Претражи Живе Речи Утехе

Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је на празник Успења Пресвете Богородице, 28. августа 2022. године, Свету архијерејску Литургију у Светоуспенском манастиру у Даљ Планини, поводом славе ове светиње, известила је Епархија осечкопољска и барањска. Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протонамесник Горан Тодоровић, парох белобрдски и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. На крају Свете Литургије Епископ Херувим проузнео је вернима богонадахнуту беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, драги ђаци, нека свима буде на здравље и на спасење данашње сабрање у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Манастирска слава је велика радост, нарочито када се окупљамо у великом броју, јер осетимо радост. Осетимо топлину Покрова Пресвете Богородице која штити и позива верни народ овде да принесе своје молитве Господу. Дао Господ да се поучавамо мудрим речима Светог Јеванђеља о Марти и Марији које смо данас чули. Није случајно што је ово зачало Светог Јеванђеља прочитано управо на данашњи празник када славимо Успење Пресвете Богородице. Требамо сви да будемо и Марте и Марије у односу према другима, према Богу и Цркви. То је оно на шта смо позвани да бисмо узели залог вечности и испунили Реч Јеванђеља Христовог. Оци Цркве позивају нас на ово дело вековима кроз које је Црква проносила Крст и Тајну и теологију Пресвете Богородице и Цркве у целости. Данашњи Празник јесте својеврсно Васкрсење, јер слављење успомене на Успење Пресвете Богородице даје нам осећај који нам се треба уградити у срце и душу. Једино тако можемо осетити пуноћу љубави и бриге Христове према човеку. Божија брига о човеку је неизмерна, не можемо је у целости спознати у овоземаљском животу. Делове те љубави можемо осетити овде ако смо истински молитвеници, предавајући своје срце Господу и поучавајући се реком која не пресушује и изнова нас обнавља благодаћу Светога Духа. Радујем се и што данас отварамо летњу школу у нашем манастиру где ће се наши ђаци, кроз радионице, учествовање у богослужењима на првом месту, поучавати како треба бити православни хришћанин, православни Србин. То је оно што нас храбри да превазиђемо сва искушења која су пред нама. Када у младог човека усадимо љубав према Богу, према Цркви, онда знамо да смо на правом путу. То је апел и свим нашим вероучитељима да литургијски образују нашу децу. Наука као наука пролази, често пута и заборављамо много тога што смо научили. Уколико се образујемо литургијски и сабрани смо у љубави то остаје. Печат благодати Светога Духа је оно што остаје за вечност. То је залог вечности овде на земљи. Данашње сабрање је управо то, летња школа у манастиру има ту димензију. Децу требамо литургијски да образујемо, богослужбеним начином живота. Кључ тога је да будете деца небеска, како нам говори и песма коју често пута чујемо, ”ми смо деца неба”. Та мисао треба да изграђује ову нашу децу за време њиховог боравка. Требате међусобно да изграђујете љубав, да вам она буде основ живота. Тако ћемо сви да будемо на путу Светога Саве, а то нам је залог вечности. Задатак веронауке је да учи литургији, јер је то пут Светога Саве и Светога Симеона. Нека би Господ дао да се у томе поучавамо, да летња школа буде благословена и плодотворна. Нека сте благословени заједно са вашим вероучитељима и предавачима, да се поучавате само добром. Учите се да помажете једни другима, да будете прави и честити људи. Тако ћете сутра бити у духу Христовом васпитачи и својој деци, поколењима после нас. Нека нам Пресвета Богородица буде заштита и утеха! Живели, срећни и благословени били! Амин. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

На Бадњи дан 2019. године, вечерњим богослужењем у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим уз саслужење протојереја-ставрофора Милована Влаовића, другог пароха даљског, протонамесника Немање Клајића, првог пароха даљског и ђакона Предрага Јелића и Војислава Николића. После вечерњег богослужења испред храма је извршено ложење бадњака након чега је уприличено послужење за све сабране. Прослављање Рождества Христовог Епископ Херувим наставио је истога дана у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини где је началствовао празничним јутрењем и светом архијерејском Литургијом по поноћи. Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон Вучићевић, настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, умировљени парох и ђакони Војислав Николић и Здравко Бошковић. Епископ Херувим је у својој богонадахнутој беседи поучио верне о значају прослављања Божића и свима честитао Празник пожелевши да Богомладенац пошаље своју благодат на сабране како би примили благослов Витлејемске пећине. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

