Претражи Живе Речи Утехе

Veliki fond zajedničkih reči ne znači da su Srbi svoj jezik primili od Engleza, i obrnuto, već da svi jezici iste jezičke grupe vode poreklo od zajedničkog, u našem slučaju proto-indoevropskog jezika. Piše: Miloš Bogdanović SVAKAKO smo primetili da srpski i engleski jezik odlikuje veliki fond zajedničkih korena reči. Naše mleko je engleski - milk, sestra - sister, divan - divine, tri - three, nos - nose, biti - to be, volja - vill, moć - might, noć - night, dan - dau, sunce - sun, sin - son, čeljade - child, gost - guest, parče - part, sedeti - sit, stajati - stand, itd. Takvu sličnost sa našim jezikom možemo da prepoznamo i u prastarom indijskom jeziku - sanskritu: dan - din, krava - kauva, komora - kamara, ton - tana, nebo - nabha, sram - šarm, rasa - raštra, mrtav - murada, nag - nagana, pre - para, tama - tamas, oganj - agni, itd. Da li nas prepoznavanje srpskih korena reči u drugim jezicima navodi na uverenje da je srpski jezik prajezik svih ostalih jezika? Danas se često može čuti takva hipoteza. Svaki narod bi u svojoj egocentričnosti mogao na istim temeljima da zastupa uverenje da je upravo njegov jezik - prajezik svih njemu sličnih jezika. Da li zaista verujete da vaš jezik kroz istoriju uopšte nije evoluirao, već da su evoluirali drugi jezici od vašeg, a da je vaš ostao hiljadama godina isti?! Šta sličnost srpskog jezika sa mnogim drugim jezicima zaista otkriva? Niti to da su Srbi primili svoj jezik od Engleza niti Englezi od Srba, već da svi jezici iste jezičke grupe vode poreklo od zajedničkog i zaboravljenog prajezika, u našem slučaju od proto-indoevropskog jezika. KAKO REČI **NE** SRPSKI jezik pripada južnoj grani slovenske porodice jezika, a slovenska porodica pripada indoevropskoj grupi jezika. U indoevropsku grupu jezika pored slovenske spadaju takođe germanska, keltska, romanska i indoiranska porodica jezika, a takođe i grčki i albanski jezik. Sve jezike jedne iste jezičke grupe odlikuje zajednički fond korena reči i skup jedinstvenih gramatičkih principa. Zajednički koreni reči otkrivaju zajedničko poreklo svih jezika jedne iste jezičke grupe. Otuda postoji velika sličnost srpskog jezika sa svim ostalim jezicima indoevropske grupe jezika. Međutim, pored indoevropske grupe jezika, u svetu postoji još oko pedeset jezičkih grupa, koje takođe imaju svoje jedinstvene fondove korena reči, kao na primer: uralska (kojom govore Mađari, Finci, Estonci...), altajska (Mongoli, Turci...), nilo-saharska (visoki crnci centralne Afrike: Masai, Nubijci...), afro-azijska (Jevreji, Arapi i semitizovani narodi severne Afrike), itd. Postoje i jezički izolati, kao na primer baskijski, koji predstavlja jedinstvene jezičke grupe sa po samo jednim sačuvanim jezikom. U jezicima drugih jezičkih grupa pojam **Ne!** ima drugačije korene. Baskijski: ez; estonski: ei; hebrejski: lo; evenski: aachin; turkmenski: jok; kenijski: aa; asantski (Gana): daabi; fang (Gabon): koko; kineski: mhao; fidži: sega; shvahili: hapana; bulu (Kamerun): momo; mandarinski: bu; tibetanski: ma; japanski: ie; astečki: amo; severnoamerički Indijanci (Apači): dah; Blekfut: saa; Čavčili: oho*m; Čemehuevi: katocokma; Čejeni: nova-ahane; Hopi: k ae itd. Kako danas u svetu postoji oko pedesetak jezičkih grupa, očigledno je da je nekada postojalo najmanje pedesetak jedinstvenih prajezika. Prilična međusobna čistoća jezika različitih jezičkih grupa pokazuje da su male ljudske populacije živele nezavisno jedne od drugih kroz duži vremenski