Претражи Живе Речи Утехе

Дана 11. новембра 2021. навршава се 200 година од рођења Ф. М. Достојевског. Поводом тог датума на телевизији „Култура“ планирано је приказивање нове документарне серије „Јеванђеље Достојевског“, коју је снимио студио „Неофит“. Аутор и водитељ је митрополит волоколамски Иларион. Цитате из дела Достојевског говори Јевгениј Миронов, а из мемоара пишчеве жене Чулпан Хаматова. Наратор је Владимир Спиваков. Продуцент серије је Сергеј Шумаков, главни уредник ТВ „Култура“. Документарне епизоде су снимане на местима, која су повезана са животима Достојевског и јунака његових романа: у Москви, Санкт-Петербургу, Павловску, Тоболску, Твери, Женеви, Старој Руси и Оптиној пустињи. Серија ће бити приказана на ТВ „Култура“ 8, 9, 10. и 11. новембра у 22:25, а репризираће се 9, 10, 11. и 12. новембра у 16:30. Прва епизода „Злочин и казна“ говори о пишчевом детињству и младости, годинама студирања и о томе како се, под утицајем Белинског, одушевљавао социјалистичким идејама, које су га умало коштале живота. Након што су му смртну казну заменили за робију, дошао је у затвор у Тоболску, где му је једна саосећајна жена поклонила Јеванђеље. „Достојевски се није одвајао од ове књиге ни на робији, ни у наредним годинама“, говори наратор. „Она није била само његов приручник, већ књига целог његовог живота. Достојевски се не може разумети без разумевања оне изузетне улоге, коју је одиграло Јеванђеље у његовом стваралаштву и животу. Филм је посвећен томе како се Јеванђеље одражава на животе писца и јунака романа „Злочин и казна“. Друга епизода је посвећена роману „Идиот“. Аутор филма показује како се кроз лик кнеза Мишкина Достојевски труди да се приближи разумевању Христовог лика. „Главна идеја романа јесте“, писао је Достојевски, „да се прикаже позитивно лепа особа. Не постоји ништа теже на свету... Постоји само једно позитивно лепо лице на свету – Христос, те је појава овог неизмерно бескрајно лепог лица... бесконачно чудо.“ У епизоди се говори о томе како је Достојевски радио на роману, о пишчевом боравку у Швајцарској, утицају сликарства на њега, прави се поређење између Достојевског и Толстоја, детаљно се говори о главним ликовима и заплетима романа. Трећа епизода је посвећена роману „Зли дуси“. Почиње причом о утицају Пушкина на Достојевског. Радња романа се истражује у контексту процеса, који су се одвијали у руском друштву у време Достојевског. Посебна пажња посвећена је лику пустињака Тихона, чији је прототип био свети Тихон Задонски. Четврта епизода, „Браћа Карамазови“, посвећена је истоименом роману Достојевског у коме је у највећој мери откривен његов хришћански поглед на свет. На писца је посебан утицај имао преподобни Амвросије Оптински, који је био прототип старца Зосиме. Епизода говори о путовању Достојевског у Оптину пустињу, прави се поређење између Достојевског и Лескова, разматрају кључне теме романа-епопеје, који је био круна стваралаштва Достојевског. Последњи део епизоде посвећен је последњим данима и сатима пишчевог овоземаљског живота. „Достојевски је имао сан“, каже митрополит Иларион на крају серије, „који је изражен у једној његовој бележници из средине 1870-их: „Верујем у право царство Христово. Тешко је предвидети како ће се оно створити, али ће га бити. Знам да ће се царство десити... Настаће заједничко царство мисли и света, а оно ће, можда, пре настати у Русији, него негде другде.“ Достојевском није било суђено да види остварење сна. Оно што се дешавало пред његовим очима сведочило је о супротном: о томе како се значајни део руског народа удаљио од Христа, о томе како су их одушевљавале нихилистичке и социјалистичке идеје. Као прави пророк, он је упозоравао, звонио на узбуну. И никада се није уморио да нас подсећа у чему је видео спасење Русије: у блиставом Христовом лику, Његовом светлом лицу, Његовој дивној и чудесној лепоти. Извор: Мospat.ru