Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'епархију'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетиће Епархију зворничко-тузланску 25. и 26. јуна 2022. године, најавила је Епархија зворничко-тузланска. Патријарха Порфирија у катедралном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли дочекаће у суботу, 25. јуна, у 17 часова, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије са свештенством, монаштвом и верним народом, када ће бити служен свечани чин доксологије. У недељу, 26. јуна, Патријарх Порфирије служиће Свету архијерејску литургију у катедралном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли са почетком у 9 часова. Након евхаристијског сабрања биће уприличен културно-уметнички програм и трпеза љубави. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  2. Његова Светост Патријарх је началствовао светом Литургијом у Саборном храму у Пожаревцу уз саслужење преосвећене господе епископа браничевског Игнатија и хвостанског Јустина, као и архимандрита Прокопија из Антиохијске Патријаршије и многобројног свештенства из више епархија Српске Православне Цркве. У наставку доносимо беседу Његове Светости у целости: У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, данас у другу недељу поста, која је посвећена великом оцу и учитељу Цркве Светом Григорију Палами, испуњен сам радошћу великом због тога што ме је Бог удостојио да заједно са вама упућујем молитве Господу и Спаситељу нашем и што ме је благословио да дођем у град Пожаревац, у древну Браничевску епархију која је најпре носила назив Виминацијумска. Епархија браничевска је испуњена многим светињама и представља место где су многи угодници и светитељи Божји налазили место за свој подвиг и где су благодаћу Божјом преображавајући себе преображавали и све око себе до мере да их је Господ прославио и прославља до данас, а тако ће бити до краја света и века. Прослављајући њих Господ је учинио да многи људи са свих страна не само знају за славу ове Епархије и верног народа њеног, него долазе често и да траже утеху у светима Божјим, али и утеху у заједници са вама и у вашим молитвама. Ми смо данас чули одломак из Марковог Јеванђеља који говори о исцељењу узетог у Капернауму. Капернаум је град у Палестини, у Галилеји. Палестинска земља, земља у којој је живео изабрани народ, делила се на два дела: једно је била Галилеја, а друго Јудеја. Капернаум је био град поред кога је пролазио велики пут који је спајао Месопотамију са Египтом и у исто време чвориште кроз које су пролазили многи људи, војници, трговци, робови... Отуда је Господ често боравио у том граду и у тим крајевима, јер је имао прилику да проповеда свим људима независно од тога ком народу припадају. Већ ту је показао да су сви позвани да дођу у познање истине и да су сви по љубави Његовој Његова деца. У јеванђељској причи имамо једну потресну слику: болестан је један човек, много се народа окупило око Господа и куће у којој борави болесник. Иако је позван да уђе у кућу, Господ не може да уђе због мноштва људи. Тада пријатељи тог одузетог, болесног, скидају кров и износе болесника на носилима, приносе га код ногу Христових и моле Христа, моле Господа, да га исцели. Из саме приче се види да одузети не само да је био болестан од телесних болести, него по својој прилици ни духовно није био сасвим здрав. Штавише, може бити да није имао ни вере или да је та вера била веома слаба. Може бити да се она поколебала због телесне болести, али може бити и обрнуто, јер човек је један и јединствен. Никада не болује само једна страна његове пројаве, његове манифестације, једна страна његовог бића. Увек је болестан читав човек, јер је човек један и јединствен, јединствена личност. Следе речи Христове: Узми кревет свој и иди, опроштају ти се греси твоји. По својој прилици Господ препознаје да је овај човек, пре свега, био духовно болестан, а онда се та унутрашња духовна болест рефлектовала и на његову спољашњу страну, на његову телесну страну. Зато је највероватније и да сам тај човек није имао ни жељу да се обрати Исусу и да тражи помоћ. Међутим, то је једна од димензија поруке овога Јеванђеља, Његови пријатељи, његова браћа, имали су веру у Исуса, веру у Господа, у благодат Божју. Имали су поверење у љубав Божју. Они су узели тог свог пријатеља, четворица од њих, и донели га код ногу Христових и замолили га да Господ љубављу и милосрђем својим исцели тог болесника. О чуда, браћо и сестре! Не вером, не ни молитвама, не и поверењем тог болесника, него вером његових пријатеља, његове браће, вером друге четворице, дешава се исцељење! Вера, браћо и сестре, није индивидуалистичка ствар, није ствар појединачна и не тиче се само једног човека. Вера је увек вера заједнице. Вера је вера Цркве. Ако је вера појединачна и самостална, индивидуална, онда је она јеретичка, јер онај који хоће да буде самац, он се одваја од других, а то заправо и значи јеретик - бити погрешан, одвојити се од других. Вера четворице, вера заједнице, вера Цркве јесте вера која има снагу, јесте вера која није само због себе, већ је вера за спасење читавог света. Када бисмо ми спознали ту истину, а онда и читавим бићем трудили се да наша вера буде не само вера због нас него и због других, када бисмо учинили све да то буде вера заједнице, Цркве као заједнице, може бити да би било много мање промашаја и код других, да би било много мање промашаја и на другим местима. Није проблем у томе да ли постоје људи који не верују - пала људска природа на то нам указује, много је таквих у свим временима и на сваком месту - него је основно питање за нас каква је вера наша. Да ли је то вера и наше породице и наше Цркве? Да ли родитељ вером својом, преображавајући себе, верује из љубави и у спасење свог ближњег, своје породице, свог комшије, чак и свога непријатеља? Није, браћо и сестре, чудо вере како се види у овом Јеванђељу, пре свега, телесно исцелење, него је