Ако одрасли почну да вређају дете, на њега ће се обрушити службе заштите, друштвене организације и полиција.
Ако човек удари пса на улици, изазваће праведни гнев месних бака и пролазника са слабим срцем.
Ако пред градњу почну да секу дрвеће, становници околних кућа пишу петиције, позивају телевизију и шаљу писма државним установама.
Штавише, ако сте само заборавили да полијете један прости цвет, ваша савест ће вас мучити цео дан.
Но, ако се жестоко односите према соби, нико вам неће ни речи казати. Нема никакве душевне полиције, која би излазила на терен због преступа против себе.
Можете своју душу лишити хране, још у заметку убијајући стваралачке идеје у вама.
Можете да уништавате себе саморазрушујућим (деструктивним) односима, који ће да сахране ваша достојанство под хумком уступака одишућих страхом.
Колико хоћете пута можете да се назовете и да се осећате потпуним ђубретом, и нико вам у томе неће правити сметње.
Можете се дати у ропство новцу, послу, ждерању, другом човеку, и на крају крајева, – нико вас неће спалити на ломачи за трговину човечијом слободом.