period. Međusobna lingvistička izolacija nosilaca različitih jezičkih grupa potvrđuje i period njihove međusobne genetičke izolacije, što je rezultovalo formiranjem rasnih tipova takozvanog drugog reda: na primer, nordijaca, dinaraca, mediteranaca, i dr. Kako su se u početku malobrojni nosioci izvornih jezika vremenom širili po zemlji i međusobno razdvajali, izvorni jezici su se delili na svoje dijalekte, od kojih su vremenom nastali različiti jezici unutar istih jezičkih grupa. Kako su u samom početku nastale tako velike razlike izvornih jezika u jedinstvenim fondovima reči i u drugim lingvističkim posebnostima koje odlikuju različite jezičke grupe, to čudo je za većinu savremenih naučnika nerešiva enigma, a za ljudski rod vekovno iskušenje koje ih od vavilonske kule do dana-današnjeg ometa u formiranju jednog jedinstvenog poretka na zemlji. ŠTA ZNAČI **A?** PO uvrženom shvatanju, današnje pitanje: **Izvini, molim te, šta si rekao, hoćeš li biti ljubazan da ponoviš, nisam te dobro razumeo?** je zapravo prilično evoluirano pitanje koje se nekada u praistoriji postavljalo jedinstvenim uzvikom **A?** Da li najstariji zapisani nalazi zaista otkrivaju jezike koji su imali mali broj glasova, prostu rečeničnu struktkuru, minimalno definisana vremena, nepostojanje komplikovane padeške strukture i odsustvo ostalih složenih atributa koji su odlika savremenog ljudskog govora? Ne! Kroz istoriju ljudskih jezika nikada nećemo primetiti ni najmanji pokazatelj progresivne evolucije jezika. Naučna saznanja otkrivaju da su najstariji jezici u svim svojim atributima bili složeniji od jezika koji su kasnije od njih nastali. Uzmimo za konkretan primer prajezik svih indoevropskih naroda - indoevropski jezik. Kada pratimo sve promene od indoevropskog jezika do praslovenskog, i od praslovenskog do današnjeg srpskog, ne primećujemo nikakav drugi proces, nego proces degradacije jezika na svakom njegovom nivou: gubitak glasova, uprošćavanje fonetske strukture reči, uprošćavanje oblika reči (gubitak padeža, vremena, dvojine...), strukture rečenice, gubitak pojmovnog bogatstva, harmonije značenja sa zvučnom slikom reči, itd. Ukupno osam nivoa degradacije odlikuje sve jezičke grupe sveta kroz sva vremena ljudske istorije, od kojih ćemo ovde razmotriti samo nekoliko: GUBITAK GLASOVA U četvrtom mesecu po rođenju, kod bebe se aktivira instinkt koji određuje njenu sposobnost izgovora glasova u životu. Od četvrtog do desetog meseca beba spontano ispušta oko 80 glasova, od kojih će zadržati samo one koje bude čula kao odziv od svoje okoline. Naučnici su pri rekonstrukciji protoindoevropskog (PIE) jezika zaključili da je on imao 52 glasa. Interesantno je to da se sva 52 glasa nalaze u 80 glasova govornog fonda bebe. Ali, od ta 52 glasa mi smo do sada sačuvali svega 19 glasova iz prvobitnog jezika kojim su govorili Indoevropljani. Ostalih 11 glasova u našem jeziku su nastali naknadno, slivanjem i promenom nekadašnjih PIE glasova u nove glasove: lj, nj, c, ć, č, đ, dž, š, ž, h i f, koji nisu postojali u PIE jeziku. Interesantno je to da većinu od tih 11 glasova nema ni beba u svom govornom fondu, pa se čak smatra da nije nikakav problem ako pojedine od tih glasova dete na nauči čak do sedme godine života. To znači da su ti glasovi zaista neprirodni. Glas **lj** u **volja** nastao je od praslovenska dva glasa **lj** u reči **volja**. Glas **nj** u **konj** nastao je od praslovenska dva glasa **nj** u reči **konjos**, **c** u **cena** nastalo je od **k** u reči **kuoina**, **ć** u **sveća** je nasalo od **svetja**, **č** u **četiri** je nastalo od **keture**, **đ** u **međa** je od nekadašnjeg **medja**, **ž** u **život** je od **giv**, **h** u **duh** je od **dousos**, itd. BOGATSTVO SANSKRITA Uprošćavanje fonetske strukture reči KADA uporedimo sadašnji i nekadašnji (protoindoevropski) izgled reči koje imaju isto značenje, jasno primećujemo njihovo uprošćavanje i skraćivanje: put (ponth-) dim (dhum), sneg (snoiguh), vreme (vertmen), pleme (pledmen), svet (sventos), nov (neuos), suv (sausos), ruka (ronka), pet (pent), laivos (levi), veidos (vid), vino (voino), žut (ghlotos), itd. Gubljenje pojmovnog bogatstva prvobitnog jezika Bogatstvo prvobitnog jezika je bilo tako široko da je više različitih pojmova korišćeno tamo gde mi danas koristimo samo jedan pojam. Na primer, prvobitni indoevropski pojam za **ruku** se izgubio u slovenskim i baltičkim narodima, a umesto njega je upotrebljen nekadašnji koren za **uzeti** (litvanski **renku** = **skupljam**), pa i bukvalno značenje našeg pojma ruke bio - uzimačica ili skupljačica. Pojam **pazuh** - **pod rukom** (litvanski **pa-žastis**) je sačuvao koren nekadašnjeg indoevropskog naziva za ruku, koji je u sanskritu glasio **hastah**, u avestijskom **zasto**, staropersijskom **dasta**, u grčkom **agostos**... Gubitak padeža Dokle nam seže istorija ne postoji ni jedan jedini slučaj da je neki narod vremenom doživeo formiranje nekog novog padeža, već isključivo vidimo proces gubljenja padeža. Sanskrit je imao osam padeža, srpski još ima sedam, staroengleski je imao četiri, dok savremeni engleski nema padežne oblike reči. Po teoriji evolucije, jedan od najstarijih zapisanih jezika - sanskrit trebalo bi da pokaže jednostavnost i primitivnost jezika koji je tek počeo svoj razvoj, dok bi engleski, kao jezik kojim govori veliki deo sveta, svakako trebalo da doživi veći stepen složenosti od hiljadama godina starijeg sanskrita. Da li to potvrđuju činjenice? Pokazna zamenica **ovaj, ova, ovo** u sanskritu ima 29 različitih izgovornih padeških oblika, u srpskom 12, dok u savremenom engleskom imamo samo dva oblika: jedan za jedninu - **this**, i jedan za množinu - **these**. U sanskritu: abhih, abh ah, abh am, ana a, ana aoh, ana oh, anena, asam, asmai, asmat, asmin, asu, as a, as ah, as ai, as am, a am, ebhih, ebh ah, esam, esu, idam, imah, imam, iman, imani, imau, ime, i am. U srpskom: ovaj, ovog, ovom, ovim, ova, ove, ovoj, ovu, ovo, ovi, ovih, ovima. U engleskom: this, these. Gubitak padeža je u međuvremenu nadmošćen odgovarajućim redosledom reči u rečenici, što je uskratilo slobodu izražavanja prvobitnog jezika kojim su ljudi govorili: **U praindoevropskoj rečenici nijedna reč nije imala određeno i stalno mesto. Reči su bile raspoređivane tako da privuku pažnju na one delove rečenice koji su bili važni za smisao. Tako je red reči... proisticao iz retorike, ne iz gramatike.** (Antoan Meillet) SVAKA VERZIJA SLIČNA POGLEDAJMO, na primer, kako glasi pojam **ne!** u različitim jezicima indoevropske grupe jezika: Engleski: no; škotski: nae; bretonski: nann; velški: na; švedski: nej; nemački: nein; holandski: nee; italijanski: no; portugalski: nao, ne; francuski: non; ruski: net; beloruski: ne; češki: ne; letonski: ne; litvanski: ne; kurdski (Iran, Irak): ne; farsi (Iran, Avganistan): nah; farsi (Tadžikistan): ne; hindustanski (Indija): na; kalaši (Indija): ne; bangladeški: ne, itd. Sličnosti i razlike, sinajsko, feničansko i grčko pismo (Nastavlja se) Novosti