чудо преображај који вером долази. Вера, браћо и сестре, није ништа друго него наше учествовање у животу Цркве, у животу вере, што заправо показује и пројављује и наше учешће на светој Литургији. То је Црква и то је вера Цркве. Нека би Господ дао да наше молитве не буду израз наше вере која има везе само са нама, да то не буде, како се то каже, религијска Црква, једна проста обична емоција која повезује нас са нама и нас ставља у центар своје пажње и молитве, него да то буде вера која нас повезује са нашим ближњима и са Господом. Из те везе и тог односа и општења са Господом међусобно општимо као једно тело, један ум и једно срце. Радујем се, још једанпут кажем, што сам овде са вама и сигуран сам да ћемо се много пута виђати овде у светој Епархији браничевској по благослову и љубави вашег Епископа и да ћемо увек бити - и онда када се не видимо лицем к лицу - у заједници једне вере, једне молитве, у светој Литургији и да ћемо се много дубље, много интензивније, у љубави и у једној вери увек сусретати, чак и онда када нисмо једни поред других. Нека вас све Господ благослови! Епархијске вести Патријарх |
  3. SINOD SPC ŠALJE INSPEKCIJU U SAD Bura zbog indicija da je episkop Irinej Dobrijević nenamenski trošio novac Slađana Vukašinović 13.07.2021. 16:46 FOTO: NIKOLA ANDJIC / TANJUG Članovi Sinoda Srpske pravoslavne crkve uskoro bi trebalo da posete istočnoameričku eparhiju kako bi preispitali zakonitost njenog organizovanja kao jednočlane neprofitne korporacije i obavili kontrolu trošenja novca episkopa Irineja za obnovu Hrama Svetog Save u Njujorku, saznaje “Blic”. Razlog što se crkvena vlada opredelila na ovakav potez, krije se u činjenici što je na adresu Patrijaršije i patrijarha Porfirija stiglo na stotine pisama vernika koji tvrde da je ovakav način organizovanja suprotan Ustavu SPC jer postoje indicije da je i celokupna imovina preneta na ime jednog člana korporacije odnosno episkopa i to sa mogućnošću da on sam odlučuje o njoj. FOTO: PREDRAG MIHAILOVIĆ / RAS SRBIJA Crkva Svetog Save, Njujork Pored toga oni traže i da Sinod obavi kontrolu zakonitosti trošenja crkvenog novca, posebno onog koji su vernici prikupili za obnovu hrama Svetog Save na Menhetnu, koji je teško oštećen u velikom požaru na Vaskrs 2016. godine. Po njihovim navodima postoje indicije da je osam miliona dolara nenamenski utrošeno zbog čega je grupa parohijana je angažovala advokata koji je uputio poslednje pismo upozorenja episkopu istočnameričkom Irineju, na koje on mora da se izjasni po tom pitanju. Da do tužioca i suda ne bi došlo, parohijani, koji su članovi skupštine Sabornog hrama Svetog Save u Njujorku, traže da Sinod upozori episkopa Irineja da prestane da odobrava bilo kakve isplate u vezi sa obnovom hrama i da da saglasnost za rad novog Izvršnog odbora, koji još uvek nije u funkciji. Po njihovim navodima, on to nije uradio već umesto da ispravi greške zatražio da se izdvoji 100.000 dolara za angažovanje advokata koji će na sudu u Njujorku zastupati njega i eparhiju. Taj dokument, ali i brojni navodni dokazi o samovolji vladike Irineja dostavljeni su početkom maja Sinodu i Patrijarhu, a o svemu tome se razgovaralo i na Saboru SPC i to u okviru Izveštaja o radu Istočnoameričke eparhije. Naš izvor iz Patrijaršije navodi da su upravo neadekvatna objašnjenja na samom Saboru episkopa Irineja oko celokupne situacije u eparhiji Istočnoameričkoj bili i povod da članovi Sinoda donesu odluku da lično provere šta se tamo dešava. - Patrijarh Porfirije i članovi Sinoda smatraju da moraju svi navodi vernika da se provere. Pored toga, uz njihovu pomoć, će se proveriti i dokumentacija oko osnivanja jednočlane korporacije, odnosno da li je ona ustavna kategorija. Ukoliko se pokaže da nije i da je imovina preneta na ime episkopa, koji o njoj može sam i da odlučuje, naložiće izmene jer u suprotnom preti opasnost da zbog takvih nekanonskih principa se naruši jedinstvo srpske crkve - navodi naš sagovornik. On dodaje da će Sinod prekontrolisati i zakonitost trošenja crkvenih para, pre svega osam miliona dolara izdvojenih za obnovu hrama Svetog Save na Menhetnu. FOTO: ZORAN ŽESTIĆ / TANJUG - Pored upozorenja samih vernika iz Njujorka, dodatni razlog za sumnju da ima određenih nepravilnosti izazvalo je i izlaganje na Saboru SPC episkopa Eparhije australijsko-novozelandske, Siluana Mrakića, koji je na ovom mestu nasledio episkopa Irineja. On je vladikama ukazao na probleme neizmirenih obaveza od nešto više od dva miliona dolara koje su nastale u periodu kada je na njenom čelu bio upravo vladika Irinej. Ta dugovanja putem sudskih rešenja stižu na naplatu sada što značajno otežava rad Eparhije australijsko-novozelandske. Njegovo izlaganje je izazvalo iznenađenje Sabora jer takve podatke vladika Irinej nije predstavio 2017. godine kada je predao dužnost episkopu Siluanu. Da se sličbna situacija ne bi ponovila i u Americi Sinod će detaljno pogledati sve finansijske transakkcije vladike Irineja Dobrijevića- objašnjava naš izvor. Posetu naložio patrijarh Porfirije U Patrijaršiji nisu želeli zvanično da govore na ovu temu, ali nam je nezvanično rečeno da je tačno da će članovi Sinoda posetiti istočnoameričku eparhiju kako bi preispitali zakonitost njenog organizovanja i obavili kontrolu finansijskih transakcija. - Tačan datum još nije utvrđen, ali bi narednih dana trebalo i to da se definiše. Ova poseta je inicirana od strane samog patrijarha Porfirija koji smatra da svi navodi vernika moraju da se provere i da se sva eventualna nekanonska delovanja otkolone - kažu u Patrijaršiji. Izvor: SINOD SPC ŠALJE INSPEKCIJU U SAD Bura zbog indicija da je episkop Irinej Dobrijević nenamenski trošio novac WWW.BLIC.RS Članovi Sinoda Srpske pravoslavne crkve uskoro bi trebalo da posete istočnoameričku eparhiju kako bi preispitali zakonitost njenog organizovanja kao jednočlane neprofitne korporacije i obavili...
