Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'друштвене'.
Found 5 results
-
Небојша Лазић: Православље и друштвене мреже
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Аналитика
25/08/2021 Patmos Пише: Небојша Лазић, теолог Интернет и друштвене мреже преузимају примат као водећи медији савременог свјета. Све што је људима потребно сада се налази на један клик од њих, све што им треба сада траже на интернету па и Бога. Сваки хришћанин јесте апостол Цркве Божије и дужан је да спасоносну реч шири и другима. „Што вам се шапне на ухо, проповедајте с кровова!“ Данас су ти кровови интернет и друштвене мреже, одатле данас одзвања у васиону оно што пишемо, радимо и проповедамо. Апостоли када проповедају Христа одлазе у синагоге, на тргове, Акропољ, одлазе тамо где се окупљају људи и ту шире Јеванђеље, а данас се људи окупљају на мрежама, данас је ту центар размене искустава, знања, незнања и свега осталог што је некада приличило трговима древног света. Тренутно је интернет затрован којекаквим погрешним исповједањима, кривовјерјем, као апостол Павле када долази у Атину и види град пун идола, такав је често интернет. Ми смо дужни да ту проповедамо оног њима непознатог Бога. Хришћани морају увек и свагда да сведоче реч Божију, али не да је конзервирају него осавремене. Јеванђеље морамо да приближимо људима, да им спасење учинимо доступним. Прво је потребно исправити бенигне ствари народа на интернету. Почети од тога да је „амин“ литургијска ријеч и користи се у богослужењима, а не у коментарима. Као и да не постоје натписи на иконама, нити неке молитве из манастира Тумане, Острога или Хиландара. Потребно је људима писати текстове, тумачења Јеванђеља те апостолску мисију ширити почевши од сваке парохије, сваког дома, свих теолога. Чему телогија ако ће остати само мртво слово на папиру, ако неће сведочити живу веру, ако нећемо бити апостоли свог доба. Када су Светог Порфирија Кавскокаливита питали да ли је телефон у то време новотарење и зашто га он користи сатима, одговорио им је да је то средство од Бога дато да ширимо Ријеч Божију. Људи претражују, а наше је да им дамо то што траже, да свједочимо Христа увек и на сваком месту. Српска Православна Црква је свој сајт отворила још 1999. године да би упућивала верне, обавештавала и направила своју мрежу ширења информација. Временом се појављује све више портала, јутјуб канала, налога на разним мрежама које имају за циљ еманциповање верних, свако од њих уграђује своју циглу вере у храм Христов. У исто време разне секте, расколници шире свој рад по интернету, често клеветајући нашу Мајку Цркву, архијереје, свештенство и монаштво. Служе се разним триковима од класичних спинова до упорног понављања неистина, практично Гебелсовим методама, те људе заводе попут оних лажних пастира о којима говори Нови завјет. Ништа мањи нису напада на СПЦ на друштвеним мрежама од напада медија који често наступају као отворено антицрквени. Временом се створила читава мрежа антицрквеног деловања која има подршку у одређеним нецрквеним центрима. Добро је што људи полако схватају да се често дешавају кампање, покушаји политизације цркве и нарушавања јединства и да то нема везе са црквом. Друштвене мреже доносе како изазове за православне тако нуде и читаву једну реалност дјеловања, мисинонарење новог миленијума, изазов савремености наше вере. Велики корак који су сви поздравили јесте отварање налога Патријарха Порфирија на друштвеним мрежама чиме је још једном показао спремност да се ухвати у коштац са савременим изазовима које носи наша садашњост. Младим људима треба ријеч Божија како у цркви и на богослужењу тако и на фејсбуку и инстаграму. Бог нам је дао оруђе које морамо искористити следујући нашег пастира. Са новим патријархом долази ново доба апостолске мисије наше Цркве. На нама остаје као и на онима прије и послије нас да: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“. (Мат.28,19) -
Небојша Лазић: Православље и друштвене мреже
тема је објавио/ла александар живаљев у Orthodox wide web