На празник Успења Пресвете Богородице, дана 28. августа 2019. године, када манастир у Даљ Планини слави своју славу, свету архијерејску Литургију у манастирској капели Преображења Господњег служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Архијереју су саслуживали архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. Светој Литургији присуствовали су госпођа Мира Николић, амбасадор Републике Србије у Републици Хрватској, господин Срђан Јеремић, председник Заједничког већа општина, господин Југослав Весић, начелник Општине Ердут, господин Зоран Баћановић, начелник Општине Борово, господин Јово Вуковић. У својој архипастирској беседи Владика Херувим поучио је сабране о величини личности Пресвете Богородице и важности празника Успења за људски род: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Ваша Екселенцијо, поштовани председниче Заједничког већа општина, поштовани начелници општина, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење света Литургија и слава нашега манастира Успења Пресвете Богородице. Велика је Тајна данашњег празника, али и самим помињањем личности Пресвете Богородице открива нам се Тајна нашега Спасења, мишљом се враћамо на Икономију нашега Спасења која креће од Пресвете Богородице. Пресвета је у својој утроби сместила Несместивога, родила је Бога који је дошао да спасе целокупну творевину. Славним Рођењем и уласком Христа у историју дошло је спасење нашем роду иако је огреховљенм, обремењен различитим недаћама и тескобама. У богослужбеним песмама називамо Пресвету Богородицу Живоносним Источником јер је родила нашег Спаситеља, који је дошао да спасе свет од робовања греху и ђаволу. Где год се наш народ данас сабире спомиње лик и дело Пресвете Богородице јер је она највећа међу људским родом. Имала је такав благослов и допуштење да се кроз њено тело роди Христос. Данашњи празник нас враћа на пут спасења, на онај литургијски Извор живота у коме се сусрећемо са живим и делтним Богом који је дошао да спасе целокупно човечанство. Причешћујући се Телом и Крвљу Господњом примамо залог благодати Светога Духа и постајемо заједничари небеских блага. Свако богослужење, свака света Литургија је нови пут ка нашем спасењу. Свака нова Литургија је једна ризница у којој требамо да саберемо наша дела и да се причестимо Телом и Крвљу Господњом, да добијемо венац вечне славе и блага која нас узводе ка Небу. Требамо да се водимо управо тим примером, као што је Пресвета Богородица била узнета на Небо, где се васкрсла телом уселила у радост свога Сина. Заиста је огромна лепота данашњег дана јер се Успењем Пресвете Богородице показало да је слава Божја већа од славе људске, да можемо видети славу Божју приликом Другог Христовог доласка. Радујем се што смо се данас могли сабрати овде да прославимо нашу манастирску славу која нас је увек овде сабирала, која је изнова рађала нове духовне плодове које и ми требамо сабирати у своје ризнице. Требамо се тако припремати да бисмо могли достојно приносити дарове Господу. Наш манастир је наша заједница и духовна оаза где се требамо преображавати Духом Светим. Ако живимо са Христом, преображенским начином живота, тада смо на путу свих наших дивних светаца који су нас упућивали на тај пут. Својим животом су нас усмеравали на пут Јеванђеља, на пут Васкрсења и Вазнесења, јер је то суштина нашега живота. Сва историја Домостроја спасења људског рода сажима се управо овде на Литургији у светој Тајни причешћа. То је Тајна којом човек најприсније улази у најлепшу заједницу са Господом. Најлепши цвет који је Господ оставио човеку је да се покаје, да се причести и задобије Небеске врлине. Радујем се што смо се данас сабрали и што можемо прославити овај дивни Празник у нашем манастиру, што можемо прославити нашу манастирску славу. Нека нас овај манастир увек овде окупља, нека он буде наша духовна лествица ка Небу и место преображења нашег народа. Морамо се сабирати око своје Цркве, око оних вечних добара – истине, наде и љубави. То су најлепше врлине које човек не може остварити нигде другде осим у заједници са Црквом. Нека је благословен данашњи дан и наше сабрање! Нека сте благословени и срећни од сада и кроз сву вечност! Амин. Амбасадор Србије у Хрватској госпођа Мира Николић посетила је у послеподневним часовима Епархијски двор у Даљу где је њену Екселенцију угостио Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Радост Празника је после свете Литургије пренета за манастирску славску трпезу. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