  4. Док су поједини архијереји благосиљали своје градове и пределе одозго авионом и хеликоптером, митрополит ловечки Гаврило, један од најауторитативнијих јерараха Бугарске Православне Цркве, попео се на каменито брдо изнад града да се моли за своју паству и благослови свој град и паству. У петак, 24. марта 2020, Високопреосвећени је заједно са двојицом свештеника своје епархије читао молебан за здравље и напредак, а против епидемије вируса корона, на брду Стратеш, изнад Ловеча, преноси званични сајт ове епархије. Гледајући одоздо, митрополит Гаврило благословио је град крстом који садржи честицу истинског Господњег Крста и ковчежићем који похрањује честице моштију светог Јована Рилског, најомиљенијег бугарског светитеља, великомученика и исцелитеља Пантелејмона, свештеномученика Харалампија, и светог мученика Трифуна. Такав ће се молебен служити сваке недеље до Васкрса, а по потреби и дуже, преноси епархија. Седмицу касније, Његово Високопреосвештенство је посетио дечје одељење мултидисциплинарне болнице „Проф. др Параскев Стојанов“ из Ловеча, којој је донело драгоцену донацију. Наиме, Митрополит је у име Бугарске Цркве поклонио два рачунара, мултифункционални ксерокс апарат и три стојећа судопера са електричним грејачем воде, о којој потреби је болница пре два месеца обавестила епархију. Укупна вредност донације била је више од 1.100 долара (2.000 бугарских лева). Медицинско особље болнице изразило је велику захвалност митрополиту Гаврилу и свој Бугарској Цркви. Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем посетио је25. 2. 2020. Епархију далматинску. У манастиру Крки, заједно са тамошњом братијом, дочекао га је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим и пожелео му срдачну добродошлицу истакавши да је овај манастир место и његовог подвига, те да му је изузетно мило што има прилику да га управо на том месту угости. -ФОТОГАЛЕРИЈА- „Ви сте сведок неких других времена, сада већ минулих, али, хвала Богу, не и заборављених. Сведок сте на који начин је живела наша Света Црква и како је живео наш народ на овим просторима. Захвални смо Вам што сте дошли да видите како сада живимо у овој нашој милој Далмацији, како је волео то да каже велики Владика Милаш и на који начин се трудимо да очувамо наше Свето Православље у српском народу овде“, рекао је Владика Никодим и пожелео Епископу Јефрему да на многа и блага лета правилно управља повереном му Епархијом бањалучком. Владика Јефрем истакао је да је јако радостан што се поново налази у манастиру Крки, где је Господ давно благословио да се оснује школа и да пуним животом живи јака монашка заједница. „И данас је ово светилиште у које гледају и они који су остали и они који су отишли и зато без обзира колико је тешко, будите радосни и поносни. Знајте да сте од Бога, Светог Саве и наше Цркве привилеговани да будете овде, на првој линији одбране наше вере, где се осмишљавају наша прошлост, историја, а ако Бог да и наша будућност. Крка је за релативно кратко време дала Цркви на десетине Епископа, а та светла традиција наставиће се и даље, свештенослужитељи ће излазити одавде и убудуће. Желим Вам успеха, драги Владико, поштујем Вашу жртву, љубав и доброту и молим Вас да истрајете под теретом свога крста, јер колико је крст тежак, толико га је часније носити. Нека Бог да наставницима који воде ову децу, а и ученицима такође, пуно снаге, оптимизма и воље“, пожелео је Епископ бањалучки. Он је истакао да је после дуго времена дошао да види манастир Крку и милу му Далмацију, јер је Крка остала у срцу свима који су у њој икад били као снага са којом носе своје послушање. Извор: Епархија далматинска
  6. Чудотворна икона Пресвете Богородице Колочке дар је манастира Хиландара Епархији тимочкој. Њу је, 20. јула 2019. године, донео у Епархију монах Јован из Самаре. Тада је после свечане литије унесена и постављена у зајечарску Саборну цркву. Том приликом у надахнутој омилији Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион истакао је да је долазак ове светиње велики благослов за Епископију тимочку и Богом чувани град Зајечар. Икона је, у недељу 1. децембра 2019, благословом Епископа Илариона пренета из зајечарске Саборне цркве у цркву Светог Георгија у Књажевцу где остаје изложена до 8. јануара 2020. године. Из књажевачке цркве је 8. јануара ове године пренета у цркву Светог Георгија у Кладову где ће бити изложена до Васкрса на поклоњење и целивање верном народу. Богородица Колочка добила је име по месту Колочи, које се налази у рукој области Можајск, где се Богородица указала на дрвету извесном земљораднику Луки 1413. године. Од тада до данас бројна чуда су се дешавала онима који су пред овом иконом молитвено тражили помоћ. Извор: Епархија тимочка
  7. Гркокатолици у Руском Крстуру добили Епархију светог Николе 20.05.2019 • 09:5109:54 Извор: Dnevnik.rs РУСКИ КРСТУР: У Руском Крстуру јуче је на архијерејској литургији свечано успостављена гркокатоличка Епархија светог Николе, која окупља гркокатолике на територији целе Србији, а за првог епарха интронизован је владика Георгије (Ђура) Џуџар. Фото: Dnevnik.rs На свечаности која је одржана у катедралној цкви Светог Николе у Руском Крстуру прочитан је декрет поглавара католичке цркве, папа Фрање, којим се успоставља гркокатоличка епархија, која је протеклих 15 година функционисала као егзархат за гркокатолике. Ову одлуку прочитао је кардинал Леонардо Сандри, префект конгрегације за источне цркве. Литургији је присуствовао више од 20 црквених великодостојника, митрополита и епископа гркокатоличке цркве из земаља у којима егзистира гркокатоличка црква, али и римокатоличке цркве међу којима су били Лућано Соријани, апостолски нунциј и београдски надбискуп Стансилав Хочевар, као и представници Српске православне цркве. Овом веома значајном догађају за гркокатолике у Србији присуствовао је и председник општине Кула Дајман Миљанић, али и председник Лиге социјалдемократа Ненад Чанак, као и представници дипломатског кора. Гркокатоличкој цркви у Србији, односно католицима византијског обреда припадају највише Русини, Украјинци, али и Румуни на југу Баната. Фото: Dnevnik.rs Новоизабрани епарх Георгије поклонио је високом изасланику Свете столице, кардиналу Сандрију, икону Светог Никлоле, патрона нове епархије, док је председник конгрегације за источне цркве гркокатоличком владики уручио медаљу којом га је одликовао папа Фрања. А. С.
