Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'епидемије'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Митрополит дабробосански Хризостом, који тренутно председава Синодом Српске православне цркве (СПЦ), изјавио је та ће то тело одлучити када ће бити сазван Сабор на којем ће се бирати нови патријарх, али да то зависи и од општег стања са епидемијом короне. „То зависи пре свега од проблема са комуникацијама због епидемије, знате да имамо архијереје на подручју Европе и другим континентима, неопходно је водити рачуна да они морају да дођу на изборни Сабор“, рекао је у интервјуу за телевизију СПЦ Храм митрополит Хризостом, који председава Синодом до избора новог поглавара и носи звање чувара трона до тог тренутка. Како је подсетио, по Уставу СПЦ избор би требало да буде негде до 20. фебруара наредне године, по Сретењу, ако епидемиолошке прилике буду дозвољавале да се „саберемо на изборни Сабор“. „Ако буде другачије, онда ћемо гледати кад буде могуће да се сазове. Синод ће о томе благовремено обавестити црквену али и општу јавност“, рекао је митрополит Хризостом, наводећи да се предвиђена методологије у избору новог поглавара СПЦ неће мењати. Он је упутио молбу верницима, али и свима другима, да се придржавају законом прописаних епидемиолошких мера – дистанце, ношења маске, хигијене. „Не треба очекивати неко чаробно решење. Видите колико се мучи наука да савлада вирус, надамо се да ће ускоро стићи вакцина и да ћемо, ако Бог да, тако бити заштићени и победити ову подмуклу, опасну, неочекивану болест. Она је убица из заседе“, рекао је митрополит Хризостом. Он је истакао да пост и молитва нису супротни томе, већ иду једно с другим, поновивши позив верницима да када иду у храм поштују све предвидјене мере против короне, као и да се моле за излечење оболелих. Говорећи о патријарху Иринеја, он је рекао да је његово упокојење велики губитак за Цркву, поготово у ситуацији кад је због короне остала без митрополита црногорско- приморског Амфилохија и епископа ваљевског Милутина. Митрополит дабробосански Хризостом је рекао да је патријарх Иринеј „достојанствено носио тежак крст садашњег времена“, увек спреман да се жртвује. Извор: данас.рс
  2. Митрополит дабробосански Хризостом, који тренутно председава Синодом Српске православне цркве (СПЦ), изјавио је та ће то тело одлучити када ће бити сазван Сабор на којем ће се бирати нови патријарх, али да то зависи и од општег стања са епидемијом короне. „То зависи пре свега од проблема са комуникацијама због епидемије, знате да имамо архијереје на подручју Европе и другим континентима, неопходно је водити рачуна да они морају да дођу на изборни Сабор“, рекао је у интервјуу за телевизију СПЦ Храм митрополит Хризостом, који председава Синодом до избора новог поглавара и носи звање чувара трона до тог тренутка. Како је подсетио, по Уставу СПЦ избор би требало да буде негде до 20. фебруара наредне године, по Сретењу, ако епидемиолошке прилике буду дозвољавале да се „саберемо на изборни Сабор“. „Ако буде другачије, онда ћемо гледати кад буде могуће да се сазове. Синод ће о томе благовремено обавестити црквену али и општу јавност“, рекао је митрополит Хризостом, наводећи да се предвиђена методологије у избору новог поглавара СПЦ неће мењати. Он је упутио молбу верницима, али и свима другима, да се придржавају законом прописаних епидемиолошких мера – дистанце, ношења маске, хигијене. „Не треба очекивати неко чаробно решење. Видите колико се мучи наука да савлада вирус, надамо се да ће ускоро стићи вакцина и да ћемо, ако Бог да, тако бити заштићени и победити ову подмуклу, опасну, неочекивану болест. Она је убица из заседе“, рекао је митрополит Хризостом. Он је истакао да пост и молитва нису супротни томе, већ иду једно с другим, поновивши позив верницима да када иду у храм поштују све предвидјене мере против короне, као и да се моле за излечење оболелих. Говорећи о патријарху Иринеја, он је рекао да је његово упокојење велики губитак за Цркву, поготово у ситуацији кад је због короне остала без митрополита црногорско- приморског Амфилохија и епископа ваљевског Милутина. Митрополит дабробосански Хризостом је рекао да је патријарх Иринеј „достојанствено носио тежак крст садашњег времена“, увек спреман да се жртвује. Извор: данас.рс View full Странице