У уторак, дана 27. августа, уочи празника Успења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету Тајну јелеосвећења у Светоупсенском манастиру у Даљ Планини. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Милован Влаовић, парох други даљски, протонамесник Немања Клајић, парох први даљски, јереј Зоран Гојић, парох петровослатински, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски, јереј Драган Сердар, парох боровски и ђакон Предраг Јелић из Даља. По завршетку молитве Преосвећени Владика Херувим поздравио је све присутне поучивши их о светој Тајни јелеосвећења и важности празника Успења Пресвете Богородице. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Празник Преображења Господњег у Епархији осечкопољској и барањској прослављен је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини где се народ и свештенство окупило на челу са својим Епископом како би на овим просторима пројавили саборни дух нашег народа. Прослава Празника започета је вечерњим богослужењем којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије у присуству Његовог Преосвештенства Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима, уз саслужење свештенства Епархије осечкопољске и барањске. Вечерњем богослужењу присуствовали су угледни чланови културног, политичког и просветног живота овога краја. Незапамћен број народа из свих крајева Епархије осечкопољске и барањске сабрао се у Светоуспенској светињи у Даљ Планини предвођен својим парохијским свештеницима. По одслуженом вечерњем богослужењу уприличено је послужење за окупљени народ. Славље је настављено културно-уметничким програмом Великог тамбурашког оркестра РТВ са солистима. На дан Празника, 19. августа 2019. године, светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима и свештенства Епархије осечкопољске и барањске. Светој Литургији присуствовали су угледни чланови политичког, културног и друштвеног живота Епархије осечкопољске и барањске. По прочитаном јеванђељском зачалу Владика Исихије је у својој богонадахнутој беседи поучио сабрани народ о значају празника Преображења Господњег. „Господе! Добро нам је овде бити; ако желиш, да направимо овде три сенице: Теби једну, и Мојсију једну, и једну Илији“. Када је свети апостол Петар то понудио Господ значи да је хтео да се тај тренутак продужи, да им се ту подигну скиније, да могу ту да обитавају, тј. да буду заједно са нама. Господ Исус Христос први пут пројављен са својим Божанством као Син Божји и са Њим славни Мојсеј Законопримац, који је примио Закон од Самог Господа, и Илија, највећи међу пророцима. Ово је браћо и сестре Богојављење. Овде се објавио Бог у Светој Тројици исто као што се објавио и на другим местима, а пре свега на Јордану у Крштењу Господњем којег празнујемо и називамо Богојављењем. Али ово је такође Богојављење и такође се овде открива Тројични Бог. Оно Богојављење је на почетку Исусове проповеди, а ово је на крају проповеди после три године како је обилазио Јудеју и Палестину. Када је народ, колико је то могуће, сазрео да види Исусово Божанство. Црквена песма каже да је показао ученицима својим славу своју Божанску онолико колико је могуће. Зато што људска природа не може да заједничари у потпуности са Божанском природу. Али као што нам ова Богојављења показују, по благодати Божјој, а не ни по каквој заслузи, Господ се открива онима који верују у њега, који се надају у Њега и који Га љубе. Открива се и показује своје Божанство на недокучив и надумни начин. Како се одвијало ово Богојављење? Господ је изабрао ученике и повео их са собом. Ово су изабрани од изабраних, јер од свег народа који је следио Господа, а знамо из светог Јеванђеља од пре две недеље да је само једном приликом пет хиљада људи, изузев жена и деце, ишло за њим у пустињу. Значи хиљаде људи су га пратиле и озбиљно слушале његову реч, просветљивали су се. Изабрао је Дванаесторицу Апостола да буду Његови најближи, Његови саслужитељи и први ученици. Од те Дванаесторице Он је изабрао ову тројицу – Петра и браћу Јована и Јакова, синове Зеведејеве, да само они као најизабранији могу да посведоче Христово Божанство. Та тројица нам симболизују три основе врлине уз које се открива Господ, а то су вера, нада и љубав. Петар је оличење вере, његова вера је доказана много пута. Јован је онај који је највише љубио Господа и за кога кажу да је возљубљени ученик Христов. А Јаков је син наде, први Епископ Јерусалима, онај који је увек био на утеху верном народу. Њих тројицу Господ изабире и води са собом на гору високу. Ту нам се показује да ове три врлине треба да спроводимо уз подвиг, јер треба да се попнемо до највиших висина следујући Христа Тамо на висинама, удаљени од световне гужве, у тишини молитве Господ показује Лице своје својим Апостолима. Дешава се Преображење по којем је овај догађај добио име, догађај по коме се празнује. Али Преображење значи да се неко мења у потпуности, да постаје нешто друго од оног што је био. То може мало да нас збуни. Преобразио се Господ пред својим ученицима, али су се ученици још више преобразили пред њим. Много је важно да разумемо да Исус Христос ни на који начин није променио себе у овом догађају. Он је одувек био Син Божји, а у времену је и Син Човечији рођен од Дјеве Марије. У потпуности са људском природом, али и у потпуности сједињен у истој Личности и са Божанском природом коју је вечно имао. Али Он је кроз свете Апостоле човеку постао спознатљив као Син Божји. Његова Божанска светлост нам је постала доступна. Ако се држимо ове три влине и подвига, браћо и сестре, и ми можемо заједно са Апостолима да доживимо то Преображење и можемо да будемо заједничари са Светлошћу Господњом коју су потоњи теолози назвали нетвореном светлошћу, Таворском светлошћу и Енергијом