Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'енергију'.
Found 3 results
-
Вероватно је неко од вас бар једном у животу чуо речи оних око себе: „Волео бих да могу да користим твоју енергију у мирољубиве сврхе“. Овај иронични узвик обично значи да особа, којој је упућен, не ради оно што би требало да ради. Али у овој иронији има истине. На шта људи троше енергију: стално листање наслова вести, бесконачно гледање ТВ серија (или, још горе, празних и глупих видео снимака на ТикТок-у), сати компјутерских борби са виртуелним тенковима... И немојте да мислите да је све ово део незрелих тинејџера; сада су одрасли заузети овим. Понекад сво слободно време проведу на таквим „активностима“, а онда се испостави да ништа није урађено по кући, пропуштени су важни радни задаци, не обраћа се пажња на породицу и пријатеље и, што је најважније, нема времена ни енергије за молитву. На крају крајева, све ове празне ствари нису само губљење времена, већ и губитак енергије, губитак виталности. Онда долази време Великог поста, људи се свесно одричу празних и сујетних забава - и, чини се, треба да имају и времена и снаге за добра дела и молитву. Али, авај, човек се често осећа празним, преоптерећеним и уморним. Како то? На крају крајева, елиминишу се непотребни ометајући стимуланси. И зашто је за време поста лакше одустати од брзе хране него баш ових спољашњих иритатора? Разлог је унутрашња празнина. Човек је створен од Бога да се бескрајно усавршава. Зато људи у почетку имају жеђ за знањем, жеђ за развојем. Међутим, истинско знање, истински развој је увек рад, а пала људска природа не воли да ради. И тако жеђ за знањем гаси сурогат: управо спољашњи подстицаји о којима говоримо. У међувремену, они само имитирају знање. Делује као да нешто читамо, учимо нешто ново, али се на крају испостави да је то имитација, празно дејство на нерве. Али, празнину треба попунити. За хришћанина је, пре свега, то молитва, реч Божија. И како је понекад тешко лењој души која је изгубила вештину промишљеног читања, лежерног и дубоког конзумирања озбиљних информација. Овде долазимо до прве фазе образовања душе. Да бисте прихватили духовност, прво морате образовати своју душу. Како душа, која није негована уз помоћ вредних примера људске културе, може стећи духовност? Начитана, образована особа мање је у опасности да напуни душу јефтиним сурогатом. И напротив: човек који је затровао своју свест информативним глупостима, ће са великом муком моћи да сагледа и молитву и реч Божију. Хајде да пазимо шта упражњавамо. Као што је нездрава храна штетна за тело, тако су штетни утисци лоши за душу. Ово вреди разумети и прихватити. А пост је вероватно најбоље време да почнете да побољшавате свој живот и да не трошите енергију на празне ствари. митрополит Антоније (Паканич) https://pravlife.org/ru -
ПАТРИЈАРХ КИРИЛ: ГРЕХ МРЗОВОЉЕ (УНИНИЈА) ШИРИ НЕГАТИВНУ ЕНЕРГИЈУ
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Поучни
У уторак увече прве недеље Великог поста, 20. фебруара 2018. године, Његова Светост патријарх Московски и целе Русије Кирил, служио је велико повечерје на којем се чита Велики покајнички канон преподобног Андреја Критског у Богојављенској саборној цркви у Јелохову у Москви. По завршетку богослужења поглавар Руске Православне Цркве се обратио пастви одржавши проповед у којој је посебну пажњу посветио борби против греха мрзовоље. „Мрзовоља представља врло тешко душевно стање, – истакао је патријарх. – Вероватно нема ниједног човека који у извесним тренуцима у животу није био мрзовољан. И људи често губе животне оријентире, губе наду, постају равнодушни према свему у својој околини, чак и према самима себи, при чему повод за мрзовољу могу бити и најобичније неповољне животне околности. Наизглед, требало би да имамо на уму да у животу све пролази – и лоше, и добро – и да се не препуштамо мрзовољи. Међутим, кад човек наиђе на потешкоће, обично га обузме мрзовоља. „Не треба да заборавимо да је мрзовоља грех и да се у основи овог греха налази недостатак вере,“ – подсетио је поглавар. „Шта се дешава с мрзовољним човеком? Он не види излаз из настале ситуације, губи наду. То је разумљиво кад се дешава људима који нису религиозни, јер неверујући човек све повезује са стицајем околности, са својим личним напорима или напорима других људи, и често је свестан да они нису довољни како би се савладала чамотиња. Али је ономе ко верује у Бога дато да зна да је наш живот у Божјим рукама, и ако немамо снаге да савладамо стање мрзовоље, то сведочи о слабости наше вере,“ – истакао је патријарх. „Али вера је повезана с надом. Добро је познато да вера рађа наду која помаже људима да прођу кроз најтежа животна искушења. Кад мрзовољан човек губи наду, врло му је тешко да се каје и да исповеда своје грехове. Он се мање каје, а више се жали – на свој живот, на околности, на родбину, на људе из своје околине и који по његовом мишљењу представљају узрок мрзовоље. Међутим, верник је свестан да је наш живот у Божијим рукама, да у одговор на веру и молитву Господ може „од камења овог да подигне децу Аврамову“ (в.: Мт. 3: 9), односно да учини немогуће, и ова вера не проистиче из неких апстрактних закључака, већ се заснива на историјском искуству – на искуству Цркве, на искуству светаца.