерно приказала моју књигу "Тесла: Духовни лик", тада сам уредници Мреже српске дијаспоре, госпођи Мирјани Раичевић -Тасић, обећао да ће Јавни сервис Србије добити још једну премијерну објаву, везану за друштвену иницијативу у коју ће бити усмерен сав приход (ауторски и издавачки) од продаје поменуте књиге", каже презвитер др Оливер Суботић за РТС. Неколико дана после емитовања те емисије процес регистрације Задужбине „Петар Мандић" био је завршен - 26. априла 2021. године организација посвећена неговању успомене на Теслине претке, кроз циљеве који се изводе у савременом контексту, званично је почела са радом. Задужбина „Петар Мандић" је, у идејном смислу, пројектована средином 2020. године, током финалних радова на књизи Тесла: Духовни лик. Сасвим случајно (или, боље рећи, дубоко промисаоно) формирање Задужбине се десило тачно стотину година од рођења човека чије је име одабрано за њен назив. У питању је Петар Мандић, доајен послератне културне сцене Нове Вароши, и први и дугогодишњи директор нововарошког Дома културе. Овај човек је био једна од изразито племенитих личности које су обележиле другу половину 20. века нововарошког краја, а у професионалном смислу, особа која је пружила озбиљан културни допринос маленом граду подно планине Златар. Задужбина „Петар Мандић" је, дакле, непрофитна организација која има добротворне циљеве духовног, културног, научног, привредног, националног и општедруштвеног карактера. Оно што је специфично за њу јесте да је у сржи њене делатности афирмација лика и дела предакâ Николе Тесле, на начин који их користи као парадигму. Назив Задужбине, премда је везан за личност из другог временско-просторног контекста, у посредном смислу је повезан са Николом Теслом јер је име Теслиног ујака-свештеника, који је одиграо важну улогу у његовој младости, пре монашења било Петар Мандић. Истовремено, идеја стварања Задужбине поклопила се и са јубилејом од 180 година рођења тог изузетног свештенослужитеља Српске Православне Цркве. У том смислу, може се рећи да Задужбина „Петар Мандић" носи име по једном заслужном културном делатнику, а своје циљеве усмерава на основу лика и дела истоименог свештенослужитеља СПЦ. С обзиром на то да је рад Задужбине „Петар Мандић" усмерен на неговање успомене на Теслине претке - конкретно: фамилије Тесла, Мандић, Калинић и Будисављевић - њен оперативни циљ је подизање специјалног етно-музејског комплекса у селу Радоиња поред Нове Вароши, у непосредној близини једне од највећих трафостаница на Балкану, која је ове године изграђена у Суботића пољу, недалеко од Природног резервата „Увац". Тај етно-музејски комплекс би се подигао у славу Божију (због чега ће једно од кључних обележја бити велики Часни Крст), а у част предакâ Николе Тесле, који су махом били православни свештеници и/или војници-граничари у Аустријској империји. Свакој од наведених фамилија од којих Тесла води порекло биће посвећена посебна архитектонска целина у оквиру поменутог комплекса. У стратешком смислу, Задужбина има неколико циљева, који су засновани на животу и делу Теслиних предака који су имали велики утицај на највећег српског проналазача свих времена. Пре свега, реч је о Теслиним родитељима - оцу, протопрезвитеру Милутину Тесли, изузетном свештенику Српске Православне Цркве; и мајци, Георгини, свештеничкој ћерки пореклом од лозе Мандића која је Српској Цркви дала на десетине свештеника. Посебан фокус Задужбине је на афирмацији лика и дела Теслиног ујака, напред поменутог протопрезвитера Петра Мандића, потоњег митрополита дабробосанског Николаја. Примера ради, као што је ујак Теслу стипендирао на студијама када је овај остао без оца, а после студија и материјално помагао када је то било неопходно, тако и Задужбина „Петар Мандић" за један од циљева има стипендирање младих студената техничких и других наука, и то првенствено оних који имају добре оцене, а који су остали без једног или оба родитеља. Исто тако, имајући у виду значај ујака-свештеника који је Николу Теслу директно увео у Декартову философију (која је, подсетимо, кроз теорију етра била од темељног значаја за