Претражи Живе Речи Утехе

Директива о ауторским правима на интернету: За Србију ништа ново Катарина Стевановић ББЦ новинарка 14. септембар После усвајања предлога о промени приступа ауторским правима на интернету у европском парламенту, у онлајн свету завладале су бројне недоумице. Предлог реформе сада треба да усвоје и остала тела ЕУ, а коначно гласање планирано је за јануар 2019. Након тога ће све чланице заједнице одлучити како да те измене унесу у национална законодавства. Србија није чланица ЕУ и за сада није јасно како ће се и да ли нова регулатива, ако буде усвојена, примењивати, сматрају саговорници ББЦ-ја на српском. Србија ће, иако није чланица ЕУ, вероватно морати да се прилагоди променама, као када је о сваком другом законодавству реч, сматра Марко Мудринић из Нетокрације. „Како би примена требало да изгледа код нас - слободно могу да кажем да то нико сада не зна. Ситуација би могла да буде иста као са ГДПР-ом. У том случају на нивоу локала треба да постоје судови и они који прате примену, али и даље не постоје и питање је када ће", каже Мудринић. Међутим, Мудринић страхује да би ова регулатива могла да ограничи слободу интернета. „Интернет је настао управо на томе да се ствари деле и посматрају као колективно добро. Уколико будемо морали да се повинујемо тим законима, то неће бити добро за слободно новинарство, за блоговање и изражавање личног мишљења на интернету", каже Мудринић. Забрињава што посланици у Европском парламенту не схватају начин на који интернет функционише и на овај начин постају претња по његову слободу. „Интернет годинама није регулисан и изнедрио је фантастичне ствари и компаније. Сада видимо да полако и ЕУ и Америка крећу у регулисање. Који су тачно разлози за то, не знам, али ће ефекат по индустрију бити погубан", додаје. Шта доноси предлог реформе? Предлог реформе о ауторским правима Европски парламент је усвојио након вишемесечног лобирања технолошких компанија са једне стране и издавача са друге. Њиме је, између осталог предвиђена обавеза да технолошке платформе „филтрирају" садржаје које корисници постављају и да провере да ли је дошло до кршења ауторских права, односно да ли је аутор сагласан да његово дело буде подељено на мрежи. Такође, предвиђено је и да интернет компаније плаћају такозвани „порез на линкове". То значи да ће морати да плаћају пре свега агенцијама, новинама и часописима објављивање њихових наслова, фотографија и текстова на својим сајтовима. И адвокат Урош Недељковић, који се бави ауторским правима, сматра да се и даље не зна шта ће ново законодавство донети. „То све је и даље непознаница и нико не зна како ће функционисати у пракси. Можда се не деси ништа страшно, може да буде свашта. Иде се на то да велике компаније имају филтере који ће унапред гледати шта је заштићено ауторским правом, шта није и на основу тога дозвољавати да се садржај постави или не. То са једне стране може да буде добро за оно што се буде постављало под одређеним лиценцама, али ће са друге стране мале компаније имати проблем зато што су ти софтвери скупи и неће моћи да их имплементирају", каже Недељковић. Разлика између „великих" и „малих" доћи ће до изражаја и када је о такси на линкове реч, сматра он, јер ће „једни моћи да плате, док други неће знати шта да раде". Увођење такси на линкове би према речима Бојана Перков из Шер фондације значајно ограничило право да се информације од значаја за јавни интерес деле. „Основна сврха је да се порезом на линкове допринесе остваривању прихода самих медија, како би они ипак задржали право на ауторство у оквиру којег би на неки начин само они имали право да монетизују тај садржај, што сада није случај. Ипак, о овоме треба добро промислити, јер су бројни изазови у имплементацији", каже Перков. У Немачкој је, на пример, усвојен сличан закон и његови ефекти нису довели до веће зараде издавача и медијских организација, већ су само закомпликовали ситуацију и тумачење закона. Трамп оптужује Гугл, Фејсбук и Твитер за пристрасност Фејсбук први пут отворено о говору мржње у постовима Фејсбуков пролаз и улица Твитер збуњују људе у Оксфорду Традиционални медији, друштвени медији Идеја нове регулативе је да аутори добијају накнаду за дела која су пренели други портали и друштвене мреже. „Интенција је да медији почну да зарађују од садржаја, а не само Гугл и Фејсбук. Међутим питање је шта ће се десити с тиме. Вести се данас читају на друштвеним мрежама, а мало је оних који иду директно на сајтове. Свакако треба да се направи начин на који ће медији зарађивати. Проблем је ко ће се сматрати медијем - да ли само они који су регистровани у регистру медија или сви који објављују неки садржај", сматра Недељковић. Иницијативу за измене закона о ауторским правима, коју су у Бриселу популарно назвали иницијативом против ГЕФА, јер се односи на четири глобалне интернет платформе - Гугл, Епл, Фејсбук и Амазон - потписали су и директори 18 европских новинских агенција, укључујући и Танјуг. Циљ је да се интернет „гиганти" обавежу да део прихода плате новинским агенцијама, чији садржај сада бесплатно користе, пишу медији. Против предлога су се побунили интернет гиганти, а према речима Сијада ел Рамлија, генералног директора Еврпске асоцијације интернет платформи, „европски законодавци су одлучили да, упркос великом негодовању јавности, подрже 'филтрирање' интернета у корист великих предузећа из музичке и издавачке индустрије". С друге стране, присталице реформи су презадовољне одлуком Европског парламента. Председник Европског удружења ауторских група Андерс Ласен каже да „јучерашњи дан представља победу за Европу и њену независност од неколицине технолошких гиганата који су профитирали од застарелог закона". Усвајање овог предлога громогласно су подржала новинарска удружења. „Европски парламент усвојио је Директиву о ауторским правима на дигиталном јединственом тржишту коју светска и европска новинарска организација оцењују као велики искорак у заштити ауторских права", саопштило је Независно удружење новинара Србије (НУНС). Међународна федерација новинара и Европска федерација новинара у заједничком саопштењу су поздравиле гласање „које је пресудно за новинаре да осигурају зараду од свог рада и остану независни у извештавању, јер је од суштинског значаја за добро функционисање демократских друштава". Нова клаузула уводи обавезе извештавања о експлоатацији новинарских дела и остварених прихода. Новинари ће тако морати да буду обавештени о коришћењу њихових дела и прихода остварених тим коришћењем, било да је реч о онлајн сфери, штампи или електронском емитовању. Такође, мора им бити обезбеђена и одређена исплата. Према речима Светозара Раковића, генералног секретара НУНС-а, Европска федерација новинара и Међународна федерација новинара инсистираће да Савет Европе прилагоди своје регулативе са овом директивом. На тај начин би, како објашњава Раковић за ББЦ, она постала обавезна и за медије у Србији. https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-45511782