Претражи Живе Речи Утехе

У недељу 9. по Духовима, на празник Светог апостола Матије, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање архијерејског заменика Епископа ваљевског, протонамесника Филипа Јаковљевића, и братства саборног храма, као и појање Дечјег црквеног хора „Хаџи Рувим“ под управом Вање Урошевић. У литургијској проповеди Епископ Исихије појаснио је смисао јеванђељског одломка у коме је описан Спаситељев чудесни ход по води (Мт 14, 22-34), а који се смислом надовезује на прошлонедељну причу о умножавању хране. Барка у којој плове Христови ученици нас упућује на Цркву Божју. Она је симбол Цркве, апостоли су у њој и пливају по мору које је несигурно и прети стихијским опасностима, указао је Владика Исихије. Господ одлази на гору и моли се да би нам показао заједништво са Оцем. Није Он ништа тражио, него је хтео да буде са Својим Оцем. То је најчистија молитва – да само помињемо име Божје, желимо Његову милост и благодат. Ништа друго да не тражимо, јер Он боље од нас зна шта је нама потребно – рекао је Владика Исихије. Један од најпознатијих библијских мотива, ход Господа Христа по мору, миран и спокојан као по чврстом тлу, симболизује Његов сигуран ход кроз буре ка циљу – спасењу рода људског. Ученицима се најпре чини да је утвара. Апостол Петар чак тражи и потврду да је то Он. И сам на позив Христов чини кораке по води, али у једном тренутку почиње да тоне, јер му рацио надвладава веру. Господ му пружа руку, спасава га, обојица су у барци на сигурном и бура се стишава. Под утиском чуда које виде, апостоли Га исповедају. Али, пошто нису утврђени Духом Светим, опет се колебају када наступе искушења. Не могу у потпуности да поверују да је пред њима Син Божји и Спаситељ света. Тако и ми у Цркви. Кад смо у благодати и имамо надахнуће, можемо да трпимо невоље. Све нам је јасно и имамо чврстину. Али, када дођу искушења изнутра, подигну се буре у нама. Често изгубимо ту чврстину и постајемо маловерни – указао је Владика Исихије на многима познато осећање, којег нису били лишени ни они са којима је Господ Христос проводио земаљске дане. Апостол Петар се покајао и Господ га је примио Себи. Налик њему, и ми треба да завапимо да нас Господ помилује грешне и добићемо благодат Његову. Наравно, нагласио је Владика Исихије, то не значи да престају искушења и да ће наши животи бити уређени и, по световним мерилима, успешни. То значи да ће наше срце бити утврђено у Господу и да ћемо искушења, која попут буре наилазе, побеђивати Његовом благодаћу и Њиме се спасавати, закључио је ваљевски архијереј, уз молитву да сви спокојно пловимо у лађи – Цркви Божјој, знајући да је Он са нама каква год искушења наилазила. Будући да је у току Госпојински пост, велики број верника, нарочито деце, приступио је Светој тајни причешћа. Извор: Епархија ваљевска

У смирај празничног дана када смо савршавали свештени спомен Преподобних мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума, у среду 30. децембра 2020. лета Господњег емитовано је тридесет и друго издање емисије "Живе речи". Специјални гост емисије био је протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић, координатор правног савета Митрополије црногорско-приморске. Уметнични гост у овонедељној емисији била је проф. др Катарина Станковић, диригент певачког друштва спомен храма Светог Саве. Аутор и водитељ емисије је катихета Бранислав Илић. Повезан садржај: Др Катарина Станковић: Хорско певање је заједнички откуцај срца Важно обавештење о емисији: Обавештење: У току јануара неће бити емитована емисија "Живе речи интевју" средом од 20ч Дан емитовања емисије био је инспирисан тридесетогодишњицом устоличења блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. У уводном делу емисије наш уважени гост је са нама поделио своја аутентична и жива сећања на блаженопочившег митрополита, који је према његовим речима био човек велике ширине. Митрополит је разгорео духовни огањ, онај који је видљив и жив у овом народу Божјем који је поверовао у Христа и крстио се. Митрополит се у својој служби ослонио на Христа, а бољи му ослонац није требао, истакао је прота Велибор. Један који је попут Јована Крститеља приправио пут у одређеној мери, био је блаженопочивши отац Лазар игуман острошки. Нема