Теслин каснији проналазачки приступ), и Задужбина „Петар Мандић" има за циљ популаризацију квалитетног дијалога између религије, философије и науке у нашем друштву. Родитељски дом је био основ од ког је Тесла кренуо даље. Оно што је понео из куће било је незаменљиво и дало му је подстицај за развој, узевши у обзир родитељску љубав и пажњу, као и жеђ за стицањем знања које је стекао још у детињству, кроз богату очеву библиотеку. Зато ће Задужбина „Петар Мандић" радити на развоју школâ родитељства у Србији и подстицати пројекте образовања који се тичу развоја емотивне интелигенције код деце. Опет, по узору на оно што је Тесла усвојио од најмлађег узраста по угледу на најближе породично окружење, доминантно обликовано православним хришћанством и његовом узвишеном етиком која на диван начин спаја правду и милосрђе, Задужбина „Петар Мандић" ће радити на подизању друштвене свести у погледу уравнотеженог образовања, које подразумева пре свега формирање моралног лика младих нараштаја, чему ће природно следовати и стимулација њихових интелектуалних способности, према моделу који је свештеник Милутин Тесла покaзао у раду са својим сином док је још био дете, о чему је сам Никола Тесла оставио јасно сведочанство у својој аутобиографији. Поред наведених циљева, глобална афирмација оног најбољег што српски народ има у својој историји и традицији, и развијање добросуседских односа између православних Срба и осталих балканских народа, су додатни циљеви чијем ће испуњавању Задужбина бити посвећена. И то ће чинити по угледу на два велика миротворца, Теслиног оца и ујака, који су градили мостове поштовања и разумевања када је реч о односу према римокатолицима и муслиманима. Мото Задужбине „Петар Мандић" је ЗНАЊЕ, ПРАВИЧНОСТ И НЕСЕБИЧНОСТ, што су три врлине које је Никола Тесла описао као веома ретке, а веома потребне у нашем времену. Тај мото је истовремено и вредносни систем који Задужбина жели да пренесе пре свега младим нараштајима, на којима остаје задатак даљег обликовања савременог српског друштва. Сви који су до сада укључени у рад Задужбине „Петар Мандић" су нешто своје даровали или се нечега свог одрекли у њену корист, било да су то материјални ресурси, рад или личне способности. У времену дивљачког капитализма (никада ми неће бити јасно зашто га зову „либерални" - прим. О. С.) идеја да се нешто даје друштву (уместо да се од њега брутално и безобзирно отима, као што је све чешћи случај) кроз Задужбину „Петар Мандић" треба да добије додатни подстрек. Притом, оно што дајемо, дајемо од срца, а оне у које улажемо обавезујемо искључиво чашћу и савешћу. Тако ће, примера ради, обавеза студената који буду добили стипендије бити искључиво морална: да и сами, у мери којој могу, помогну неком ученику када заврше своје студије и постану финансијски способни да и друге подрже. Пред Задужбином „Петар Мандић" је дуг пут, а први кораци су, као и увек у животу, најтежи. Но као што је у случају проходавања кључна упорност и подршка околине, тако и ми имамо веру да ћемо уз подршку племенитих људи, а пре свега уз помоћ Божију, у годинама које су пред нама испунити своју мисију. А све људе добре воље који желе да нам се придруже у ширењу идеје и духа задужбинарства, алтруизма и пожртвованости, духа који је дубоко у генима српског народа и који нас је одржао све ове векове, од свег срца позивам да нам се у овом пројекту придруже! Аутор текста је свештеник при храму Светог Александра Невског у Београду и један од оснивача Задужбине „Петар Мандић". Извор: РТС / Ризница литургијског богословља и живота