  3. Реч је о Мт:7,7, толико је позната порука да не треба цитирати. Ми, дакле, од Бога нешто тражимо, позивајући се на то како и сами дајемо онима који од нас траже. А пре два месеца имали смо да нас и држава и црква даноноћно моле да се два месеца придржавамо епидемиолошких мера, да не будемо тврдоглави и да не инсистирамо да радимо на своју руку, него будемо послушни. Не цео живот, не двадесет година, не две године, него два месеца. Иступише зубе молећи. А поједини православни верници су веома јасно заузели став "е баш нећу". Не улазим у то да ли си у праву или ниси, него ако те неко нешто упорно моли, истиче колико му то значи, а теби не представља штету и не траје дуго, а ти ипак баш нећеш. Да ли си на тај начин гори и од оног човека тврдог срца који је попустио пред упорношћу? Говорим о ситуацији где ти нико не тражи новац, не тражи ти да радиш бесплатно, тражи ти само да останеш код куће током осам недељних литургија, док се не буде сигурно да епидемија јењава и шта се ту догађа, и то буде у реду атеистима, буде у реду римокатолицима, буде у реду протестантима, буде у реду већини православних Срба на крају крајева, али ти баш, ето, нећеш и још причаш на све стране како нећеш и колико се томе противиш. Колико је такво понашање христолико?
  4. Ратови, болести и природне катастрофе привлачиле су пажњу људи од пера прошлих векова. Састављачи старих српских записа и писци старих летописа обраћали су пажњу на болести и о њима писали као о пратећим појавама других друштвених и елементарних непогода. Прожетост страхом нагонила је писмене људе да у астрономским феноменима виде такође неке наговештаје несрећа које су долазиле на српску земљу. Звезде репатице би често „најављивале“ болештине, понекад су се комете тумачиле као предзнаци „промене царстава и власти“, а за ратне прилике узимала су се помрачења и друге приказе „великих светила“ – Сунца и Месеца. Од средњег века, од времена цара Душана памти се куга, која је харала већим делом Европе и као „црна смрт“ ушла у историографију. Симптоми куге су биле грозница, главобоља, отицање лимфних чворова, упала плућа и мозга, а све то је изазивано упалом, тј. инфекцијама бактерије pasteurella pestis, од друге половине XIX познатије као yersinia pestis. Речено језиком савремених епидемиолога, „пик“ куге у Југоисточној Европи, а тако и на територији Српског Царства је био у зиму и пролеће 1348. године. У српском језику се за кугу, али и друге тешке смртоносне заразне болести, користи пре израз „чума“ који има један митолошки призвук. Он означава оно зло митско биће које вреба ноћу жртве да их загребе и инфицира својим прљавим ноктима или стреља отровним стрелама из зеленог лонца, а можда се и, по неким веровањима ноћу преко оџака и тавана шуња у кућу „да однесе ђецу“. У време браће Јакшића који су владали Сремом у једном српском летопису је забележено да је 1509. године била и „суша и глад и куга“, а неколико лета раније, једна „година је била гладна, а друга морна“. То друго име „Морија“ које се такође односи на кугу, са великим „М“ је такође митска персонификација болештине, а име јој потиче од општераспрострањеног индоевропског корена. Морија није штедела људе и њихово благо, један запис из око 1540. године сведочи: „Бист мор овцам на Шар-планину и по всем планинам“, а белешка са Цетиња из 1541. каже како: „Бист смртоносије“.... Тај интервал болести на Балкану захватио је Тројанске планине, Крстац Гору, Матору Планину и Мокренску Гору, односно, по данашњој номенклатури Проклетије, Шару, Водно код