  8. На радост пуноће Цркве Христове гост Епархија милешевске 23. и 24. марта 2019. године био је Његово Преосвештенство Епископ браничевски г. Игњатије, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Посета је уприличена поводом предстојећег јубилеја – 800 година манастира Милешеве, и једна је у низу догађаја који уводе у сам јубилеј. Драгог госта испред епархијског седишта у Пријепољу дочекао је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са сарадницима. Првог дана посете, првопастир Епархије пожаревачко-браничевске одржао је поучно предавање у Дому културе у Пријепољу на тему Црква и живот, на коме је појаснио природу Цркве и на који начин се остварује живот човеков у Цркви Христовој, нагласивши да је Божанска Литургија на којој се сабирамо есхатолошко пројављивање Цркве овде и сада, у којој се збива и остварује за нас продор у свет и време оног Есхатона, онога Последњег у нашој вери што је Бог обећао и што даје онима који Га љубе, а што нам је припремљено и резервисано за сву вечност. Она је, према речима Преосвећеног, тајна Сина Љубљенога и нашег богооблагодаћења у Љубљеноме, она је Богочовечанска Тајна сједињења и јединства Бога и човека у Једноме Христу, у јединству Њега као Главе и Тела, које је Црква Његова. Сутрадан, у другу недељу Великог поста, Преосвећени Владика г. Игњатије началствовао је Божанском Литургијом у Спасовој цркви милешевске обитељи уз саслужење Преосвећеног Епископа г. Атанасија, свештеномонаштва и свештенства Епархије милешевске. Сабраном народу беседио је владика Игњатије који је рекао да је Бог Личност и да је нас створио по лику своме, као слободне личности, и жели да има личну заједницу са нама, као што и ми као личности када ступамо у односе са неким другим човеком, ми желимо да он нас као личност познаје, да нас воли, да буде са нама у заједници слободно: -У тој заједници љубави и слободе, личној заједници ми познајемо Бога, и зато Господ и каже у Јеванђељу: Сваки онај који не љуби, тај не познаје Бога. Дакле, овде је љубав неопходна да бисмо познали Бога, као што то чинимо и са људима. Могу око нас да постоје многи људи, хиљаде, и ми никога не познајемо од њих и они за нас буду као ствари, али када заволимо једнога човека он за нас постаје личност, и оно што је најважније, постаје такав да ми не можемо да живимо без њега. Управо када остваримо заједницу са Господом, тада ми не можемо да живимо без Њега. Он постаје део наше личности, а то се остварује кроз пост, остварује се у Литургији и причешћу. -Пост је овде само један позив да остваримо заједницу а заједница је причешће и управо та заједница са Богом овде је заједница са људима, јер овде се Господ поистовећује са нама, и ако немамо љубави према Господу тешко ћемо познати овде Господа. Ми ћемо сад тамо видети само обичне људе, али ако имамо љубави и вере тада ћемо у свакоме овде који је крштен, који је сабран, видети самог Господа, управо онако како Свети Игњатије Богоносац препоручује својим верницима: На Епископа гледајте као на Христа, на свештенике као на апостоле, а на свакога брата свога исто тако као на Христа. Немојте гледати да смо као грешни, него нас Господ чини да будемо праведници иако смо грешни. То је оно што ми понављамо на свакој Литургији када подижемо дарове којима ћемо се причешћивати када кажемо: Светиње Светима, и те речи упућене су нама, а ми одговарамо: Један је Свет, један Господ Исус Христос, што значи да смо ми свети зато што је Он свет, а ми у заједници са Њим постајемо свети, беседио је владика Игњатије. Епископ Атанасије је на крају свете службе најпре заблагодарио Богу за литургијско служење Њему, за причешће Њиме, а затим је заблагодарио и Преосвећеном Епископу г. Игњатију на показаној љубави према Епархији милешевској и духовним даровима које је донео, доневши љубав и присуство свих верних његове Епархије: -Епископ носи собом и оприсутњује собом све верне које он предводи на путу ка спасењу, тако да су са нама данас и сви верни из централне Србије, и сви верни из целе Цркве Христове, јер у Цркви Христовој струји исти крвоток живота, тамо где нема отуђености једних од других, него су све ћелије тога бића здраве, јер циркулише љубав покретана истом вером и надом у заједници Тела Христовог, силом Духа Светога. То је уобичајено у Цркви да се браћа поистовећују један са другим, да маре један за другога, да им је стало до другога, да виде како је тај други, пре свега да би били заједно, и да опет испуне заповест и праксу апостолску да тешкоће једни других заједно носимо, и даље друге апостолске заповести и обичаје да они који су јачи допуњују оно што недостаје у крепости њихове браће, тако да направе да је то једно биће, браћа су једно, и онда су им бремена, тешкоће, послушања и све заједничко. -Владика Игњатије је овде увек добро дошао и увек се осећа потреба за његовим присуством. Ми знамо да би он чешће долазио када би имао више времена али његове обавезе су бројне, тако да је за дивљење да је могао издвојити ово време. Видите шта је љубав, братска љубав која је од Господа Христа, да и када нема времена оно се створи и нађе се. Благодаримо му за духовне дарове које донесе и удели синоћ у оном надахнутом, дубоко мисаоном предавању. Осећамо се јачим и мудријим после слушања предавања, снабдевени смо знањем и храброшћу, рекао је Владика Атанасије у захвалном слову. У току дана, Епископи су посетили Саборни храм Светог Василија Острошког у Пријепољу и манастир Светог оца Николаја у Бањи Прибојској, где су срдачно дочекани од настојатеља те обитељи игумана Теофила и братства. Извор: Епархија милешевска
  9. У петак, 22. фебруара 2019. године, гост Епархије милешевске био је Његово Преосвештенство Епископ банатски г. Никанор. Првопастира банатског примио је у епископском седишту у Пријепољу Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије. У срдачном разговору, архијереји су између осталог говорили и о предстојећим великим јубилејима: 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и осамстогодишњици манастира Милешеве. Након разговора, епископи су се поклонили гробу Светог Саве у милешевској обитељи. Извор: Епархија милешевска
  10. Архијерејска Литургија у Бидимпешти. Предавање у Текелијануму. На празник Светог Алимпија Столпника у храму Светог Георгија у Будимпешти свету архијерејску Литургију служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Архиепископ Вада и Митрополит Клужа, Салажа и Марамуреша г. Андреј (Румунска Патријаршија) и Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан, уз саслужење свештенства Српске и Румунске Православне цркве. Епископ Лукијан поздравио је уважене госте речима допродошлице и представио их домаћој Цркви у Будимпешти. Сабраним верницима обратио се и митрополит Андреј који је говорио о братској љубави два народа (Срба и Румуна) и пројави те љубави у евхаристијској заједници. На крају Литургије, митрополит Амфилохије је заблагодарио епископу Лукијану на срдачној добродошлици и на све присутне призвао благослов Божји и његових угодника Светог Петра Цетињског и Василија Острошког, чијих светих моштију је чувар. Претходне вечери у свечаној сали Текелијанума у Будимпешти, митрополит Амфилохије је одржао предавање на тему Божићни пост - у сусрет Божићу. На задовољство како свих присутних тако и локалних медијских кућа, Владика је говорио о актуелним дешавањима у хришћанском свијету, како на Истоку тако и на Западу, о Косову и Метохији и осталим актуелним дешавањима. Сутрадан, митрополит Амфилохије је посетио Историјски музеј Будимпеште и изложбу о порушеној српској цркви Светог Димитрија у Будиму и делу града у Будиму - Табан који је током времена нестао. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у задужбини великог српског добротвора Саве Поповића Текелије Текелијануму одржао је предавање о тајни Божића и значају Рођења Христовог за човечанство. Предавање су отворили протојереј Зоран Остојић, старешина Саборне цркве Светог Георгија у Будимпешти, и надлежни Епископ будимски г. Лукијан, који се у свом уводном слову подсетио дана када је био студент код тадашњег професора Богословског факултета у Београду јеромонаха Амфилохија. Митрополитовом слову су, поред месног свештенства и монаштва, присуствовали и г. Љубомир Алексов, представник српске заједнице у Парламенту Мађарске, као и др Јованка Ластић, директор Српског забавишта, Основне школе, Гимназије и Колегијума „Никола Тесла“ у Будимпешти, као и други представници Самоуправе Срба у Мађарској, која је кровна организација српског народа у тој земљи. Међу присутнима је био и немали број старијих ученика поменуте Гимназије. Извор: Митрополија црногорско-приморска СПЦ
  11. Обилазак светиња Епархије будимске оставио је велики утисак сведочећи о временима када су се Срби ходећи за патријархом Арсенијем Чарнојевићем настанили на тим просторима. У петак, 7. септембра 2018. године, у задању Текелијанум у Будимпешти, архијереји су присуствовали отварању Месеца српске културе, где је представљено музичко стваралаштво Петра Стојановића, Србина из Мађарске чија дела је извео квинтет Алтро Сенсо. Сутрадан, 8. септембра, после свете Литургије у Светоуспењском храму и братољубивог пријема у двору Епископа будумског уследио је обилазак Сентандреје. У недељу, 9. септембра, у храму Светог Георгија у Будимпешти после свете Литургије уприличено је послужење током којег се епископ Давид упознао са благочестивом заједницом при овој христољубивој парохији. Извор: Српска Православна Црква
  12. Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид боравио је, на братољубиви позив Његовог Преосвештенства Епископа будимског и администратора темишварског г. Лукијана, од 6. до 9. септембра 2018. године у посети Епархији будимској. Обилазак светиња Епархије будимске оставио је велики утисак сведочећи о временима када су се Срби ходећи за патријархом Арсенијем Чарнојевићем настанили на тим просторима. У петак, 7. септембра 2018. године, у задању Текелијанум у Будимпешти, архијереји су присуствовали отварању Месеца српске културе, где је представљено музичко стваралаштво Петра Стојановића, Србина из Мађарске чија дела је извео квинтет Алтро Сенсо. Сутрадан, 8. септембра, после свете Литургије у Светоуспењском храму и братољубивог пријема у двору Епископа будумског уследио је обилазак Сентандреје. У недељу, 9. септембра, у храму Светог Георгија у Будимпешти после свете Литургије уприличено је послужење током којег се епископ Давид упознао са благочестивом заједницом при овој христољубивој парохији. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. Његова Светост Патријарх српски Иринеј данас, 31. августа, започиње своју прву званичну посету Епархији аустријско-швајцарској. У пратњи Свјатјејшег су протођакон Стеван Рапајић и управник Патријаршијског двора г. Владимир Јелић. Свечана доксологија и дочек Патријарха Иринеја биће у цркви Успенија Пресвете Богородице у Цириху и у продужетку вечерња служба. Патријарх ће сутрадан, 1. септембра, служити свету архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Цириху. Вечерњу службу ће служити у храму СПЦ у Луцерну. У недељу, 2. септембра, Његова Светост ће освештати Храм Св. Ћирила и Методија у Берну и служити Литургију. Како је најављено, сусрети са високим црквеним и државним званичницима биће одржани 3. септембра. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  14. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће 1. септембра 2018. године свету архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Цириху, док ће 2. септембра осветити храм Светих Ћирила и Методија у Берну. Сусрети са високим црквеним и државним званичницима бити одржани 3. септембра 2018. године. Пријему су присуствовали протојереј-ставрофор Станко Марковић, архијерејски намесник за Швајцарску, и ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква
  15. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 6. августа 2018. године у Патријаршији српској у Београду Његово Преосвештенство Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја и Њену Еминенцију др Снежану Јанковић, амбасадора Србије у Швајцарској. Преосвећени Владика Андреј и Њена Еминенција др Снежана Јанковић захвалили су Његовој Светости на срдачном пријему током кога је вођен разговор о припремама за предстојећу канонску посету Епархији аустријско-швајцарској у времену од 31. августа до 4. септембра 2018. године. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће 1. септембра 2018. године свету архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Цириху, док ће 2. септембра осветити храм Светих Ћирила и Методија у Берну. Сусрети са високим црквеним и државним званичницима бити одржани 3. септембра 2018. године. Пријему су присуствовали протојереј-ставрофор Станко Марковић, архијерејски намесник за Швајцарску, и ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16. У пријатном разговору епископ Атанасије је нагласио да је Епархија милешевска у овом тренутку највише окренута предстојећој прослави осамстогодишњице Милешеве којој треба посветити пуну пажњу и у њу укључити најважније чиниоце српског друштва, како би се домаћој и светској јавности на најбољи могући начин приказао значај ове светиње која је већ дугих осам векова духовни, национални и културни стожер око којег се Срби са свих меридијана окупљају. Епархија је, према речима Преосвећеног, већ покренула неколико важних пројеката који нас уводе у јубилеј који ће своју пуноћу имати 2020. године. Захваљујући се на срдачној добродошлици г. Милета Радојевић је рекао да ће Канцеларија којом он руководи дати свој допринос у прослављању јубилеја јер Милешева то заслужује, и да се нада да ће се манастир довести у стање којим ћемо сви бити задовољни како бисмо достојанствено обележили осам векова његовог постојања. Након обиласка манастирског комплекса и ручка који је уприличила игуманија Аквилина са сестринством, састанак је настављен у епископској резиденцији у Пријепољу где су потписани анекси уговора о реализацији пројеката између Епархије милешевске и Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама. Извор: Српска Православна Црква
