Претражи Живе Речи Утехе

Уочи почетка Свете и велике Четрдесетнице – Великог поста, у недјељу, 6. марта, Његова Светост Патријарх српски Порфирије началствовао је вечерњим богослужењем у храму Светог Саве. Патријарху су саслуживали високопреподобни ахимандрити Прокопије, клирик Антиохијске Патријаршије, Иринеј и Јероним из Грузијске Православне Цркве и свештенство Архиепископије београске, уз моливено присуство Преосвећених Епикопа северно-америчког г. Саве из Грузијске Православне Цркве; ремезијанског г. Стефана; топличког г. Јеротеја; хвостанског г. Јустина; и марчанског г. Саве. Патријах Порфирије је истакао да пост није само показна вежба, већ реалност у којој хришћани читавим својим бићем учествују: "Циљ Великог поста је Васкрсење Христовог, али у њему и са њим и васкрсење сваког од нас. Велики пост и почиње уводом који се зове ‘Вечерње праштања’. То је служба коју смо управо одслужили. А на дан Васкрса, увече, имамо ‘Вечерње љубави’. И ево, већ те две речи – праштање и љубав осликавају и прожимају и саму суштину поста. Праштање и љубав имају за циљ да у потпуности измире нас људе са Богом. Тамо где постоји то измирење аутоматски, по себи, јавља се и измирење, мирење међу нама људима. Исто тако и миримо се у себи, са собом, а онда и са читавом творевином Божјом. И праштање и љубав своде и низводе мир Божји међу нас – управо оно без чега се не може, оно што је најважније. Због тога и свако богослужење започињемо молитвом о миру, за мир: у миру Господу се помолимо, За мир свега света Господу се помолимо, Мир свима, Мир вам, У миру изиђимо. Безброј пута, на сваком богослужењу ми призивамо мир Божји”. Патријарх је упозорио да живимо у свијету у ком се о миру много говори, али и да о њему највише говоре они који производе оруђа смрти. Рекао је да је мир неопходан и да се молимо за мир непрестано, а посебно у данашње време, ”нарочито као људи и као хришћани, молимо се за мир у Украјини. Наша лична сећања, сећања сваког од нас на трагичне сукобе и ратове на просторима бивше Југославије нису престала да буду веома жива међу нама. А ево још један рат је букнуо у Европи. И то међу нашом браћом хришћанима, Русима и Украјинцима. Тај рат открива подељеност. Тај рат производи страдања и поделе, али не само у овом тренутку, између наше браће Руса и Украјинаца, него прети страдањима и поделама и у читавом свету и у Европи, где осећамо као да надолази трагедија. Због тога је букнула, као што је рат букнуо, и туга у нашим срцима, али и зебња у нашим душама. Туга, због страдања нама блиских народа по свему, али и зебња, због опасности коју тај рат носи и по целу Европу и по читав свет. То значи и опасност и по нас који живимо на просторима који су подељени и још увек недовољно измирени”. ”Осећам потребу да подстакнем све нас вечерас овде сабране да тугу претворимо у саосећање, у солидарност са онима који страдају, са онима који сада остају без својих домова, и који траже уточиште и сигурност изван њих. Подсећам и себе и вас и позивам и себе и вас да имамо саосећање са онима којима су неопходне елементарне потребе за преживљавање, и дакако са онима који већ долазе у нашу земљу као избеглице. Дужни смо, Христа Бога ради, да посведочимо истинску и праву љубав, јеванђељску и хришћанску, и да те људе који као избеглице долазе не примимо само у наше домове, него да их сместимо и у наша срца, у нашу љубав”, посебно је истакао патријарх Порфирије. Вечерњој праштања поред великог броја верног народа присуствовали су професори и студенти Православног богословског факултета као и професори и ђаци Богословије "Свети Сава" у Београду. Извор: Радио Слово Љубве

Његово високопреосвештенство Аехиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је данас, у сриједу Свијетле седмице када наша Света Црква слави Светог мученика Евпсихија, Свету архијерејску литиргију у Цетињском манастиру. Звучни запис беседе У литургијској бесједи након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Митрополит Амфилохије је између осталог позвао на љубав и слогу у породицама, да се дом претвори у Цркву Божију, у храм Божији. “Да, у исто вријеме, свако срце постане дом Божји, храм Божији и Црква Божија јер је људско срце призвано да буде обиталиште Духа Светога. Да се и душа и тијело човјеково очисте од гријехова који је скрнаве људску душу и људско срце. Одсуство из храмова прилика је да своје домове и срца претворимо у храмове Божије. Тако ћемо остварити братску слогу и љубав међу свима који су крштени у име Оца и Сина и Духа Светога“- каже Митрополит Амфилохије. Извор: Радио Светигора