камена у Црној Гори на којем није стала архипастирска нога Митрополита Амфилохија. Нема обурдане и оскрнављене цркве у којој бар по десетак пута није служио. Нема црквине или црквишта које су још турци рушили у одмаздама, а да митрополит у њима није сабирао свештенство и народ, нагласио је отац Велибор Џомић. Говорећи о видљивој обнови блаженопочившег митрополита Амфилохија, отац Велибор је указао да је обновитељски рад био израз његове живе вере. Видљива обнова била је плод његове велике молитве, тврде вере и велике жртве. Најважнија је била метафизичка димензија митрополита Амфилохија, зато што је он схватио да овде ратују видљиви и невидљиви светови, схватио је да ране у Црној Гори нису биле зацељене, због тога је говорио да нам нема будућности и успеха док је не помире мртви са мртвима и живи са живима, закључио је наш уважени гост. Верујемо да је пред Богом митрополит Амфилохије измирио мртве са мртвима, а на нама је сада да следимо његов путим и пример који нам је оставио. Та митрополитова порука је ушла дубоко у Црну Гору, он је чинио оно што је било до њега, а нама остаје да наставимо то дело. Митрополит је обновио једну колективну меморију нашег народа, подсетио је протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић. У даљем току емисије отац Велибор је говорио о данима када је митрополит Амфилохије као професор и јеромонах заорао дубоку бразду у Београду, подсећајући да су тада јеромонаси Амфилохије, Иринеј и Атанасије одиграли важну улогу у погледу наставка градње храма Светог Саве на Врачару. У свом казивању прота Велибор се осврнуо и на чудесне литије које су задивиле људе на све четри стране света. Обновитељски дух митрополита Амфилохија видљив је не само у обновљеним и саграђеним храмовима, већ пре свега у овом народу Божјем који је сабрао на овим чудесним литијама које су изродиле све оно најдивније, закључио је прота. Пред крај емисије прота Велибор Џомић је на њему својствен јасан и прецизан начин указао на правилно поимање избора новог поглавара СПЦ. Природно је и разумљиво интересовање јавности о избору новог патријарха, али није добро када се уђе у спекулације и неименоване изборе који збуњују људе. Треба сачекати дан избора и све препустити Богу и нашим архијерејима, а на нама је да се помолимо Богу, да Господ благослови тај сабор и да добијемо новог патријарха који ће засигурно бити по мери нашег народа и нашег времена, указао је отац Велибор. У уметничком делу емисије разговарали смо са уваженом професорицом др Катарином Станковић, диригентом певачког друштва спомен храма Светог Саве. Наша драга гошћа нас је упознала са њеним вишедеценијским радом, као и са свим појединостима певачког друштва храма Светог Саве. У даљем току разговора др Катарина Станковић је говорила о значају хорског певања. Хорско певање буди стваралачке склоности и способности, а уједно ствара могућност за неговање и стварање естетских и културних мерила. Поред свега наведеног, хорско певање развија осећање припадности заједници, тако долазимо до чињенице да хорско певање има своју образовно-социјалну функцију, нагласила је наша уважена гошћа. Од диригента се очекује једно темељно и широко музичко образовање, а затим и добро познавање богослужења. Диригент мора да прати ток богослужења, зато је важна припрема за свако богослужење, како би се ваљано испратило све што типик предвиђа за одређени дан. Хор никада није целина за себе, већ је ту да буде у једном живом дијалогу са свештеником, истакла је наша позната професорица и диригент певачког друштва храма Светог Саве. На самом крају емисије прота Велибор Џомић је упутио једну пастирску поруку у духу претпразничне радости. Налазимо се у предбожићним данима, желим Вам срећне и Богом благословене дане који нам престоје, да се сетимо и страдалника који су тешко пострадали у Хрватској. Позвани смо да хришћанску љубав покажемо на делу кроз помоћи како страдалима од земљотреса, тако и нашим лекарима који неуморно на делу сведоче љубав. Позвани смо да учинимо онолико колико до нас стоји, а Бог више од тога не очекује од нас, поручуио је на крају емисије отац Велибор Џомић. Аутор и водитељ: катихета Бранислав Илић Фото: Душица Васиљевић Извор: Ризница литургијског богословља и живота