Претражи Живе Речи Утехе

Управник Аудиовизуелног Архива Српске академије наука и уметности академик Александар Костић уручио је данас дигитализовану копију Мирослављевог јеванђеља, након завршетка поступка дигитализације овог најстаријег сачуваног српског ћириличног рукописа, потпредседници Владе и министарки културе и информисања Маји Гојковић, директорки Народног музеја Бојани Борић Брешковић и управнику Народне библиотеке Владимиру Пишталу, у присуству председника САНУ академика Владимира Костића. Снимање Мирослављевог јеванђеља обављено је на основу Споразума о сарадњи између Министарства културе и информисања, Српске академије наука и уметности, Народног музеја и Народне библиотеке Србије, установа које су уложиле све постојеће људске, техничке и просторне ресурсе како би овај задатак био реализован на најбољи могући начин уз најсавременије европске и светске праксе. „По пријему дигиталног материјала, на коме су констановане одређене промене, Министарство културе и информисања ће формирати независну, стручну комисију, која ће на крају процеса констатовати стање у ком се налази најстарији српски ћирилични рукопис.На бази овог извештаја биће утврђени даљи кораци у циљу враћања документа у најбоље могуће стање и евентуалну превенције од било којих оштећења, а о свему ће јавност бити благовремено обавештена” поручују из Министарства културе и информисања, преноси Танјуг. Снимање овог вредног рукописа из 12. века обављено је у специјално опремљеној просторији у Народном музеју, како би задовољила све климатске и светлосне услове, а читавим поступком су управљали стручњаци из Аудиовизуелног архива САНУ. „Дигитализација културног наслеђа представља важан сегмент у превентивној заштити културног наслеђа, којом се обезбеђује већа видљивост, квалитетнија презентација и промоција националног културног блага.У наредном периоду као следећи корак, који је предвиђен Споразумом, радиће се на постављању дигитализоване копије на сајтове установа које су учествовале у процесу дигитализације, као и на Претраживач културног наслеђа Републике Србије, како би било доступну јавности, а снимци на интернет презентацији биће софтверски заштићени” пише на крају саопштења Министарства културе и информисања, преноси Политика. Извор: Ин4с

Чланови непрофитне организације „Српско благо”, који дуже од две деценије фотографишу и снимају српске цркве и манастире, стварајући дигиталну архиву доступну кликом на „миша” читавом свету, начинили су нов корак ка видљивости културне баштине на Космету. Уз подршку Министарства културе и информисања, у сарадњи са Одбором за проучавање Косова и Метохије Српске академије наука и уметности, они су фото-апаратима и камерама овековечили православне светиње у Призрену. Захваљујући томе, више од 2.000 снимака ускоро ће се наћи у бази података овог удружења. Снимање је обављено током десетак јунских дана, у склопу пројекта „Дигитализација и дигитална презентација српских црквених споменика у Призрену”, а у објективу ових ентузијаста нашле су се четири богомоље које су у мартовском погрому 2004. претрпеле вандалске нападе наочиглед припадника Кфора. Осим Цркве Богородице Љевишке, која се налази и на Унесковој листи планетарних културних добара, али и на попису светске баштине која је у опасности, снимљене су Црква Светог Спаса, Црква Светог Николе (Тутићева црква) и Црква Светог Ђорђа (Руновића црква). У подухвату је учествовало осам особа: Ненад Вукићевић, зачетник удружења, Љубомир Меденица, академик проф. др Драган Војводић, историчар уметности и председник Одбора за проучавање Косова и Метохије при Српској академији наука и уметности, доцент Владимир Перић са Одсека за фотографију Факултета примењених уметности, Зоран Јовановић, Владимир Аћимовић, ИТ стручњак, и историчарке уметности Ивана Игњатовић и Гордана Келић, наша саговорница. Логистичку и организациону помоћ пружила им је Епархија рашко-призренска, чији је епископ Теодосије дао благослов за овај подухват. „Будући да не постоји савремена фото-документација о овим значајним споменицима културне баштине, нарочито не она која би била доступна најширој јавности, одлучили смо да ми то учинимо у складу с мисијом ’Српског блага’. Ово је први пут да су те четири православне призренске цркве документоване на овако свеобухватан начин”, каже Гордана Келић. Тај начин је подразумевао снимање и фотографисање