  17. На дан молитвеног прослављања Светог деспота Стефана Српског, 1. августа 2018. године, Епархију милешевску посетио је директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије г. Милета Радојевић са сарадницима. Госте су на капији манастира Милешеве дочекали Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са сарадницима, председник општине Пријепоље г. Драгољуб Зиндовић и његов заменик г. Станко Кијановић. У пријатном разговору епископ Атанасије је нагласио да је Епархија милешевска у овом тренутку највише окренута предстојећој прослави осамстогодишњице Милешеве којој треба посветити пуну пажњу и у њу укључити најважније чиниоце српског друштва, како би се домаћој и светској јавности на најбољи могући начин приказао значај ове светиње која је већ дугих осам векова духовни, национални и културни стожер око којег се Срби са свих меридијана окупљају. Епархија је, према речима Преосвећеног, већ покренула неколико важних пројеката који нас уводе у јубилеј који ће своју пуноћу имати 2020. године. Захваљујући се на срдачној добродошлици г. Милета Радојевић је рекао да ће Канцеларија којом он руководи дати свој допринос у прослављању јубилеја јер Милешева то заслужује, и да се нада да ће се манастир довести у стање којим ћемо сви бити задовољни како бисмо достојанствено обележили осам векова његовог постојања. Након обиласка манастирског комплекса и ручка који је уприличила игуманија Аквилина са сестринством, састанак је настављен у епископској резиденцији у Пријепољу где су потписани анекси уговора о реализацији пројеката између Епархије милешевске и Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  18. „Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске“, подсећају потписници протеста, „покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Уз напомену да су „маске потпуно пале“ Српске власти и Српска листа, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Истакнути академски радници, професори, црквене старешине и новинари са КиМ, али и из ужег дела Србије, у протестном писму подсећају да су „напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву, почели после састанка руководства Српске листе са председником Републике Србије Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем“. Потписници протеста због напада на СПЦ, „одлучно подржавају Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Истичу, да ти „документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч“. Текст протестног писма преносимо у целости: Протест због напада на Српску православну цркву и Епархију Рашко-призренску Јавност у Србији згрожена је поводом бескрупулозних напада српских власти и Српске листе, политичке странке са Косова и Метохије, на политичке неистомишљенике. Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Српске власти и Српска листа, сада је то јасно, јер маске су пале, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Српска листа је, како је познато, организација под пуном контролом партије на власти у Републици Србији, Српске напредне странке. Напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву почели су после састанка руководства Српске листе са председником републике Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем. Челници странке Српска листа у београдским медијима тврде да говоре у име целог српског народа на Косову и Метохији и да чак и њихова најновија непочинства имају већинску подршку Срба са КиМ. То би значило да се српски народ на Косову и Метохији окренуо против своје Цркве, своје историје и своје државе. Хвала Богу, то није истина. Ми, долепотписани, одлучно подржавамо Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Ови документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч. Позивамо српске власти да обуздају своје „извођаче радова“ из тзв. Српске листе. Сетимо се медијских напада на Оливера Ивановића и трагедије која се догодила 16. јануара. Апелујемо на српске власти и чланове Српске листе да се уразуме, да одрже реч, да поштују Устав и законе Републике Србије и да послушају глас своје Цркве. Господо из Српске листе, не хулите на Бога и не нападајте Његову Цркву, ма колико вас ваши господари терали на то. Они ће, ако дозволимо издају и предају Косова и Метохије, бити далеко, а ви ћете се обрукати пред својим суграђанима, децом и прецима. Ви ћете на себе и своје ближње навалити клетву Лазареву. Својим потписима дајемо пуну подршку Српској православној цркви и епархији Рашко-призренској у борби за очување и заштиту нашег верног народа и наших светиња на Косову и Метохији. Одлучно осуђујемо велеиздајничке намере српских власти и Српске листе. Проф др Смиља Аврамов Архимандрит Андреј, старешина манастира Светог Стефана у Сланцима Проф др Слободан Антонић Умировљени Епископ Захумско-Херцеговачки др Атанасије (Јевтић) Данило Баста, редовни члан САНУ Матија Бећковић, редовни члан САНУ Љиљана Богдановић, новинар Милена Вујовић, новинар Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и народни посланик Маринко Вучинић, публициста Проф др Јован Душанић Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице Никола Н. Живковић, публициста и преводилац Протојереј-ставрофор Славко Зорица, професор богословије у пензији др Марија Јефтимијевић Михајловић, научни сарадник Проф др Александар Јовановић Наташа Јовановић, новинар Проф др Милош Ковић Проф др Часлав Копривица Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић,парох которски Проф др Миодраг Кулић Живорад Лазић, професор из Грачанице Проф др Мило Ломпар Светлана Медан, писац и преводилац Никола Милованчев, правник и историчар Др Зоран Милошевић, научни саветник Проф др Дејан Мировић Проф др Радивоје Младеновић Протојереј Радош Младеновић, парох у Врњачкој Бањи Дејан Недељковић, публициста из Звечана Часлав Оцић, редовни члан САНУ Александар Павић, политиколог Бранко Павловић, адвокат Протојереј ставрофор Радивој Панић Проф др Валентина Питулић Благоје Радић, Ораховац Оливера Радић, новинар и професор гимназије у Ораховцу Протођакон др Љубомир Ранковић, главни уредник ”Гласа Цркве” Проф др Митра Рељић Доц др Слободан Рељић Др Пеђа Ристић, архитекта, протонеимар Проф др Слободан Самарџић Мр Салих Селимовић, историчар Милун Стијовић, истраживач-сарадник Др Рада Стијовић, научни саветник Радосав Стојановић, књижевник Момчило Трајковић, адвокат и бивши потпредседник владе Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије Проф др Александар Ћорац Коста Чавошки, редовни члан САНУ Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, архијерејски намесник Подгоричко-Колашински Проф др Срђан Шљукић Проф др Гордана Шубарић Горгиева Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. Више од педесет универзитетских професора, академика, црквених великодостојника, међу којима су историчари, арихтекате али и адвокати, правници и новинара потписало је протест због напада и медијске хајке од стране актулене српске власти, која је усмeрене на Епархију Рашко – призренску СПЦ и владику Теодосија, јер се јавно успротивио подели Косова и Метохије. „Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске“, подсећају потписници протеста, „покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Уз напомену да су „маске потпуно пале“ Српске власти и Српска листа, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Истакнути академски радници, професори, црквене старешине и новинари са КиМ, али и из ужег дела Србије, у протестном писму подсећају да су „напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву, почели после састанка руководства Српске листе са председником Републике Србије Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем“. Потписници протеста због напада на СПЦ, „одлучно подржавају Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Истичу, да ти „документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч“. Текст протестног писма преносимо у целости: Протест због напада на Српску православну цркву и Епархију Рашко-призренску Јавност у Србији згрожена је поводом бескрупулозних напада српских власти и Српске листе, политичке странке са Косова и Метохије, на политичке неистомишљенике. Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Српске власти и Српска листа, сада је то јасно, јер маске су пале, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Српска листа је, како је познато, организација под пуном контролом партије на власти у Републици Србији, Српске напредне странке. Напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву почели су после састанка руководства Српске листе са председником републике Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем. Челници странке Српска листа у београдским медијима тврде да говоре у име целог српског народа на Косову и Метохији и да чак и њихова најновија непочинства имају већинску подршку Срба са КиМ. То би значило да се српски народ на Косову и Метохији окренуо против своје Цркве, своје историје и своје државе. Хвала Богу, то није истина. Ми, долепотписани, одлучно подржавамо Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Ови документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч. Позивамо српске власти да обуздају своје „извођаче радова“ из тзв. Српске листе. Сетимо се медијских напада на Оливера Ивановића и трагедије која се догодила 16. јануара. Апелујемо на српске власти и чланове Српске листе да се уразуме, да одрже реч, да поштују Устав и законе Републике Србије и да послушају глас своје Цркве. Господо из Српске листе, не хулите на Бога и не нападајте Његову Цркву, ма колико вас ваши господари терали на то. Они ће, ако дозволимо издају и предају Косова и Метохије, бити далеко, а ви ћете се обрукати пред својим суграђанима, децом и прецима. Ви ћете на себе и своје ближње навалити клетву Лазареву. Својим потписима дајемо пуну подршку Српској православној цркви и епархији Рашко-призренској у борби за очување и заштиту нашег верног народа и наших светиња на Косову и Метохији. Одлучно осуђујемо велеиздајничке намере српских власти и Српске листе. Проф др Смиља Аврамов Архимандрит Андреј, старешина манастира Светог Стефана у Сланцима Проф др Слободан Антонић Умировљени Епископ Захумско-Херцеговачки др Атанасије (Јевтић) Данило Баста, редовни члан САНУ Матија Бећковић, редовни члан САНУ Љиљана Богдановић, новинар Милена Вујовић, новинар Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и народни посланик Маринко Вучинић, публициста Проф др Јован Душанић Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице Никола Н. Живковић, публициста и преводилац Протојереј-ставрофор Славко Зорица, професор богословије у пензији др Марија Јефтимијевић Михајловић, научни сарадник Проф др Александар Јовановић Наташа Јовановић, новинар Проф др Милош Ковић Проф др Часлав Копривица Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић,парох которски Проф др Миодраг Кулић Живорад Лазић, професор из Грачанице Проф др Мило Ломпар Светлана Медан, писац и преводилац Никола Милованчев, правник и историчар Др Зоран Милошевић, научни саветник Проф др Дејан Мировић Проф др Радивоје Младеновић Протојереј Радош Младеновић, парох у Врњачкој Бањи Дејан Недељковић, публициста из Звечана Часлав Оцић, редовни члан САНУ Александар Павић, политиколог Бранко Павловић, адвокат Протојереј ставрофор Радивој Панић Проф др Валентина Питулић Благоје Радић, Ораховац Оливера Радић, новинар и професор гимназије у Ораховцу Протођакон др Љубомир Ранковић, главни уредник ”Гласа Цркве” Проф др Митра Рељић Доц др Слободан Рељић Др Пеђа Ристић, архитекта, протонеимар Проф др Слободан Самарџић Мр Салих Селимовић, историчар Милун Стијовић, истраживач-сарадник Др Рада Стијовић, научни саветник Радосав Стојановић, књижевник Момчило Трајковић, адвокат и бивши потпредседник владе Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије Проф др Александар Ћорац Коста Чавошки, редовни члан САНУ Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, архијерејски намесник Подгоричко-Колашински Проф др Срђан Шљукић Проф др Гордана Шубарић Горгиева Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  20. Ђакон Емануил из Александријске патријаршије одржаo у Бијељини у суботу, 23. јуна, предавање о раду православне цркве у Уганди, али и о тешком животу људи у овој земљи. Његов боравак у Бијељини организовао је Мисијски фонд ове епархије уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа Фотија. Пријатељство са свештеником из Уганде датира са Сабора правосланих цркава на Криту који је одржан прије двије године. -Ова комуникација и пријатељство траје од тада, а прича коју смо чули од ђакона Емануила веома је интересантна. Он је ђакон Александријске патријаршије у Уганди, његов отац је свештеник, имају утемељење православне хришћанске цркве у свом дому више деценија - рекао је Синиша Шаренац из Мисијског фонда Епархије на конференцији за новинаре. –Уганда има 40 цркава и око 70 богослужбених простора. Народ Уганде суочава се са бројним проблемима, а највећи су недостатак воде и неимаштина - рекао је ђакон Емануел говорећи о животу православне заједнице у Африци и суживоту са другим вјерским заједницама. Иако је православна црква у Уганди сиромашна, њена дужност је да помогне вјерницима и то ради кроз разне пројекте -поручио је ђакон Емануел. Помоћ Православној цркви и народу Уганде Епархија зворничко-тузланска организовала је на простору који покрива хуманитарну акцију за помоћ Православној цркви и народу Уганде која је намијењена за ископавање бунара у овој афричкој земљи. Клирик Александријске патријаршије у Уганди ђакон Емануил, који борави у посјети Епархији зворничко-тузланској, одржао је 23.06.2018. у Бијељини предавање о раду Православне цркве у Уганди и тешком животу људи у овој земљи. Публику је поздравио на српском језику ријечима "Помаже Бог", а уз видео презентацију говорио је о историји, култури и вјери ове земље у којој православље датира из 1929. године. Према његовим ријечима, народ Уганде суочава се са бројним проблемима, од којих су највећи недостатак воде и неимаштина. Православа заједница у Уганди има 76 православних свештеника, стотињак цркава, од којих су 40 зидани објекти, као и једну болницу, а раде без довољно економске подршке. Организатор посјете ђакона Емануила је Мисијски фонда Епархије зворичко-тузланске. Прилози грађана уписивани су након предавања које је гост из Уганде одржао у Културном центру Епархије зворничко-тузланске у Бијељини. У току боравку ђакона Емануила за православну цркву у Уганди је скупљено 14.023 КМ. Поред помоћи у новцу, Епархија зворничко-тузланска, свештеници и вјерни народ су поклонили и један лаптоп, те више одежди, мантија, крстова и сл. Посјета манастирима и црквама Епархије зворничко-тузланске У сриједу 3. недјеље по Духовима, 20. јуна 2018. године, ђакон Емануил Камања, клирик Александријске патријаршије из Уганде, посјетио је манастир Тавну. Драгог госта из далеке афричке земље дочекала је игуманија Марта са сестринством те духовник манастира архимандрит Лазар (Кршић). У току дана, ђакон Емануил је посјетио и манастирe Папраћу и Ловницу. У манастиру Папраћа, госта је дочекао архимандрит Николај, настојатељ манастира са братством. Касније, истог дана, ђакон Емануил је посјетио и манастир Ловницу, посвећен светом великомученику Георгију. Поред игуманије манастира, Јоване, у манастиру је госта дочекало сестринство и духовник манастира јеромонах Јован (Радић). Сутрадан, на дан празновања Светог великомученика Теодора Стратилата, гост из Уганде је стигао у посјету граду Добоју, гдје су га срдачно дочекали локални свештеници. Камања је у њиховој пратњи посјетио цркву у Добоју, задржао се у разговору, а на крају је скупљен и одређен прилог као помоћ православној мисији у Уганди. Други дио дана је био одређен за посјету манастиру Светог Николаја на Озрену, гдје је госта дочекао јеромонах Серафим испред Управе манастира и монах Саво. Видео прилози СПЦ