На акатисту Пресветој Богородици архиепископ атински и све Грчке Јероним позвао је вернике да сваки дом претворе у цркву. Блажењејши је, наводећи да су архијереји и држава донели исправне одлуке, поново позвао вернике да се придржавају мера самозаштите како би се спречило ширење вируса корона, и послао је посебну поруку здравственим радницима који се боре у болницама, и истраживачима који траже лек. „Наша Црква је с вама. Са вама смо, уз вас. Она вас све воли и моли се за све вас.“ Сви ми верни можемо своје домове претворити у цркве и молити се, уједињујући своја срца, просећи изобилну Божју милост и милост за човечанство. Осетимо то и вечерас, и сваки дан, док стојимо заједно молећи се Пресветој Богородици за све, пацијенте и лекаре; за све нас који смо лишени заједништва светих у евхаристијској заједници. Излијмо сузе пред својим иконама и помолимо јој се за ходатајство њеног Сина,“ напоменуо је архиепископ Јероним. Такође је позвао вернике да „сваки дом претворе у малу цркву. Јер волимо Бога чак и кад га не можемо срести у његовом дому. Јер волимо свога ближњег. Бог је свуда. Свугде га срећемо у молитви. Дакле, разговорам са вама као с вашим духовним оцем, и то имајте на уму. Ускоро ће свака невоља проћи. Понашајмо се одговорно јер волимо, а не зато што страх куца на наша врата. Молитвено се радујемо Васкрсу. Доћи ће! Близу је. И тада ће сва твар заблистати у светлу Васкрсења, радости, наде. Главе горе, браћо моја, драга децо! Господ је с вама.“ Извор: Инфо-служба СПЦ

Старешина храма Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Нишу протојереј Зоран Филиповић, у четвртак, 19. марта 2020. године, кропио је и благосиљао све улице и домове Прве парохије при једном од најстаријих нишких храмова. Отац Зоран је најпре служио Јутарњу службу, а након тога је обавио чин освећења воде, чему су придодате молитве, које се читају за одагнање сваке болести и умилостивљење Господа да нам пошаље помоћ и укрепи наше здравље. Након овог чина отац Зоран је кренуо улицама своје парохије да благосиља домове. Звучни запис разговора "Ми смо ове године у једној специфичној ситуацији каква се не дешава често, хвала Богу, али на коју ми као хришћани морамо да одговоримо одговорно и да не заборавимо нашу веру и наш хришћански призив. То је један дар који се не добија лако. Он се добија на дар Духом Светим и од нашег труда зависи хоће ли тај дар у нашим срцима и у нашем животу имати правог ефекта и за нас и за наше ближње" каже отац Зоран за Радио Глас . На овај чин отац Зоран одлучио се управо јер у нашем народу постоји традиционално јака духовна потреба за молитвеним укрепљењем у овим најсветијим данима годишњег циклуса живота Цркве, кроз чин Васкршњег освећења воде, а који је по благослову Преосвећеног Епископа нишког Г. Г. Арсенија померен за дане Петровског поста. Овај благослов дат је по препоруци Светог Архијерејског Синода и у складу са мерама које је због епидемије прогласила Влада Републике Србије. "Мени је било јако тешко да било кога позовем и да се најавим, јер људи страхују и то сасвим оправдано. Ја могу да гарантујем за Светињу, али не могу да гарантујем за себе, не могу да гарантујем за своје одело, нити за друге људе са којима долазим у контакт. Због тога нисам желео да никога оптерећујем својим уласком у кућу, већ да ипак благословим све домове и да их освећеном водом обележим..." рекао је отац Зоран. Парохијани, који због новонастале ванредне ситуције нису у прилици да напуштају своје домове, са радошћу су дочекали свог пароха, који је Светом водом кропио њихове домове и благосиљао народ који се затекао на прозорима, у свом дворишту или послом на улици. Управо због благослова Владике Арсенија отац Зоран је претходног дана позвао