комплетног ентеријера и екстеријера четири светиње са земље и из ваздуха, укључујући и детаље и орнаменте на фасади, попут архитектонске пластике, али и унутар храмова, као што су фреске. Тамо где нису могли да допру „пешке”, користили су дрон и пели се скелом на висину од 12 метара. „Притом, на последњој платформи скеле није коришћена заштитна ограда, како не би улазила у кадар. На скелу смо постављали и телескопску шипку како бисмо допрли унутар малих, узаних црквених купола”, објашњава Гордана Келић. Колико је читав посао изискивао труда, сведочи то што су чланови „Српског блага” у снимању средњовековних призренских светиња свакодневно проводили око 12 сати. „Устајали смо око шест, да бисмо већ од седам били на терену. Паузе су нам биле ’с ногу’. Кад бисмо се после целодневног рада вратили у конак манастира Светих Архангела, где смо били смештени као гости архимандрита Михаила и такође направили нешто материјала, сређивали смо снимке, утврђивали евентуалне пропусте и правили планове за наредни дан, колико су нам стање ума и перцепција дозвољавали. Будући да је био јун, време је било променљиво: рано ујутру и увече је било захлађења, понекад је падала и киша, али кад је наилазио топли талас преко дана, није било свеједно, посебно за оног ко је на скели или у неком од мањих храмова, где због светлосних услова врата цркве морају да буду затворена, без дашка ветра. Ипак, наше задовољство због онога што радимо надјачавало је временске услове”, истиче Гордана Келић. Због обима посла, екипа се на терену обично делила: део тима је одлазио у Цркву Богородице Љевишке, а други у остале три светиње. „Црква Богородице Љевишке је била најзахтевнија за снимање због монументалности и сложеног архитектонског склопа. Тај храм је сложени споменик културне баштине због висине и отежане доступности одређених целина у узаним бочним бродовима, кули и бочним куполама малог пречника, у којима су фреске снимљене помоћу телескопске шипке”, објашњава Гордана Келић. За време боравка у Призрену, додаје она, имали су само пријатна искуства с локалним становништвом и припадницима безбедносних снага који чувају неке од храмова. „Где год да смо се кретали, сви су били позитивни, није било ни најмањег инцидента”, напомиње Гордана Келић. Осим дигитализоване архиве која ће бити доступна на интернету, намера Удружења „Српско благо” је да од начињеног материјала направи тродимензионални приказ четири цркве, који ће омогућити виртуелну шетњу кроз ове светиње, уз могућност „посетиоцима” да кликом на фреске и поједине делове храмова добију информације о њима. Чувари баштине „Српско благо” је основано 1998. у САД, а идеја је потекла од Ненада Вукићевића, специјалисте за компјутерски инжењеринг и његове супруге Јелене, која је лекар. Захваљујући донацијама српске дијаспоре у Америци, уз улагање у технолошке ресурсе, ова организација дуже од две деценије ствара дигитални архив а од 2009. у Србији делује као удружење грађана. До сада су ентузијасти из „Српског блага” снимили, архивирали и на свом сајту презентовали више од двадесет српских цркава и манастира, од којих је седам на Унесковој листи. Због тога је дигитални архив ових чувара баштине постао незаобилазан ресурс у настави и истраживањима источнохришћанске уметности широм света. Извор: Политика

Библиотека и Архив Српске академије наука и уметности драгоцени су не само за нашу културу, већ и за светску баштину. И део Архива Српске православне цркве у Сремским Карловцима, који је под старатељством САНУ, чува документе непроцењиве вредности за европску историју од 15. до 19. века. У наредних неколико година, ово културно благо биће доступно у дигиталном облику. За непуних осам месеци, у Аудиовизуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ направљена су 174.024 дигитална снимка. Дигитализовано је 216 вредних и старих књига и више од 35.000 књига, докумената, артефаката и дијапозитива, и то по највишим светским стандардима. Међу њима су најстарије књиге у Библиотеци – Апијанова „Историја Рима“ из 1477. и Луканова „Фарсалија“ из 1498. године, као и четворојеванђеље из 14. века, апостоли и јеванђеља (13. век), Сврљишки одломци јеванђеља (12. век), Богородичник… У дигиталном облику сачуван је и Српски рјечник Вука Стефановића Караџића са маргиналијама из 1818, као и Француска граматика Јоакима Вујића, први пут штампана у тренутку надирања