Претражи Живе Речи Утехе

На изложби у Етнографском музеју представљено је 37 обичаја, заната, вештина, усмених традиција и уметности који представљају нематеријално културно наслеђе Србије У националном регистру нематеријалног културног наслеђа уписано је 37 обичаја, заната, вештина, усмених традиција и уметности, од чега су на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства слава и коло, а у току је процес додавања и певања уз гусле. Ту, међутим, неће бити крај јер је у плану покретање иницијативе да се и Злакуско лончарство нађе у престижном међународном друштву ове врсте баштине. О свему томе, у слици, видео-материјалу и речи може се ближе упознати публика током летњих месеци у Етнографском музеју на изложби „Нематеријално културно наслеђе Србије”. Ауторка поставке Данијела Филиповић поменутих 37 елемената обухватила је и путем вредних артефаката који се чувају у овој кући и они красе витрине у изложбеном простору. Ту се налазе фруле, кавали, гајде, наруквице и накит, као и филигран, тапелуци, привесци, кадионице, свећњаци, јастучнице, пешкири, славски колач и обредни хлеб. Izvor На изложби аутора Данијеле Филиповић, кустоса Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, уз коришћење фотографија, видео материјала, музејских предмета и занатских производа, представљено је 37 елемената уписаних у Национални регистар нематеријлног културног наслеђа, као и нематеријално културно наслеђе Србије уписано на Унескову Репрезентативну листу - породична слава и коло, традиционалнa народнa игрa. Уписани елементи сагледани су по областима њиховог испољавања, као што су језик и усмено изражавање, извођачке праксе, обичаји, ритули и друштвене праксе, традиционални занати и знања везана за припрему традициониалних јела. Фотографски, као и видео аудио материјали приказани на изложби део су документације Центра за нематеријално културно наслеђе и сведочанство су присутности тог елемента у животу заједнице у овом тренутку. Обраћајући се присутнима на отварању изложбе, Тијана Чолак - Антић Поповић, в.д. директорка Етнографском музеја, подсетила је да је овај Музеј од оснивања 1901. године, кроз прикупљање знања о друштвеним праксама, обичајима, веровањима, усменим традицијама и занатима, посвећен очувању традиционалног начина живота, због чега је, смештањем Центар за нематеријално култрно наслеђе у у његове оквире, препознат као носилац новог система успостављеног Конвенцијом о очувању нематеријалног култрног наслеђа . Изложбу је отворио проф. др Данијел Синани, председник Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Србије, истакавши да она представља ретроспективу рада на системском очувању нематеријалног културног наслеђа у Србији, који је започет ратификацијом Унексове Конвенције, 2010. године. Он је подсетио да Центар за нематеријално култрно наслеђе при Етнографском музеју заузима централно место у оквиру успостављеног система за очување овог сегмента наслеђа, у који су укључени бројни стручњаци из институција културе, универзитета, института, струковних удружења. . Изложба Нематеријално културно наслеђе Србије, отворена је за посетиоце Етнографског музеја до краја августа 2018. године. http://www.nkns.rs

View full Странице

View full Странице