Скопља и Стару Планину. Нарочито су занимљиве летописачке белешке: (7060 = 1552) „Јави се опашита звезда, (7062 = 1554) Бист Киропасха, (тј. Благовести су пале на сам дан Васкрса), (7063 = 1555) Бист чума по всеј земљи српској, (7064 = 1556) Бист смртоносије, (7063 =1555) Бист трус велиј, и Скопље град низложи се и ини гради и зданија многа и храми низложише се“. И године 1585. „бист чума по всеј земљи српској“, како саопштава један запис, а у исто време на другом месту вели се да је „била јака глад и погубљење од Исмаиљћана да језик није могао да искаже толико зло и пакошћење“. И пред крај XVI века помињала се једна „опашита звезда“, која имаше „опаш прилика“, а чији су краци ишли из правца Цариграда. Библијска представа о четири јахача из Откривења, тј. четири јахача Апокалипсе, говори о коњаницима који излазе након отварања печата, и то: Први јахач са стрелама на коњу белцу, Други јахач на риђану са великим мачем, Трећи јахач на вранцу са мерилима (вагом, теразијама) и Четврти јахач на коњу сивцу, а „коме је име Смрт“. Та четири јахача Апокалипсе представљају самог непомјаничког Антихриста, а а јесу персонификације рата, глади и болсети, а на крају и страшне смрти која узима данак у људским душама идући за прва три коњаника. (Отк, 6, 1-7). Сви српски записи који говоре о глади и несташици хране, бележе по правилу том приликом и текућу цену жита, као да су имали за упутство речи последње новозаветне књиге у којој се за трећег јахача, тј. Глад још каже: „мјера пшенице за динар, и три мјере јечма за динар, а уље и вино немој ускратити“. (Отк, 6, 6). Атанасије даскал, Србин, који је писао у Русији, може се назвати и српским повесничаром Велике Сеобе и пратећих околности Великог бечког рата 1683–1699. године. Наиме, он је ситуацију у српском земљама око 1691. године описао на следећи начин, где се може видети извесна стилизација 6. главе Откривења Јовановог: „И тако Господ све оне три напасти, – од којих је Давид само једну на град свој примио, – у садашње време пустио је на српску земљу; прво помор, затим мач и помор заједно, и ропство и глад жестоку, тако да су људи српски јели месо пасије и месо људи мртвих који су умрли од глади. Све је ово било у моје дане и очи моје видеше. Лежаху лешеви помрлих људи српских по свим улицама великог Београда. И по свим пољима његовим и на свим путевима његовим лежаху мртви и не бејаше никога да их покопа“. Атанасије даскал свему даје једну богословско-интинуитивну димензију: „Слушајте, вољени, да вам кажем каква знамења и страховања бејаху тада. Тих дана јавише се најпре са небеса многа знамења, а затим земљотрес, у ваздуху промена и међу људима многа пометња и негодовања и глад. И чудна нека прорицања говораху“. Немогућност редовног црквеног живота, пустошење храмова и страдање свештенства тога времена урезало се у народно предање Западне Србије, каже се да је један јеромонах и древне Петрове цркве у Расу одлазио на вис са кога би се молио Господу Богу: „Боже, нека је крштено све што се родило; нека је венчано све што се узело и нека је опојано све што је умро. Амин“! Према сарајевском хроничару Мула-Мустафи Башескији куга (животињска болест) јавила се у Сарајеву и околини 1761. године, а болест се најпре јавила у „селу Слатина код Горажда“. Овај јаничарски ветеран је сматрао да су неминовни предзнаци и весници ове болести следећи: „кад се много света роди, кад се зачну свађе по махалама, кад небо зацрвени, кад се не поштују стари обичаји“. Баш тада се не треба чудити што зараза не престаје. Крајем XVIII и почетком XIX века има неколико спорадичних помена куге и мањих описа помора, а најзанимљиви је опис куге у околини Кратова из 1814. године: „Ово је писаније мене грешног Теодосија јеромонаха Дечанца игумана манастира Лесновског са братијом. Била је ове године велика чума по свој земљи турској и по градовима и по селима и по морским обалама и тада су бежали Кратовци у Лесновски манастир, 14 кућа са све чељади, и седеше 5 месеци и у том гневу Божијем и страху саградисмо келије доле испод куле са молитвама Светога архангела Михаила и Светог преподобног оца Гаврила“. Овај запис сведочи о народном поверењу у црквену јерархију као и о одговорности црквених лица за време изградње карантина уз манаситр за придошлице погођене епидемијом. Извор: Православие.ру