25/08/2021 Patmos Пише: Небојша Лазић, теолог Интернет и друштвене мреже преузимају примат као водећи медији савременог свјета. Све што је људима потребно сада се налази на један клик од њих, све што им треба сада траже на интернету па и Бога. Сваки хришћанин јесте апостол Цркве Божије и дужан је да спасоносну реч шири и другима. „Што вам се шапне на ухо, проповедајте с кровова!“ Данас су ти кровови интернет и друштвене мреже, одатле данас одзвања у васиону оно што пишемо, радимо и проповедамо. Апостоли када проповедају Христа одлазе у синагоге, на тргове, Акропољ, одлазе тамо где се окупљају људи и ту шире Јеванђеље, а данас се људи окупљају на мрежама, данас је ту центар размене искустава, знања, незнања и свега осталог што је некада приличило трговима древног света. Тренутно је интернет затрован којекаквим погрешним исповједањима, кривовјерјем, као апостол Павле када долази у Атину и види град пун идола, такав је често интернет. Ми смо дужни да ту проповедамо оног њима непознатог Бога. Хришћани морају увек и свагда да сведоче реч Божију, али не да је конзервирају него осавремене. Јеванђеље морамо да приближимо људима, да им спасење учинимо доступним. Прво је потребно исправити бенигне ствари народа на интернету. Почети од тога да је „амин“ литургијска ријеч и користи се у богослужењима, а не у коментарима. Као и да не постоје натписи на иконама, нити неке молитве из манастира Тумане, Острога или Хиландара. Потребно је људима писати текстове, тумачења Јеванђеља те апостолску мисију ширити почевши од сваке парохије, сваког дома, свих теолога. Чему телогија ако ће остати само мртво слово на папиру, ако неће сведочити живу веру, ако нећемо бити апостоли свог доба. Када су Светог Порфирија Кавскокаливита питали да ли је телефон у то време новотарење и зашто га он користи сатима, одговорио им је да је то средство од Бога дато да ширимо Ријеч Божију. Људи претражују, а наше је да им дамо то што траже, да свједочимо Христа увек и на сваком месту. Српска Православна Црква је свој сајт отворила још 1999. године да би упућивала верне, обавештавала и направила своју мрежу ширења информација. Временом се појављује све више портала, јутјуб канала, налога на разним мрежама које имају за циљ еманциповање верних, свако од њих уграђује своју циглу вере у храм Христов. У исто време разне секте, расколници шире свој рад по интернету, често клеветајући нашу Мајку Цркву, архијереје, свештенство и монаштво. Служе се разним триковима од класичних спинова до упорног понављања неистина, практично Гебелсовим методама, те људе заводе попут оних лажних пастира о којима говори Нови завјет. Ништа мањи нису напада на СПЦ на друштвеним мрежама од напада медија који често наступају као отворено антицрквени. Временом се створила читава мрежа антицрквеног деловања која има подршку у одређеним нецрквеним центрима. Добро је што људи полако схватају да се често дешавају кампање, покушаји политизације цркве и нарушавања јединства и да то нема везе са црквом. Друштвене мреже доносе како изазове за православне тако нуде и читаву једну реалност дјеловања, мисинонарење новог миленијума, изазов савремености наше вере. Велики корак који су сви поздравили јесте отварање налога Патријарха Порфирија на друштвеним мрежама чиме је још једном показао спремност да се ухвати у коштац са савременим изазовима које носи наша садашњост. Младим људима треба ријеч Божија како у цркви и на богослужењу тако и на фејсбуку и инстаграму. Бог нам је дао оруђе које морамо искористити следујући нашег пастира. Са новим патријархом долази ново доба апостолске мисије наше Цркве. На нама остаје као и на онима прије и послије нас да: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“. (Мат.28,19) View full Странице -
Виртуелни сусрети су идеални за заљубљивање, јер се људи представљају у најбољем светлу, а дистанца онемогућава контакт, проблем настаје кад се дописивање претвори у стварну прељубу Људи се одлучују на неверство из разноразних разлога. Некада варају они који су задовољни својим браком или везом, али који не желе да „пропусте прилику” и који верују да оно што партнер не зна, не може да га заболи. У далеко већем броју су они који варају зато што су незадовољни својом емотивном везом или браком. То је категорија оних које бисмо могли назвати полуразочарани. За њих је типично да су ступили у везу или брак зато што су били заљубљени, и да су после неког времена схватили да „то није то”. Они често описују своју везу или брак речима: није довољно лоше да одем, али није ни довољно добро да останем. Због тога су полуразочарани заправо „гладни љубави” што их чини „отворенима” за неку нову, бољу прилику. Они бораве у браку или вези, али због своје глади једним оком посматрају људе око себе у нади да би могао да се појави неко с којим би могли да остваре љубав о којој маштају. Тако гледају и на особе које „срећу” на друштвеним мрежама. Еротска глад Ово хронично незадовољство властитим емотивним животом, еротска глад јесте тло у којем се развија клица склоности ка превари. Свет друштвених мрежа је свет привида, што га чини веома подесним за заљубљивање. Њихово право име је „виртуелне друштвене мреже”, при чему се често заборавља оно „виртуелно” које заправо значи: оно што не постоји у физичком свету, већ само изгледа као да постоји захваљујући компјутерском програму. Не само да су саме мреже привид, него су и лични профили на њима такође привид. Људи обликују своје профиле како би се представили виртуелној јавности на онај начин на који желе да буду виђени. Из тог разлога многи људи на друштвеним мрежама покушавају да представе себе и свој живот као идеалне. Фотографије које се стављају пажљиво су одабране, често побољшање разним филтерима и програмима. Обавезне су фотографије с различитих путовања, провода, дружења с познатима и слично. Другим речима, ови људи покушавају да се представе као идеални, а овај процес називамо самоидеализација. До виртуелне, а затим и до стварне преваре партнера углавном долази када на друштвеној мрежи две „гладне” особе успоставе контакт. Некада су то особе које се не познају одраније, а понекад су то особе које су некада имале неки стварни контакт, на пример једна је била заљубљена у другу у средњој школи. Обично је особа која започиње контакт, која је иницијатор, она која је „више гладна”. Типични развој догађаја јесте да, након успостављања контакта или виртуелног пријатељства, крене лагано дописивање, које постаје све интензивније. Садржаји су увек такви да се изражава разумевање, саосећање, наглашавају сличности и прихватање друге особе. Самим тим што прихвата дописивање с иницијатором, друга особа му открива да и код ње постоји „глад”. Након месец или два, након размене више стотина порука, особе почињу да се дописују сваког дана, постајући једна другој веома важне. Иако је однос виртуелан, описани тренутак је тачка у којој се појављује стварно осећање заљубљености. Као што је познато, осећање заљубљености је, за разлику од љубави, засновано на психичком механизму идеализације. Виртуелни сусрети олакшавају заљубљивање на два начина. Први је што се људи који желе да буду прихваћени приказују у оном светлу за које верују да ће се највише допасти особи за коју су заинтересовани. Други је што дистанца, то јест немогућност контакта с другом особом у стварном свету и сагледање скривених аспеката њене личности подстиче пројектовање идеализоване представе на ту особу. Емотивна драма А када се особа која је полузадовољна везом или браком у којем се налази заљуби у неког другог, тада настаје емотивна драма, јер доживљава да мора да се одлучи или да остане у вези или браку или да започне нешто ново. А да би могла да се одлучи, она жели да оно што је настало као виртуелно доживи и провери у стварном животу. И тако се виртуелно неверство претвори у стварну прељубу. Како прођу они који се одлуче за раскид или развод како би остварили везу с виртуелним партнером? На основу неколико десетина сличних случајева које сам „испратио” у улози партнерског или индивидуалног психотерапеута у последњих петнаестак година, само у два случаја су настале и опстале нове, квалитетне везе и бракови. У осталима је виртуелну опчињеност заменило стварно разочарање. http://www.politika.rs/scc/clanak/466071/Zoran-Milivojevic-za-Politiku-Neverstvo-i-drustvene-mreze
-
New York Times: "U.S. Escalates Online Attacks on Russia’s Power Grid." Russia: "Hold my Борщ..." ... https://www.facebook.com/miodrag.kuzmanovic https://www.nytimes.com/2019/06/15/us/politics/trump-cyber-russia-grid.html https://edition.cnn.com/2019/07/14/us/new-york-power-restored/index.html?fbclid=IwAR1i-Xir5pRWcRxrQ3IgI-NVrKBBrYRaSJJmMFU93Sy993bXRE8xRGWiEG4
-
Православни катихизис - Идоли, друштвене мреже, прихватање себе (ВИДЕО)
a Странице је објавио/ла Драгана Милошевић у Поучни
-
- себе
- прихватање
-
(и још 8 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.