своје парохијане да остану код својих кућа и да се одатле помоле Господу како би смо се са великим искушењем, каква је епидемија вирусом covid-19 изборили уз Божији благослов, без угрожавања ни свог, ни здравља ближњих неодговорним понашањем. Благослов Господњи отац Зоран пронео је улицама Кованлучком, Браће Игњатовића, Радничком, Словенском, Старца Вујадина, Синдикалних станова, Расадник, Старих Жел. Колонија, Нових Жел. Колонија, Барском, Мишарском, Станоја Бунушевца, Албанске Голготе, Таковском, Чачанском, Војводе Гојка између рампи, Епископском и на почетку Мокрањчеве улице. Како је за Радио Глас најавио отац Зоран, од четвртка, 19. марта 2020. године на свака два сата од 7 до 17 сати са храма Светог Николаја оглашаваће се звона ради молитвеног укрепљења и одагнања сваке пошасти. Иначе, због ограничења времена кретања, овај храм ће се до престанка епидемије затварати у 18 часова, после вечерње службе и чишћења. Извор: Радио Слово љубве

Сабрали смо се, свете Владике, часни оци свештеници, монаси, монахиње, браћо и сестре и драга дјецо, око имена Божјега и око моштију Светога Василија Острошкога. Ево, ово Јеванђеље које смо управо чули је темељ овога сабора. Господ је сабрао своје апостоле и дао им силу и власт, и благодат да исцјељују људске немоћи, да ослобађају од демонских напасти, да просвећују силом Божје истине и правде све народе. Обукао их је у силу са висине да се не боје у овоме свијету него да воде брод Цркве своје кроз сва времена сигурним царски путем. Звучни запис беседе Ми се такође сабирамо у овој години поводом осамсто година од оснивања Жичке архиепископије аутокефалне Српске православне цркве, Пећке патријаршије. И прослављамо Бога за све оне милости које је изливао на наш народ и дао му силу и благодат да никада не посустане. Благодаримо Богу који нам је дао Божје угоднике и светитеље, чудотворце, мученике, исповједнике свете вјере православне. Осам стотина година живота и дјелања наше свете Цркве видимо као осам вјекова стварања, напредовања и уздизања, јер је наша света Црква родила велике личности и обдарила цио наш народ духовношћу, честитошћу, добротама Божанским и људским. А ево, имамо изузетну прилику данас овдје, обиљежавајући јубилеј велики да дочекамо небеског заштитника и покровитеља овога града и цијеле Старе Херцеговине и Црне Горе, и свих српских земаља Светога оца нашега Василија, Митрополита херцеговачкога, епископа града Никшића, острошког испосника и чудотворца, исцјелитеља и утјешитеља. Његов сабор око његових светих моштију укључује се у овај велики сабор светих апостола око Христа и у тај велики сабор светосавски, који ево траје непрекидно осам вјекова. А око моштију Светога Василија наш род и многи други који припадају његовим светим моштима из других народа траје преко 350 година. И зато смо радосни и зато славимо и дочекујенмо са радошћу Светога Василија Острошкога и овај ћемо дан убудуће прослављати као посјету Светога Василија граду Никшићу и пренос његови светих моштију. Да благослови и овај храм и овај град, као што је благословио и оне године када смо с његовим моштима прошли кроз град Никшић. И он је својим входом свштенијем кроз град Никшић утврдио ову Литију коју имамо на празник Светог Василија Острошкога у нашем граду. Ми смо се сабрали да се објединимо, да се духовно оснажимо, духовно укријепимо уочи Рођења Христовога, да се исто овако саберемо око Богомладенца Христа на Божић и да се наситимо Божије љубави и милости и међусобне љубави и разумијевања, доброте и радости. Радосни смо и када имамо невоља и тешкоћа. А имамо их и данас, јер трпимио неправду. Али се тјешимо Светим Василијем Острошким, који је све неправде, и тешкоће и муке, које су лично њему наношене и његовоме народу, носио смирено и кротко, али и храбро, носећи и бреме свога народа. Али зато му је Бог дао силу и благодат те је обједињавао свој народ и заштитио брод Цркве од разарања и утврдио свој народ у вјери, и ојачао. Даће Бог да и ми ојачамо кроз ова искушења, која данас трпимо због неправде, због удара на православље, на нашу свету вјеру, на храмове и на гробове, и на огњишта и на домове, и на част и на