  5. Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил обратио се посланицом својим Преосвећеним архипастирима, свештенству, монаштву и мирјанима епархија на територији Руске Федерације. У овом тешком времену, када државне власти предузимају све могуће мере како би спречиле ширење коронавирусне заразе, позивам архијереје, свештенство, монаштво и вернике да појачају своје молитве Господу да заштити народ Свој од опасне епидемије, а архипастире и пастире да и даље ревносно савршавају богослужења, а нарочито Божанску евхаристију - тајинство Тела и Крви Христове, чак и у одсуству пастве због одговарајућих препорука власти. Заиста - „дело Божје се никад не сме занемарити“ (Устав преподобног Венедикта Нурсијског, гл. 43). Данас су многи од нас приморани да на себе узму подвиг боравка у својим домовима. На ово кажем: нека место ваше усамљености за вас постане пустиња личног и породичног молитвеног рада, према јеванђељској речи: „А кад се молиш, уђиту клијет своју и, затворивши врата, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће ти јавно“ (Матеј 6, 6). Нека нас на овај подвиг надахне подвиг преподобне Марије Египћанке, која је провела дуге године у самотној молитви у пустињи. Ових дана губимо прилику да будемо заједно на нашим вољеним великопосним богослужењима. Али знамо да ни врата пакла не могу надвладати Христову Цркву (усп. Мт 16, 18). Ко ће нас раставити од љубави Христове: жалост, тескоба, прогон, глад, или голотиња, или опасност, или мач? ... све те ствари превазилазимо снагом Онога који нас је љубио. ... Ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити нас љубави Божје која је у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8,35-39). Чак и кад смо силом прилика раздвојени, као што су Христови следбеници кроз историју били раштркани по пустињама и горама, пећинама и клисурама, ми остајемо неуништива заједница вере, уједињени искреном молитвом Господу Исусу. Нисмо сами у овој молитви - са нама престолу Божјем предстоје и наши свети преци, подвижници Руске Цркве свих доба њеног историјског постојања, који нас надахњују и охрабрују. „Буди храбра, Христова Цркво! ... Јер Христови пријатељи старају се о теби, заступајући те, будући присутни“ (сједален на полијелеју службе Новомученицима и Исповедницима Руске Цркве). Подносимо, браћо и сестре, привремене тешкоће да бисмо сачували живот и здравље наших суседа. Стрпљиво ћемо поднети невољу која нас је походила, у чврстој нади да ће Свемогући Господ, који је примио страдање и смрт на Крсту за људски род и својим Васкрсењем отворио пут ка спасењу нас, ову невољу преокренути на радост у величању Њега у заједничкој молитви на храмовном богослужењу, и „Господ ће обрисати сузе са свакога лица и срамоту Свога народа укинуће са све земље“ (Ис 25,8). Ових дана посебно ћемо се молити за оне који саможртвено улажу напоре да окончају заразну епидемију, за оне који омогућавају нормалан живот наших градова и села. Бићемо им захвални и пружићемо им сву могућу подршку. Захваљујем свима вама, драге владике, оци, браћа и сестре, на вашем ревносном служењу Господу, Цркви Његовој и једни другима. Непрестано се молим за све вас. + Кирил, патријарх московски и све Русије са руског превео протођакон Радомир Ракић Извор: Инфо-служба СПЦ
