Претражи Живе Речи Утехе

Боже Свемогући, обећала сам мами да више нећу бити безобразна, обећала сам да ћу је слушати. Обећати је лако, али како одржати реч. Плашим се. Трудићу се – веома ћу се трудити. Али зар увек успева оно што желиш? Толико пута сам давала себи реч: од сутра ће све да буде другачије. Можда ће овог пута тако и да буде. Одржат ћу реч – веома желим да је одржим. А Ти Боже Свемогући помози ми. Ти си створио земљу која се врти око своје оси и око сунца. Ти си створио паралеле, меридијане, полове, полуострва, копна, заливе, брда, равнице и низине. Мноштво животиња, биљака, граните и кварц. По Твојој наредби шуме су се испуниле животињама. Треба само да климнеш главом – и реке потеку, краљеви сакупљају данак или остављају оружје. Ништа се не дешава без Тебе, на све је Твоја воља. Знам, тешко је обухватити Бога, мали је ум људски као кап у мору. Али за Тебе не постоји ништа немогуће. Сви се Теби обраћају, а Ти се слажеш или не. Срцем ја верујем у Твој ум и доброту и ако све не разумем, то је зато што сам још мала и глупа. Опрости ми Боже за моје сумње, али желим да будем с Тобом отворена пошто нема тајни од Бога и Ти свеједно знаш моје мисли. Ето тако. Боже Свемогући, ако Ти желиш да људи буду добри и праведни зашто не би стварао само добре и праведне? Зашто им дозвољаваш да греше? Боље је да даш људима јачу вољу да би они реч одржали. Ја се ево трудим, веома се трудим и не успевам. И мама има непријатности због тога и ја. Понекад је та ствар безначајна, а ја не попуштам. Можда зато што кући и у школи нису сви добри и праведни. Много сам видела зла и није моја у томе кривица, видела сам лажи и сплетки којих је пун свет. Да, ја за себе само одговарам, али те преваре, сплетке, неискреност чине живот страшним. Боже Свемогући, не желим да будем безобразна, желим да слушам – помози ми, дај ми вољу да издржим, дај ми бар капљицу Твоје снаге. За један дан Ти си створио свет! Заповеди: нека деца буду послушна. И да буде тако.

"Dobro je da u tom trenutku muziku koju sam slušao iz telefona nisam pojačao kao što obično umem da odvrnem... U suprotnom, ne bih čuo pozive u pomoć", kaže za "Blic" Ognjen Damljanović, maturant Ekonomske škole iz Užica, pošto je juče iz nabujale Đetinje u centru grada spasao trogodišnje dete koje je upalo u vodu. Događaj sa umalo kobnim ishodom zbio se u subotu popodne ispod brane užičkog kupališta Plaža. Jedna Užičanka šetala se kroz parkić pored reke i dozvolila sinu da sam priđe vodi. Par desetina metara dalje Ognjen je u to vreme vežbao na spravama. - Završio sam trening i počeo da se pakujem da krenem kući. Stavio sam slušalice na uši i pustio muziku, ali uopšte ne tako glasno kao što uglavnom radim. Jasno sam čuo krik žene i odmah skinuo slušalice – kaže junak iz Užica. Ispostavilo se da je dete upalo u Đetinju i da ga je voda odvukla pet metara od obale. - Izuzev jednog prolaznika sa malim detetom, nije bilo nikoga ko bi mogao da spase dečaka koga su kovitlali talasi i nosili ga ka brzacima. Bacio sam ranac i mobilni telefon i krenuo u reku. U ušima mi se mešalo panično dozivanje majke "maši rukama, pomozite" i glas starijih prolaznika koji su mi dovikivali "skači, skači". Bacio sam se u odelu u reku, a Đetinja koju na tom mestu leti možeš maltene da pregaziš, bila mi je preko glave. Doplivao sam do dečaka koji je zbunjeno mahao rukama pokušavajući da ne potone, a iz koje je izašao kao heroj - priseća se sagovornik "Blica". Ognjen je dečaka dovukao do obale i dodao ga majci. Dete je, kaže, tek tada briznulo u plač. - Dečak koga sam spasao i majka su odmah otišli, tako da ih nisam ni upoznao. Ceo dan mi se juče vrtelo u glavi šta bi se desilo da sam pojačao muziku kao što sam navikao – rezonuje Damljanović. Još jedna srećna okolnost bila je na strani mališana – njegov spasilac ima kakvo takvo iskustvo u reci kad plivanju vreme i mesto nije. - Plivao sam jednom za časni krst u Užicu i to u ime Srpsko–ruskog kluba čiji sam član. Uvek su me fascinirali Rusi koje sam gledao kako se kupaju u hladnoj vodi - kaže hrabri mladić. Извор текст и слике: Блиц