Наполеонове војске у Европу у време Првог српског устанка. – Поред ових подухвата, дигитализовано је 1.798 докумената и артефаката у вези са животом и радом Слободана Јовановића, чиме је САНУ, поред осталих пригодних догађања, обележио 150-годишњицу његовог рођења – каже Радослав Зеленовић, управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију. – Планирамо да током наредне године дигитализујемо Стару збирку Архива САНУ, преписку Вука Караџића, а реч је о 35.000 докумената, затим ретке књиге из Библиотеке и сва издања САНУ и њених претходница од 1841. до данас. Аудиовизуелни архив се налази у простору који заузима четири нивоа, у коме су задовољени сви стандарди које захтева дигитализација културног наслеђа – од регулисаних климатских услова и замрачења прозора до боје зидова. Једна станица налази се у самој згради САНУ, у којој је предвиђена дигитализација изузетно вредне архивске и библиотечке грађе, која не би требало да се износи. Идентична опрема за дигитализацију се користи у Британској библиотеци, Музеју модерне уметности у Њујорку, Моргановој библиотеци и другим значајним музејима и библиотекама. – Опрема је изузетно брза, реч је о апаратима којима је потребно од шест до осам секунди за осликавање по страни када су у питању старе књиге, а други скенер може да сними 40.000 страница на дан – објашњава Зеленовић. – Годишњи капацитет је више од два милиона дигитализованих примерака. Али некад су капацитети дигитализације већи него брзина којом можемо да добијемо грађу. Највише муке нам задају метаподаци, односно све оно што даје контекст фотографији, документу и слици. Није исто дигитализовати 17.000 књига које је САНУ објавио и, на пример, Вукову преписку, за коју треба пронаћи додатне информације како би њихова корисност била максимална. Приоритет Аудиовизуелног архива је дигитализација културног наслеђа које се налази у САНУ, и тек кад се овај велики посао оконча доћи ће на ред културно благо које баштине друге институције. – Планирамо да закључимо споразуме о стратешкој сарадњи са разним културним институцијама у Србији, али и другим институцијама које чувају непроцењиве културне артефакте – каже академик Александар Костић, председник Стручног савета Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ. – Али то ће доћи на ред тек после дигитализације повеља и кодекса српских владара из 14. и 15. века, ауторских записа радова и кореспонденција најважнијих српских научника и писаца, врхунске уметничке збирке са више од 3.000 слика, повеља и цртежа, аутограма музичких дела српских композитора, фото-архива са око 10.000 фотографија и негатива… У Академији су заоставштине Милана Јовановића Батута, Милана и Војислава Грола, Милутина Миланковића, Бранка Ћопића, Васка Попе, Данила Киша и многих других, а најпотпунију збирку о надреализму сакупио је Марко Ристић. Та грађа се, међутим, не може дигитализовати необрађена, и ово ће бити додатни подстицај за архивисте. ПОМАГАЛА ЗА ОШТРИНУ Архивистика не познаје брзину, зато запослени у Аудиовизуелном центру раде пажљиво и полако, јер документ и књиге морају да врате у стању у ком су их примили. – Непроцењива је важност материјала који се дигитализује. Када је у питању драгоцено средњовековно наслеђе, пажљиво прегледамо сваку књигу или документ, морамо да прелистамо сваку страну пре него што почне снимање – објашњава Бранислав Војновић, стручни консултант за дигитализацију. – Пошто је материјал веома стар и фрагилан, не смемо доћи у ситуацију да га на било који начин оштетимо. Користимо и разна помагала како бисмо изравнали странице и тиме постигли врхунску оштрину на комплетној површини снимка. УСТАВ ВОЈВОДИНЕ У дигиталном студију у Сремским Карловцима током 2019. дигитализована је грађа о Српском народном покрету у Хабзбуршкој монархији током 1848. и 1849. године. Скенирани су Устав Војводине, нацрт Устава у штампи, пројекат Устава за Војводину српску, затим велики број докумената са потписима Јосифа Рајачића и Ђорђа Стратимировића, као и хрватског бана Јосипа Јелачића и аустријских војних власти. Дигитализовани су спискови за мобилизацију, наредбе, административне одлуке, преписка главног штаба у Карловцима, којим је руководио патријарх Јосиф Рајачић… Посебно вредан део ове грађе представља збирка очуваних, често веома декоративних печата, не само Карловачке митрополије, већ и институција Хабзбуршке монархије.