  6. Позив Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија одражава предузете заштитне мере Украјинске Православне Цркве и Московске Патријаршије, уз неке специфичности применљиве за Украјину. Сви јерарси позивају верни народ да буде дисиплинован у ово време пандемије. Ипак, цркве нису затворене, и Света Тајна Причешћа је на располагању свима. Поздрављам вас од срца, драги слушаоци, и нека вас Бог све благослови! Налазимо се у тешком времену, доживљавамо недаће; заразна болест која се зове вирус корона се шири светом. Грех је као пилула пресвучена површним задовољством, с једне стране, а горчином, са друге. А кад неко учини грех, он узима ову пилулу и пуни себе горчином. Ово је горчина нашег општег друштвеног греха, не само личног, већ греха целог света. Данас се тај грех пројављује у болести вируса короне, која нас је снашла, која је одвукла многе људе у очај и страх. Многи људи једноставно не знају шта да чине и куда да иду. Као и у свим животним случајевима, можемо наћи себи наук у Светом Писму. Постојала је таква страница у историји људској кад се појавио вавилонски цар Навуходоносор. Он је освојио Египат, поразио фараона и окончао Египатско царство. И отпочело је ново царство - Вавилонско царство. Господ је допустио Навуходоносору да казни Јудеју због народа који се недолично понашао, који је вређао Бога и чинио грехе. И тако, Господ шаље Навуходоносора на њих, који први долази у Јерусалим и узима свештене судове из Храма, затим узима многе младе људе и одводи их у ропство. И Господ објашњава Јудејцима речима пророка Јеремије: „Шаљем вам Навуходоносора, јер много сагрешисте; морате испаштати за своје грехе. А онда ћу вас Ја избавити.“ Али Јудејци то не желе да учине. Кад је Навуходоносор дошао први пут, узео је судове и младиће, након чега су се они побунили против њега. Онда је тај исти цар дошао други пут, и нанео је још веће губитке. Опљачкао је Храм и одвео још више људи, преселивши их у Вавилон. Јудејци су мало испаштали, али су се опет побунили против њега. Онда је Навуходоносор послао заповедника своје војске, који је опљачкао и опустошио Јерусалим, разорио Храм и одвео скоро све Јудејце у ропство, а оне моћне вође који су се побунили против њега, одвео је у Вавилон и тамо их и погубио. Навуходоносор је за нас данас тај вирус короне. Ми га морамо прихватити и испаштати кроз њега и исправити своје животе. Ми се, најпре, морамо молити Богу и окајати наше грехе, јер су они разлог зашто нас овај невидљиви Навуходоносор држи поробљене. Не смемо се бунити против (безбедоносне) дисциплине, због техничких и здравствених прописа којих се морамо држати да би се спречило ширење овог вируса. Морамо им се повиновати, а не занемаривати их. Постоје одређени здравствени прописи који нужно не уништавају вирус корону, али га заустављају, не дозвољавајући му да се прошири. А вирус корона се уништава Силом Божјом, која долази на нас преко доктора и лекова. Према томе, позивам вас, као што је претходно говорио пророк Јеремија: будите стрпљиви, покајте се и молите се! И чините оно што вам данас доктори кажу, јер се они разумеју у мере предострожности за ову болест. Чините то, али имајте поверење у Бога и покушавајте да исправите свој живот. Јер наши су греси узрок овога што нам се дешава. Наша Црква се прикључила кампањи изолације од овог вируса. Прво што чинимо јесте да се молимо у црквама и манастирима еда да би нам се Бог смиловао и опростио нам сва наша сагрешења. Ми православни хришћани Украјинске Православне Цркве молимо се за све људе, за све Украјинце - да нам свима опрости, јер смо сви, у извесној мери, криви за ово што нам се дешава. Код нас се звона чују много пута, јер њихово звоњење (уз молитву) уништава све врсте зараза и болести. Нарочито се молимо за докторе који су данас на првој линији фронта у борби против вируса короне. Покушавамо да им обезбедимо не само молитвену помоћ - ми примамо докторе у манастирима, обезбеђујемо им храну, помажемо им пре и после посла. А у нашим манастирима припремају се просторије које би биле коришћене као последње уточиште попут подручних болница за оболеле. А манастири не само да ће обезбедити ове просторије, већ ће и