  21. Ђакон Емануил из Александријске патријаршије одржаo у Бијељини у суботу, 23. јуна, предавање о раду православне цркве у Уганди, али и о тешком животу људи у овој земљи. Његов боравак у Бијељини организовао је Мисијски фонд ове епархије уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа Фотија. Пријатељство са свештеником из Уганде датира са Сабора правосланих цркава на Криту који је одржан прије двије године. -Ова комуникација и пријатељство траје од тада, а прича коју смо чули од ђакона Емануила веома је интересантна. Он је ђакон Александријске патријаршије у Уганди, његов отац је свештеник, имају утемељење православне хришћанске цркве у свом дому више деценија - рекао је Синиша Шаренац из Мисијског фонда Епархије на конференцији за новинаре. –Уганда има 40 цркава и око 70 богослужбених простора. Народ Уганде суочава се са бројним проблемима, а највећи су недостатак воде и неимаштина - рекао је ђакон Емануел говорећи о животу православне заједнице у Африци и суживоту са другим вјерским заједницама. Иако је православна црква у Уганди сиромашна, њена дужност је да помогне вјерницима и то ради кроз разне пројекте -поручио је ђакон Емануел. Помоћ Православној цркви и народу Уганде Епархија зворничко-тузланска организовала је на простору који покрива хуманитарну акцију за помоћ Православној цркви и народу Уганде која је намијењена за ископавање бунара у овој афричкој земљи. Клирик Александријске патријаршије у Уганди ђакон Емануил, који борави у посјети Епархији зворничко-тузланској, одржао је 23.06.2018. у Бијељини предавање о раду Православне цркве у Уганди и тешком животу људи у овој земљи. Публику је поздравио на српском језику ријечима "Помаже Бог", а уз видео презентацију говорио је о историји, култури и вјери ове земље у којој православље датира из 1929. године. Према његовим ријечима, народ Уганде суочава се са бројним проблемима, од којих су највећи недостатак воде и неимаштина. Православа заједница у Уганди има 76 православних свештеника, стотињак цркава, од којих су 40 зидани објекти, као и једну болницу, а раде без довољно економске подршке. Организатор посјете ђакона Емануила је Мисијски фонда Епархије зворичко-тузланске. Прилози грађана уписивани су након предавања које је гост из Уганде одржао у Културном центру Епархије зворничко-тузланске у Бијељини. У току боравку ђакона Емануила за православну цркву у Уганди је скупљено 14.023 КМ. Поред помоћи у новцу, Епархија зворничко-тузланска, свештеници и вјерни народ су поклонили и један лаптоп, те више одежди, мантија, крстова и сл. Посјета манастирима и црквама Епархије зворничко-тузланске У сриједу 3. недјеље по Духовима, 20. јуна 2018. године, ђакон Емануил Камања, клирик Александријске патријаршије из Уганде, посјетио је манастир Тавну. Драгог госта из далеке афричке земље дочекала је игуманија Марта са сестринством те духовник манастира архимандрит Лазар (Кршић). У току дана, ђакон Емануил је посјетио и манастирe Папраћу и Ловницу. У манастиру Папраћа, госта је дочекао архимандрит Николај, настојатељ манастира са братством. Касније, истог дана, ђакон Емануил је посјетио и манастир Ловницу, посвећен светом великомученику Георгију. Поред игуманије манастира, Јоване, у манастиру је госта дочекало сестринство и духовник манастира јеромонах Јован (Радић). Сутрадан, на дан празновања Светог великомученика Теодора Стратилата, гост из Уганде је стигао у посјету граду Добоју, гдје су га срдачно дочекали локални свештеници. Камања је у њиховој пратњи посјетио цркву у Добоју, задржао се у разговору, а на крају је скупљен и одређен прилог као помоћ православној мисији у Уганди. Други дио дана је био одређен за посјету манастиру Светог Николаја на Озрену, гдје је госта дочекао јеромонах Серафим испред Управе манастира и монах Саво. Видео прилози СПЦ View full Странице
  22. Епархија горњокарловачка налази се у Републици Хрватској и обухвата области: Банију, Кордун, Лику и Крбаву, Горски Котар, северну Хрватску и Истру. У Словенији Епархија има парохију Мариндол на левој обали Купе. Епархија горњокарловачка, коју сачињавају пет архијерејских намесништава: глинско, карловачко, костајничко-дворско, личко и плашчанско, назив је добила по Карловцу, граду у коме данас столује Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим. Просторе Епархије горњокарловачке Срби насељавају још у XV веку, а нарочито првих деценија XVI века. Главна српска станишта била су Жумберак и Бела Крајина, а касније простори око Гомирја и Горски Котар. У време турске управе средњом Ликом (1528–1699), на личке врлети долазе Срби из Далмације, а Крбаву насељава српски живаљ из Босне. Многи од њих прелазе одавде на аустријску територију, односно на просторе Војне крајине. Током XVI века, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно време седиште ове Mитрополије било је у манастиру Рмањ, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем XVII века од Турака ослобођени делови Лике, Баније и Крбаве, за ове крајеве 1695. године основана је Епархија карловачко-зринопољска, а њен први архијереј био је избегли Митрополит дабробосански Атанасије Љубојевић (1696–1712). После њега на епархијски престо долазе: Данило Љуботина (1713-1739), Павле Ненадовић (1744-1749), Данило Јакшић (1751-1771), Јосиф Стојановић (1771-1774), Петар Петровић (1774-1784), Јован Јовановић (1783-1786), Генадије Димовић (1786-1796), Стеван Авакумовић (1798-1801), Петар Јовановић (1859-1864), Мојсије Миоковић (1807-1823), Лукијан Мушицки (1828-1837), Евгеније Јовановић (1839-1854), Сергије Каћански (1858-1859), Петар Јовановић (1859-1864), Лукијан Николајевић (1865-1872), Теофан Живковић (1874-1890), Михаило Грујић (1891-1914), Иларион Зеремски (1920-1931), Максимилијан Хајдин (1932-1936), Сава Трлајић - Свети Сава Горњокарловачки(1938-1941), Никанор Иличић (1947-1951), Симеон (Злоковић) (1951-1990), Никанор Богуновић (1991-1999) и Фотијe Сладојевић (1999-2004). Од 2004. године на трону многострадалне Епархије горњокарловачке налази се Преосвећени г. Герасим Поповић. Епископ Герасим (Зоран) Поповић је рођен 15. фебруара 1972. године у Горњем Липљу. Завршио је богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, а потом Московску духовну академију. Као ученика трећег разреда Богословије замонашио га је потоњи Митрополит дабробосански Николај. У чин ђакона рукоположен је на празник Светог архангела Михаила 1991. године. У чин јеромонаха 5. октобра 1998. године рукоположио га је тадашњи Митрополит загребачко-љубљански Јован. Исте године постаје игуман манастира Крке. На манастирску славу 2003. године Епископ далматински Фотије одликује га чином архимандрита. Као старешина манастира залагао се за обнову ове древне светиње и Богословије у којој је предавао од њеног обнављања 2001 године. Успео је да око себе окупи младо братство. На светој архијерејској Литургији у манастиру Гомирју, у трон Епископа горњокарловачких 25. јула 2004. године увео га је тадашњи Патријарх српски Павле. Епархија горњокарловачка страховито је пострадала током Другог светског рата, у време Независне Државе Хрватске, као и током грађанског рата деведесетих година прошлог века. За више информација о славној Епархији горњокарловачкој препоручујемо званичну епархијску интернет страницу www.eparhija-gornjokarlovacka.hr као и Шематизам Епархије горњокарловачке, капитално дело које Издавачка установа Епархије горњокарловачке Мартириа представила на овогодишњем Сајму књига у Београду. Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Креирај ново...