“ „Грех чамотиње је опасан још и због тога што не уништава само мрзовољног човека, већ шири негативну енергију. Свако из искуства зна до каквих жалосних последица доводи општење с човеком који је пао у мрзовољу, зато што негативна духовна енергија погађа и људе из његове околине. Пошто су узрок мрзовоље слаба вера и недостатак наде, није могуће изаћи на крај с мрзовољом без вере и наде. Није случајно што свети Јефрем у молитви коју толико често понављамо у току великопосних богослужења моли Господа да нас избави од мрзовоље. Јер врло често нам нису довољне наше снаге и само сила Божија може да нас ослободи из тешког ропства, које погађа нашу свест, које окива нашу вољу и помрачује наша осећања,“ – истакао је патријарх. Са руског Марина Тодић 22 / 02 / 2018 -
У уторак увече прве недеље Великог поста, 20. фебруара 2018. године, Његова Светост патријарх Московски и целе Русије Кирил, служио је велико повечерје на којем се чита Велики покајнички канон преподобног Андреја Критског у Богојављенској саборној цркви у Јелохову у Москви. По завршетку богослужења поглавар Руске Православне Цркве се обратио пастви одржавши проповед у којој је посебну пажњу посветио борби против греха мрзовоље. „Мрзовоља представља врло тешко душевно стање, – истакао је патријарх. – Вероватно нема ниједног човека који у извесним тренуцима у животу није био мрзовољан. И људи често губе животне оријентире, губе наду, постају равнодушни према свему у својој околини, чак и према самима себи, при чему повод за мрзовољу могу бити и најобичније неповољне животне околности. Наизглед, требало би да имамо на уму да у животу све пролази – и лоше, и добро – и да се не препуштамо мрзовољи. Међутим, кад човек наиђе на потешкоће, обично га обузме мрзовоља. „Не треба да заборавимо да је мрзовоља грех и да се у основи овог греха налази недостатак вере,“ – подсетио је поглавар. „Шта се дешава с мрзовољним човеком? Он не види излаз из настале ситуације, губи наду. То је разумљиво кад се дешава људима који нису религиозни, јер неверујући човек све повезује са стицајем околности, са својим личним напорима или напорима других људи, и често је свестан да они нису довољни како би се савладала чамотиња. Али је ономе ко верује у Бога дато да зна да је наш живот у Божјим рукама, и ако немамо снаге да савладамо стање мрзовоље, то сведочи о слабости наше вере,“ – истакао је патријарх. „Али вера је повезана с надом. Добро је познато да вера рађа наду која помаже људима да прођу кроз најтежа животна искушења. Кад мрзовољан човек губи наду, врло му је тешко да се каје и да исповеда своје грехове. Он се мање каје, а више се жали – на свој живот, на околности, на родбину, на људе из своје околине и који по његовом мишљењу представљају узрок мрзовоље. Међутим, верник је свестан да је наш живот у Божијим рукама, да у одговор на веру и молитву Господ може „од камења овог да подигне децу Аврамову“ (в.: Мт. 3: 9), односно да учини немогуће, и ова вера не проистиче из неких апстрактних закључака, већ се заснива на историјском искуству – на искуству Цркве, на искуству светаца.“ „Грех чамотиње је опасан још и због тога што не уништава само мрзовољног човека, већ шири негативну енергију. Свако из искуства зна до каквих жалосних последица доводи општење с човеком који је пао у мрзовољу, зато што негативна духовна енергија погађа и људе из његове околине. Пошто су узрок мрзовоље слаба вера и недостатак наде, није могуће изаћи на крај с мрзовољом без вере и наде. Није случајно што свети Јефрем у молитви коју толико често понављамо у току великопосних богослужења моли Господа да нас избави од мрзовоље. Јер врло често нам нису довољне наше снаге и само сила Божија може да нас ослободи из тешког ропства, које погађа нашу свест, које окива нашу вољу и помрачује наша осећања,“ – истакао је патријарх. Са руског Марина Тодић 22 / 02 / 2018 View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.