услужити људе. Правимо маске, и купујмо и бесплатно разносимо хигијенске производе. Развијајмо добровољачки покрет који ће да разноси лекове, храну и све што је неопходно за живот, за старије људе који не могу то сами да чине. Постоје људи које је већ захватио вирус короне - шта треба чинити с њима? Поново се позивам на Свето Писмо. Библија говори о једној заразној болести која се некад звала губа. Према Божјем закону, губавци су били изоловани од општења са другим људима. И онда кад су били излечени, долазили су свештенику (свештеник је био и физички и духовни лекар), и он је испитивао особу и доносио закључак и давао дозволу да ли је та особа спремна или не да се врати у заједницу са другима. Данас следимо исти пример. Можда вирус короне није исто што и губа; ова болест је блажа, али је ипак заразна. А људи који су захваћени овом болешћу - као што се дешава, а ми им желимо здравље - морају се молити дома, да не би њихово присуство у цркви угрозило оне који су здрави. Наиме, то не би било из љубави, то би било из других разлога. Бог тражи од нас да љубимо једни друге. Љубав увек пита: шта могу дати на жртву за свог ближњег? Жртва за ближњег зове се љубав. Где год да смо - у болници или стану – морамо се молити. Почните се молити ту где сте, узмите Молитвеник, Псалтир, узмите Јеванђеље, неку другу душекорисну књигу и читајте, молите се. Или само читајте „Оченаш“, „Богородице Дјево“, „Возбраној Војеводје“, Исусову Молитву - и на тај начин ћете бити уједињени у Телу Цркве. Јер није простор тај који нас сједињује, није физичка раздаљина. Ми се сједињујемо око Богу молитвом и добрим делима - то нас сједињује са Богом. Црква се не окреће од тих људи. Таква особа може позвати свештеника, свештеник ће доћи и исповедити и причестити га Светим тајнама Христовим. Цркве су током ове пандемије места где су људи у миру и где налазе утеху за себе. Према томе, цркве се неће затварати. Морамо се придржавати здравствених мера које данас постоје, и не доводити у цркве стотине људи као пре, већ почети са само двоје. Боље је унапред се договорити са свештеником преко телефона да желимо да се причестимо, а свештеник ће одредити време, и људима ће бити омогућено да дођу и да се на миру исповеде и да узму учешће у исцељењу душе и тела. Нека би нам Бог помогао да будемо дисиплиновани. Наиме, самодисциплина је увек неопходна, нарочито у опасним временима. Ми смо спремни да помогнемо, колико можемо, оним људима који немају средстава за преживљавање током ове пандемије корона вируса. Коме год је потребна помоћ, нека се обрати својој цркви. Ми ћемо вам помоћи колико можемо. Више од свега, окренимо се Богу, са Богом је све могуће. Он ће нам послати све што нам је потребно - и за духовни и за телесни живот. Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије Извор: Инфо-служба СПЦ
  7. Саопштење братства Саборне цркве у Београду о богослужбеном животу у време епидемије Братство Саборног храма Светог архангела Михаила у Београду упутило је обавештење својим парохијанима о богослужбеном животу који се привремено саображава новонасталој здравственој ситуацији у Србији. Текст обавештења је у наставку. Саопштење братства Саборне цркве Драга браћо и сестре, драги парохијани Саборне цркве у Београду, услед ванредног стања и спречавања даљег ширења коронавируса COVID-19, братство Саборне цркве је донело одредбе о понашању у овој светињи и верском животу на нашој парохији, а у складу са мерама Владе Републике Србије, као и одлукама Светог архијерејског синода СПЦ. Актом Његове Светости патријарха српског г. Иринеја, богослужбени живот у Саборној цркви се саображава одлуци Владе Србије о забрани окупљања више од петоро лица на једном месту и другим превентивним мерама које треба да допринесу спречавању ширења вируса короне. Молимо Вас да: - При уласку у храм, пређете преко дезинфекционе површине, ради дезинфекције обуће. - Током боравка у храму и