Божанском која није тварна. То је Енергија која припада самоме Богу, којом се Он објављује човеку и омогућује да човек заједничари са њиме. Ова света Литургија на којој смо сабрани је оличење и суштина те заједнице и директни настављач тог Преображења које се десило пре Страдања Христовог. На овој Литургији и ми такође са вером, надом и љубављу последујемо Спаситељу своме Христу, Који је Глава Цркве и Његовом благодаћу служимо благодарење Богу Оцу. Он нам се даје у својим Енергијама благодаћу Божјом. Хлеб и вино које приносимо Богу Оцу у име Исуса Христа, који уствари Он приноси за нас, постају Тело и Крв Христова и деле се свима који са вером, надом и љубављу приступају. То треба увек имати у виду када приступамо светима Тајнама, да тада заједничаримо са Самим Господом. Свети Апостоли су се у потпуности уподобили Господу, они су се такође преобразили. Они су лик Христов који је у њима и који је у сваком човеку уподобили. Они су тај Образ Божји остварили и уподобили се Самом Господу тако да су и они постали светлост. На икони Преображења приказује се Господ и приказује се Мојсеј и Илија као представници Старог Завета који стоје и разговарају са Господом. Приказују се тројица изабраних апостола, који су пали немогући више да гледају Славу, који су надвладани само одбљеском Славе Божје која им се показала. Господ се показује са неким прстеном светлости око Себе, не са обичним ореолом око главе, него око читавог Његовог Тела бљешти та светлост. То се зове нимбус или мандорла. То се у православној иконографији ретко користи. Али користи се онда када се Господ пројављује и када оно што се приказује на икони није било доступно обичном оку, него само ономе који је у благодати Божјој. Јер да се неко од непросвећених случајно нашао на тој сцени Преображења, не би видео оно што су Апостоли видели. Само би видео Исуса као човека, узвишеног али обичног човека. Видели би да се ту нешто догађа, али ништа од овога не би видели. Зато што је Светлост Христова доступна само онима који ту Светлост остваре у себи. А они је не стварају него је имају у себи, јер смо по стварању сви створени као иконе Божје и сви имамо у себи ту божанску светлост. Али својим немаром, грехом и одвојеношћу од Бога ми постајемо слепи и за своју светлост, а још више за Светлост Господа. Само они који се у подвигу и богољубљу уподобе у некој мери Господу и остваре своју људску природу, могу да виде Светлост Божју. То су светитељи Божји. Хиљаде и милиони светитеља од тог догађаја Преборажења па до данас, који су сведоци светлости Божје. Јуче смо чули о чувеном светом Серафиму, руском светитељу из 19. века који је са једним верником који је остао познат у историји – Мотовило, разговарао. Објашњавао му је шта је то благодат Божја и како то изгледа, али када је овај инсистирао да хоће то да доживи и да му није довољно то како му Старац објашњава, Старац који је сам препун благодати и који је препознао у Мотовилову ту решеност и отвореност за благодат, дохватио га је снажно и кроз молитву учинио да и Мотовилов доживи ту Светлост. Мотовилов је онда једва могао да гледа на Старца који је стајао пред њим. Старац му је објаснио да је и он сам у тој светлости, да и он сам тако светли. Зато се и каже у црквеној песми ”у светлости Твојој видећемо светлост”. Нека би Господ дао да сви будемо просветљени, да на овој светој Литургији свако ко прими свете Тајне буде прожет Светлошћу Господњом, а ко не прими да се достојно спреми и да се у догледно време и сам причести. И нека би дао да следујемо са изабраним Апостолима Господу на Гору Таворску у читавом свом животу. Да ону благодат коју примимо на светој Литургији по својој мери показујемо као светлост и онима у свету који су мање срећни и нису учествовали на Литургији. Да будемо достоји имена Христовог, да будемо достојни имена хришћана и да се нашим молитвама и други око нас заинтересују и загледају у свете Тајне које нуди Црква. Нека је благослов Господњи и Празник светла – Преображења Христовог са свима вама и нека сви у светлости прославимо Оца и Сина и Светога Духа! Амин. Радост заједничарења настављена је за славском трпезом, свечаним ручком који је испред конака манастира уприличен за све присутне. Извор: Епархија осечкопољска и барањска Епархија осијечкопољска и барањска | WWW.EPARHIJA-OSJECKOPOLJSKABARANJSKA.HR

Рођење Христово литургијски је прослављено у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ планини. Богослужењем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Архијереју су саслуживали архимандрит Мирон Вучићевић, настојатељ манастира Даљска водица, јереј Горан Тодоровић, парох бјелобрдски и ђакон Предраг Јелић из Даља. Владика осечкопољски г. Херувим је беседећи излио своју радост и љубав на све сабране желећи повереној му пастви да у својим срцима и душама носе Богомладенца како би благодат Божија међу њима увек била присутна. Радост се посебно осетила за манастирском трпезом за којом су сабрани сведочили јеванђелску радост и љубав. Извор: Епархија осечкопољска и барањска