Живот тек рођене бебе био је угржен због одлуке родитеља, који нису хтели да одобре да им дете прими трансфузију крви током операције, јер то није у складу са њиховом вером. Да би лекари ипак спасили тек рођену бебу, која је у том тренутку била стара само четири дана, Центар за социјални рад из Пожаревца морао је привремено да одузме родитељима старатељство, који су иначе Јеховини сведоци. Захваљујући тој одлуци дечак је успешно оперисан, а због пожртвованости хирурга током саме интервенције, дете није ни морало да прими туђу крв и плазму. Проф. др Зоран Радојичић, директор Универзитетске клинике у Тиршовој потврђује за „Блиц“ да се у овој болници успешно опоравља новорођенче, старо 16 дана, које је смештено на одељењу неонаталне полуинтензивне неге. – За интервенцију су биле обезбеђене све неопходне сагласности које у оваквим ситуацијама даје родитељ или старатељ детета – кратко је прокоментарисао проф. др Радојичић. проф. др Зоран Радојчић/Фото: РАС, Блиц Међутим, како „Блиц“ сазнаје дечак је 12. новембра, дан након рођења, превезен на Универзитетску клинику у Тиршовој са Института за неонатологију, због специјализоване дијагностике и лечења. Код детета се није развила пречага, односно дијафрагма, због чега су се абдоминални органи нашли у грудном кошу и на тај начин гурали срце. То је изискивало хитну операцију, на коју су родитељи пристали. Међутим, када им је објашњено да постоји велика шанса да ће током саме операције дете морати да прими трансфузију, тада је настао проблем, односно они нису хтели да потпишу сагласност за то. – И хирурзи када су чули да родитељи не дозвољавају да им дете прими крв током интервенције, нису желели да уђу у операциону салу и тако ризикују дететов живот. Са родитељима је разговарано више пута. Имали су прилике да причају са свим члановима тима који би учествовали у интервенцији. Видело са да владају материјом и да су знали доста о здравственом проблему њихове бебе. И њихов старешина је чак био присутан на тим састанцима, али се уопште није мешао. Родитељи су били свесни свега што може да се догоди њиховом детету, али једноставно нису могли да одобре трансфузију крви, јер би били изопштени из заједнице. Знали су и да ће им Центар за социјални рад привремено одузети дете због тога. Али, једноставно нису могли да кажу „да“ – препричава извор „Блица“ који је био упућен у дешавања у овој дечјој клиници. То се управо и догодило, јер је болница морала да се обрати Центру за социјални рад у Пожаревцу, који је донео привремену меру о старатељству, како би лекари могли да спасу живот детету. После успешно обављене интервенције дечак је пребачен на интензивну негу, где родитељи нису могли да буду константно са њим, али су га посећивали. Када је изашао са интензивне неге, мајка је стално уз њега. Како сазнајемо, иако је родитељима привремено одузето старатељство над дететом, мала је вероватноћа да ће Центар за социјални рад покренути поступак за одузимање детета. Већа је шанса да када се заврши лечење и када социјални радници заврше проверу, родитељима ипак врате старатељство. Соња Тодоровић, Блиц