порти носите маску, коју ће Вам, на улазу у храм, обезбедити наш службеник или продавачица свећа. - Водите рачуна о препорученој удаљености од других присутних (1,5м). Позивамо све Вас, а нарочито старије од 65 година, да у потпуности поштујете мере Владе Републике Србије, укључујући и долазак у храмове, на света богослужења. Они који нису у могућности да долазе или су у обавези останка у својим домовима, а желе да се причесте, могу се јавити свом надлежном пароху, који ће, у дому извршити Свету тајну исповести и Причешћа. У Саборном храму се врши целодневно проветравање и дезинфекција (нарочито целивајућих икона, столова, певница, подова, налоња...), кропи се освећеном водом и кади. Освећење домова и воде, поводом предстојећег празника Васкрсења Господа Исуса Христа, биће одложено до даљњег, па стога препоручујемо да своје домове кропите Богојављењском водом и кадите их тамјаном свакодневно. Уколико немате у кући Богојављењску воду и тамјан, можете се, такође, јавити свом надлежном пароху, који ће Вам их, на адекватан начин, доставити. Света Тајна исповести врши се у храму, током и непосредно по завршетку великопосних богослужења, а по потреби и у дому оних који нису у могућности да дођу у храм, уз благовремени договор са исповедником или надлежним парохом, у складу са мерама безбедности прописаним од државних власти. Свето Причешће је остварење заједнице са Господом која нас у пуноћи чека у Царству небеском. Христос је Лекар наших душа и тела, а Причешће је Светиња на светињама, неподложна додиру и утицају било које болести или заразе. У дане овог великог искушења, које је захватило читав свет, од пресудног је значаја да не подлежемо пандемији страха, маловерју, очајању, неразумном гомилању материјалних добара и сумњи у Светињу над светињама, већ да умножимо своје молитве, љубав и милосрђе, да непоколебиво верујемо у свемоћ и љубав Бога Сведржитеља, Који нас држи у Десници Својој и о свим нашим потребама брине, да приступамо Светињи Причешћа и Исповести, али и да, по поуци Господњој, "понесемо бремена једни других". Наша крсно-васкрсна борба се сада огледа у умножењу вере и љубави према Богу, али и милосрђа према другим људима, пре свега, кроз одговорност према сопственом и здрављу људи око нас. Ко год се понаша недговорно и дрскост проглашава за веру – куша Господа, а неретко и саблажњава своје ближње. Драга браћо и сестре, позивамо Вас да сви заједно умножимо своје молитве и за лекаре и све здравствене раднике, војнике и оне који су сада у служби општег добра, као и за све оболеле. Ово је време покајања, појачане молитве, поста, милосрђа, љубави, послушности, вере и смирења, време преиспитивања наших живота, наших основних вредности и приоритета, нашег односа према светињама. Братство Саборне цркве Вам је на располагању за све Ваше духовне потребе, разговор, савет и укрепљење. Остајемо Ваши молитвеници пред Распетим и Васкрслим Господом. Током Свете Литургије, придодајемо и прозбу: "Још се молимо Оцу нашем небеском, Лекару душа и тела наших, Који је послао Јединороднога Сина Свога, Господа нашега Исуса Христа, Који сваку болести исцељује и од смрти избавља, да покаже и на нама милост Своју преизобилну, да заустави опаку заразу, здраве да сачува у здрављу, оболеле да исцели, оне који их лече и оне који и облелима и здравима помажу да благослови и укрепи, а свима нама да опрости грехе и дометне нам вере, наде и љубави. Рецимо сви: услиши нас, Господе, и милостиво помилуј!". Извор: радио Слово љубве