Светом архијерејском литургијом у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Куршумлији јутрос је торжествено прослављен велики јубилеј – 850 година задужбина Стефана Немање (Светог Симеона Мироточивог). Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживало му је 11 архијереја и многобројно свештенство, уз молитвено учешће више хиљада вјерника. Звучни запис беседе У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије рекао је да ми православни Срби имамо један једини темељ, један извор и један циљ, почетак и крај. „То је Господ Исус Христос. Он је камен на којем зидамо свој живот, Он је смисао из кога црпимо своје постојање. Он је онај кога слушамо и чију реч чујемо, као и данас што смо чули из Светога јеванђеља“, рекао је Митрополит загребачко-љубљански. Додао је да је данас велики и благословен дан за све сабране у овој светињи, за читав наш народ, али и за читав православни свијет. „Јер, ми смо се овде сабрали да се молитвено сетимо онога дана кад је почео да се зида овај храм. А тај храм подигао је и сазидао нико други до истински и верни слуга Божји, истински и верни виноградар у винограду Господњем. Овај храм је подигао Стефан Немања, корен и клица из кога се развило свето стабло и разгранало богато дрво, богато духовним и светим плодовима“, казао је он. Владика Порфирије је нагласио да је Стефан Немања клица из које је израстао његов свети син Свети Сава. „Благодарећи коме, поред 850 година од подизања овога храма, славимо и осамсто година самосталности, аутокефалије наше Цркве“, нагласио је Митрополит Порфирије. Подсјетио је да је Стефан Немња подигао цркву Свету Богородици, Ђурђеве Ступове, свету Студеницу у којој се и сам замонашио. „Колико год је велико дело светитеља Божјег у обједињењу српских земаља, још је веће његово дело што је тај свој народ и ту своју земљу запечатио именом Христовим“, закључио је Митрополит Порфирије. Након светог причешћа, Митрополит Амфилохије је у архипастиској бесједи рекао да се у овдје већ 850 година сабира народ Божји око имена Христовога и око ове светиње утемељене оцем нашим Симеоном Мироточивим. „Није то мало вријеме. А Црква Божија непрекидно, ево је присутна, и овдје и широм свијета. И данас, као што је била јуче. Пропадале су државе, царства, владари, империје… Пропадају и данас. Па и ови данашњи моћници из Западне Европе и Америкие, и они ће пропасти, будите увјерени. Већ су пропали, а мисле да су вјечни и непролазни. А једина установа која је вјечна и непролазна, то је Црква христова“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Заблагодарио је Владици нишком Арсенију што је данас сабрао једанаест епископа Цркве Божје да заједно богослуже у овој светињи. „Међу њима овдје је и наш Владика Алексеј који је дошао из мученичке и страдалне Украјине, гдје су опет моћници, домаћи и они са Запада покушали да разоре јединство Цркве Божије. А разарајући једнинство Цркве Божије на Украјини, они би хтјели да разаре јединство Цркве Божије у васељени. Неће моћи“, казао је он. Додао је да је у данашњем литургијском сабрању учествовао и архимандрит Прокопије из Антиохијске Патријаршије. „И то је Божји дар. Антиохијску Патријаршију је походио Свети отац наш Сава и отуда је донио руку Свете великомученице Текле која се и данас чува у Сарајеву“, подсјетио је он. Митрополит Амфилохије је поручио да треба чувати јединство Цркве Божије у васељени. „Велики је Божји дар да и ми припадамо Цркви Светих апостола. Ту смо Цркву ми добили преко свете браће Кирила и Методија, преко Светог Симеона и Саве. Једина Црква која се у богослужбеним књигама назива мајком – то је Јерусалимска Патријаршија. Ја се надам после свих ових збивања да ћемо се поново вратити Јерусалиму“, казао је он. Додао је да ће се тако и црквена питања почети да решавају на начин на који су се решавала у вријеме Светих апостола. „Не може било који патријарх или било који епископ да сам решава питања Цркве Божије. Сабор апостолски из 50. године – тамо је написано: Изволи се Духу Светоме и нама. Не каже апостол Петар: Мени“, објаснио је Митрополит црногорско-приморски. Поруку Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, који није могао да учествује у овом литургијском сабрању због здраствених разлога, прочитао је члан Светог архијерејског синода СПЦ Епископ крушевачки г. Давид. Домаћин сабрања Епископ нишки г. Арсеније на крају је заблагодарио браћи архијерејима и свима сабранима на учешћу у овој великој светковини. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У сусрет централном обележавању 850 година Немањиних задужбина у манастиру Светог Николе у Куршумлији 14. и 15. септембра 2019. године, у организацији Православне Епархије нишке и Општине Куршумлија, разговарали смо са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Г. Г. Арсенијем, у четвртак, 15. августа 2019. године. Преосвећени Владика говорио нам је о духовном и историјском значају најстаријих Немањиних задужбина - манастирима Светог Николе и Пресвете Богородице у Куршумлији, о нашој духовној обнови кроз изградњу Светиња и о централној прослави коју заједнички организују Епархија нишка и Општина Куршумлија. Извор: Радио Глас