образ… Ако неко удара на храм, ударио је онда на све. Даће Бог да ова искушења ми, овако обједињени и сједињени око ћивота Светога Василија пребродимо. И молимо се Господу да уразуми све оне који су у срце своје ставили злу намјеру да отимају оно што је Божје, што је црквено. Ушпозоравамо их да то зло не чине, да не навлаче проклетство на своје домове, и на своје породице и на своје потомство – не дао Бог! Али, ако неко срља на проклетство, ми смо дужни да га упозоримо да то не чини. Нека Бог миолитвама Светога оца нашега Василија све нас руководи правим истинским путем. И нема чега да се бојимо: Црква Божја је онај броди сигурни, који плови морском пучином, а крманош тога брода је Господ Исус Христос, распети и васкрсли. И Он је рекао: Ево, Ја сам са вама у све дане до скончанија свијета и вијека. И још је рекао да ни врата ада Цркви Божјој неће одољети. А то „врата ада“ заправо је збир све злобе, и демонске и људске. Наравно, ми увијек гледамо на људе, без обзира какви су, као на нашу браћу. Иако гријеше, опет, руководећи се Јеванђељем које каже: Љубите и неприојатеље своје. Ми смо дужни да се и за њих Богу молимо. И да Бог истине, правде, љубави и човјекољубља све уразуми и спаси. Нека бууде срећан и благословен овај сабор око имена Божјег и око моштију Светога Василија. Ја само да вас поздравим и да вам зажелим да посредством Светога Василија његовим молитвама на вас сиђе Божја милост и Божја благодат, Божја истина и правда и да понесете благослов својим домовима, да се наситите Божје љубави кроз свете тајне. Бог вас благословио и8 свако вам добро даровао! (Бесједа на Литургији у цркви Светог Василија Острошког на великом црквено-народном сабору у Никшићу, субота, 21. децембра) Извор: Митрополија црногорско-приморска

Тачно у 7 часова, након прве божићне службе, на најрадоснији хришћански празник, бесплатне печенице стижу у домове 50 сиромашних и болесних Ваљеваца. Хуманитарну акцију, покренуту прошлог Божића, спроводи Православна народна хришћанска заједница "Воздвиженије часног крста", која се милосрдним радом бави при ваљевској цркви. - Донатори, пријатељи и чланови нашег братства, као и на прошли Божић када смо обезбедили 44 печенице за најугроженије породице и Удружење деце са посебним потребама "Загрљај", и сада су се одазвали нашем позиву, па ћемо на овогодишњи Божић у 50 домова наших материјално угрожених суграђана, старих самаца, болесних и расељених лица, унети печенице, како би сви они још потпуније осетили радост Божићних празника – прича за "Блиц" духовник заједнице "Воздвиженије часног крста" Милинко Јовић. Подела печеница за Божић, како каже, само је једна од многобројних хуманитарних акција које ово братство спроводи између два најрадоснија хришћанска празника, а милосрдним радом, напомиње отац Милинко, обухваћени су све категорије становништва, од деце до сеоских старачких домаћинстава. - Уочи дочека интернационалне Нове године посетили смо школу "Сестре Илић" где смо, захваљујући људима добре воље, поделили 129 комада јакни, панталона, дуксерица, тренерки и капа, 31 пар зимске обуће, 17 комплета школског прибора, 40 ранчева за спортску опрему и један пакет средстава за хигијену, за ђаке који потичу из материјално угрожених породица. Пре тога, организовали смо и милосрдну акцију у још једној градској ОШ "Нада Пурић", где смо са 25 пакетића бојица, блокова, свезака и других ђачких потрепштина, обрадовали децу са посебним потребама која похађају ову школу – каже Јовић. Мисија Православне народне заједнице у Ваљеву, како истиче, јесте да сваког тренутка и на све начине брину о ближњима који помоћ требају, па се расподела помоћи обавља током целе године. На тај начин, током 2018. године, подељено је 288 пакета са храном, 1.462 комада гардеробе, више од 300 пари обуће и више од 100 ранчева са школским прибором, док је за прославу Васкрса уручено више од 4.000 комада јаја. - Наше мало је некада много за оне који немају или не могу. Топла реч, утеха и подршка, сазнање угроженима да нису сами и да неће бити немоћни, наша је мисија и суштина милосрдног рада у духу хришћанства – закључује отац Милинко, честитајући Божић. Извор: Блиц