  8. Mада је Света Гора затворила своје пристаниште за поклонике до краја месеца марта, монаси и даље у својим молитвама држе вернике. У том смислу, Свештена општина, управно тело 20 водећих манастира и њихових скитова и келија, позвала је све манастире да служе свеноћно бденије Матери Божјој и да одржавају литије, просећи Божју благодат и милост све време док се свет суочава с епидемијом вируса корона, извештава грчка православна новинска агенција. На својој седници у четвртак Свештена општина, која се састојала од по једног представника из 20 главних манастира, одлучила је да објави сваком манастиру своје одлуке које се тичу борбе против ширења вируса усрдним молитвама, литијама и бденијама. „Представници и игумани 20 манастира Свете Горе на овај начин изражавају своју љубав према човечанству које страда, за које се ватрено моле Пресветој Богородици, призивајући њену заштиту у овако тешком времену,“ наводи се у извештају. Конкретно, Свештена општина позива све манастире и њихове метохе да служе свеноћно бденије Пресветој Богородици, заштитници Свете Горе, и мученику Харалампију, познатом као исцелитељ од заразних болести, у ноћи с петка на суботу четврте недеље Великог поста. Општина такође позива да манастири одржавају литије са моштима и чудотворним иконама, по свом избору и у складу са обичајима свештених манастира. Најзад, Свештена општина изражава потребу за јачањем молитви и примањем свете тајне Причешћа за време Великог поста и позива све да се кају свом снагом „Господу, Животодавном извору који превладава смрт“. Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. На празник Преподобног Јована Касијана Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. др Амфилохије је са свештенством служио Свету Литургију пређеосвећених дарова у Цркви Светог Ђорђа под Горицом. Послије Свете службе, свештенство Архијерејских протопрезвитеријата Цетињског, Подгоричко-Колашинског и Подгоричко-Даниловградског је, сходно древном предању Цркве Христове, приступило Светој тајни исповијести. У наставку, одржано је братско сабрање свештенства у Светогеоргијевском дому под Горицом. Митрополит г. Амфилохије је у свом архипастирском обраћању посебно указао на одговорност свештеника као пастира стада Господњег у сваком времену, а посебно данас у Црној Гори. Свештенство је подсјетио да пред Светим Еванђељем и у Цркви Христовој не постоје земаљске, географске и политичке разлике у погледу вршења свештене пастирске службе. Архијерејски протопрезвитери и свештеници су поднијели извјештаје о свом пастирском раду на парохијама током претходне године. На сабрању су разматрана бројна питања из живота Митрополије и наше помјесне Цркве, а посебно у вези недавно започетих преговора између Владе и Митрополије и епархија СПЦ у Црној Гори. Свештенство је, поздрављајући дијалог између Цркве и државе, изразило једнодушну подршку решењу постојећег проблема са надом да ће Влада и Скупштина Црне Горе прихватити уклањање из правног живота спорних одредби кроз предложене измјене и допуне Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају Цркве и вјерских заједница. Исказана је посебна благодарност вјерном народу Божјем у Црној Гори који је на литијама посвједочио своју исконску вјеру у Бога, љубав према Цркви и жртву у одбрани својих Светиња. Истакнуто је да је наш народ истински дар Божји у овом времену. Обавјештавамо православне вјернике и све људе добре воље – учеснике крстоносних литија – да ће Митрополија Црногорско-Приморска као одговорна духовна институција којој је на духовно старање повјерен православни народ Божји испоштовати одлуку надлежних државних органа у вези пријетеће епидемије. С тим у вези, Митрополија ће до престанка тих мјера привремено обуставити одржавање литија четвртком и недјељом, али ћемо се молити Богу Исцјелитељу сваке болести и немоћи за здравље свих у Црној Гори и исцјељење обољелих у свијету. О даљим корацима вјерници и јавност ће бити благовремено обавијештени. На крају, вјернима и свима људима добре воље упућујемо ријечи утјехе и охрабрења уз подсјећање да су се кроз историју Цркве и људског рода појављивале бројне и сличне овој епидемије и болести, али да су оне са молитвом и Божјом помоћи превазилажене и исцјељиване. Нема никакве сумње да ће тако бити и овога пута. Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...