Црква Светих апостола Петра и Павла, у славонском селу Кућанци, код Доњег Михољца, родном мјесту патријарха Павла, подигнута је из темеља и биће освећена 16. новембра, а на родном имању патријарха биће обновљена кућа која ће бити претворена у музеј. На имању ће бити подигнута и задужбина, а читаво здање ће личити на мали Призрен, сазнају „Новости“. Како је за тај лист потврдио парох кућаначки, протојереј Драган Гаћеша, тада ће на великом народно-црквеном сабору бити обиљежено 800 година аутокефалности Српске православне цркве, а сабору би требало да присуствује и српски патријарх Иринеј са више архијереја, Срби из цијеле Хрватске, политичари и друге истакнуте личности. – Црква у којој је патријарх Павле крштен изграђена је 1928. године, али је пред поноћ, 20. децембра 1991. године, минирана и дигнута у ваздух – подсјећа парох и додаје да је остао само звоник, који су обновили и потом изградили нову цркву од темеља. Током љета, каже, требало би да буду завршени епископски трон од камена, горње мјесто, полијелеј (главни лустер у цркви) и још два лустера. Радове „потписује“ београдски академски вајар Митар Петковић, познат као идејни творац решења чувеног Ордена српске заставе, који су, између осталих, добили руски државници и дипломате Сергеј Шојгу, Сергеј Лавров, Александар Чепурини Виталиј Чуркин, као и француски писац и новинар Патрик Бесон. За освећење Цркве светих апостола у Кућанцима изабран је празник Ђурђиц, 16. новембра, дан након што се највољенији српски патријарх упокојио 2009. године. Церемонији освећења претходиће свечана академија, 15. новембра, у Слатини. Осим Цркве, обнавља се и парохијски дом, прекопута богомоље, а на родном имању некадашњег српског патријарха биће обновљена кућа и изграђена задужбина. – Уз благослов епископа пакрачко-славонског Јована, на родном имању патријарха Павла обновићемо постојећу кућу. То није његова родна кућа. Она је срушена и умјесто ње је подигнута ова, 1968. године. Кућа ће бити претворена у музеј посвећен патријарху Павлу, а поред ће бити кућица за дочекивање гостију. У дубини имања, у парку, с временом ће бити подигнута патријархова задужбина – црквица са конаком за пријем дјеце из цијелог свијета – каже кућаначки свештеник. Цијело здање личиће на мали Призрен, јер је патријарх Павле најдуже био у Призрену као епископ рашко-призренски, од 1957. до 1990. године, када постаје 44. српски патријарх. Кућанци су, у вријеме када је рођен као Гојко Стојчевић, 11. септембра 1914, припадали аутономном Краљевству Хрватске и Славоније у склопу Аустроугарске. Рођен је у земљорадничкој породици и рано је остао без родитеља. Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. Монашки живот почео је у Манастиру Свете Тројице у Овчару, када је, за вријеме Другог свјетског рата, радио и као вјероучитељ дјеце избјеглица у Бањи Ковиљачи. Замонашен је у манастиру Благовештењу 1946. Као епископ рашко-призренски, остао је упамћен по сведочењу у УН о проблемима Срба на Косову и Метохији. Током рата у БиХ говорио је да страдају и Срби, и Хрвати, и Муслимани, као и да је мир свима потребан, „јер смо сви ми дјеца Божија“, и да за хришћанина свако убиство човјека човјеком значи братоубиство. У вријеме које је провео на трону СПЦ, вјеронаука је, 2002. године, уведена у школе, а Богословски факултет враћен у оквире Београдског универзитета. Народ је волио патријарха Павла због његове једноставности и скромности. Често је Београдом ишао пјешице или се возио градским превозом. Умро је у 96. години и сахрањен је на црквеном гробљу у београдској Раковици. Извор: Новости