Претражи Живе Речи Утехе

Топла перепорука свима.

Грађанско васпитање изабрала трећина ученика То што су верска настава и њена алтернатива сада обавезни изборни програми, а не предмети, ништа није променило у пракси, тврде у кровном удружењу наставника грађанског васпитања То што су верска настава и грађанско васпитање сада обавезни изборни програми, а не предмети, није угрозило положај ових неизоставних чинилаца образовања од нивоа ђачког распореда до предуниверзитетског система, по мишљењу наставника грађанског васпитања. Њима није толико битно да се у називу нађе предмет уместо програма, а као најважније истичу да законом, као што и јесте, остане прописана обавеза избора и похађања верске наставе и грађанског васпитања. – Реч је о промени назива. Статус уопште није промењен. Ми спадамо у обавезне изборне програме. Промена у називу стигла је с реформом, али грађанско васпитање и верска настава су једина два обавезна изборна програма који се неизоставно бирају у свакој школи, без обзира на понуду осталих програма који могу и не морају бити изабрани. Дошло је до измене терминолошких одредница не и суштински важних законских одредаба. У пракси се тиме ништа није променило – разјашњава за „Политику” Мелита Ранђеловић, председница Националне асоцијације наставника/ца грађанског васпитања и сарадника/ца – НАГВИС. Она потврђује да се грађанско васпитање, а то важи и за веронауку, могу назвати било како, али да то у пракси не би значило баш ништа ако је законом прописана обавеза избора и похађања наставе веронауке и грађанског васпитања. А по важећим просветним прописима не може да се догоди да основац или средњошколац у Србији не похађа ниједан од та два предмета. – У пракси имамо и чиста одељења која иду само на верску наставу. Последње истраживање, чији су резултати недавно објављени, показује да нешто више од 30 одсто укупног броја ученика основних и средњих школа у Србији иде на грађанско васпитање, а остали, дакле већина, на верску наставу. Најмањи број ученика се опредељује за грађанско од првог до четвртог разреда основне школе – свега 20 одсто популације. Касније, у старијим разредима основне и у средњој школи, тај проценат се дуплира, али је опет мањи од процента ученика на верској настави – указује Мелита Ранђеловић. Један од предлога које су поглавари свих традиционалних цркава и верских заједница упутили државном и просветном врху је да се, по угледу на Уредбу из 2001. године, настава организује на нивоу одељења, не група, без обзира на број пријављених ученика, као и да се часови верске наставе и грађанског васпитања одржавају истовремено. Шта би то донело, осим већег фонда часова? – Тамо где су се два-три ученика одлучила за грађанско, или верску наставу, морамо да спојимо ђаке у једну групу да бисмо добили норматив. Сада не може, као што је било до пре три-четири године, да буде више група него што има одељења. Овај предлог иде у смеру да тамо где има мање ученика за верску наставу у једном одељењу то остане посебна група, да вероучитељ може да ради на једном часу и са пет ученика, да се не припајају вршњацима из још неког одељења истог разреда, да вероучитељи добију више часова, а да ученика не буде укупно, на пример, 25 на једном часу из свих одељења једног разреда, како је сада у складу с прописаним нормативима. Због норматива вероучитељи су изгубили понеко радно место, баш као и наставници грађанског, али знате ли колико је компликовао да се направе распореди уважавајући све разлоге и изборне програме да се одељења деле на групе, а да немају празан ход. То није атак на верску наставу, него је просто комбинација прављења распореда. Грађанско је увек имало групе, а ако би се усвојио овај предлог верских заједница наставницима грађанског васпитања не би донео ништа – илуструје председница удружења које окупља наставнике грађанског васпитања. (Фото EPA-EFE/J.Jumelet) Рачунајући да повећање фонда часова ипак није главни циљ, већ да је превасходно намера да се осигурају доступност избора и заштита права деце из мањинских верских заједница, намеће се питање да ли је право деце да изаберу и похађају верску наставу традиционалних цркава и верских заједница угрожено важећим Стручним упутством о формирању одељења и начину финансирања за школску 2021/22. годину. Може да се догоди да у једној генерацији неке школе буде свега двоје или петоро ђака, и то из различитих одељења истог разреда, који су се определили за наставу једне од мањинских верских заједница. Упутство којег се школе придржавају, ипак, не обавезује да се у оваквим ситуацијама ђацима онемогући да погађају жељени изборни програм, само зато што их нема довољно да се формира група с прописаним бројем ученика. Остављена је могућност да школе с више инстанце, из школске управе или министарства, траже и добију сагласност да оформе групу с мање од 15 ђака. – И то није проблем. То неке школе и раде. Тај мањи број ученика који се определи за верску наставу неке мањинске верске заједнице има те часове, углавном у термину кад и ђаци већинске православне вероисповести. Ту није спорна ни мотивација вероучитеља који у неким срединама већ долазе школу и због веома малог броја ђака – потврђује Мелита Ранђеловић. У ситуацијама када су се сва деца определила за веронауку, у том одељењу нема часова грађанског васпитања, и обрнуто. Неретко у школској пракси нема довољно школараца у генерацији за две групе од по 15 ученика, па се углавном формира једна група вршњака на нивоу разреда која заједно похађа један час грађанске или верске наставе недељно, што је у складу с правилима. Међутим, због различитих распореда часова у различитим одељењима истог разреда час обавезних изборних програма бива и претчас, или седми час и догађа се да због тог предавања ђаци пре или после својих часова долазе у другу смену. Да ли ђацима треба одузети право да се предомисле Да ли и наставници грађанског васпитања сматрају да тек након представљања два обавезна изборна програма ђаци треба да одаберу један на почетку првог и петог разреда основне и првог разреда средње школе, или је то већ део праксе? – Одувек је била препорука да се верска настава и грађанско васпитање представе ученицима. То се у неким школама, нарочито основним, веома лепо ради. Углавном наставници који предају у другом циклусу, дакле од петог разреда, то организују са четвртацима, јер су врло мотивисани да им ђаци дођу. Има сјајних примера. Препорука да се промовише ова настава никада није укинута, али је истина да се промоције не раде у свим школама – указује Мелита Ранђеловић, председница НАГВИС-а. Што се тиче изјашњавања на почетку сваког образовног циклуса, оно већ јесте као што се предлаже да буде. Такође, по закону, у току једног образовног циклуса исказано опредељење ђаци могу да промене једанпут. Није увек било тако. – Од увођења два обавезна изборна предмета 2001. године било је правило да ученици бирају на почетку и да нема мењања. Пре десетак година, због притиска родитеља, уведено је да се избор може променити сваке године, а у пракси се показао да баш и нису много мењали. Ако би се прихватио поменути предлог, једино што би се променило јесте то што би ђацима била ускраћена могућност да се у току једног образовног циклуса предомисле – закључује Ранђеловићева. Среда, 08.12.2021. у 19:44, Миленија Симић-Миладиновић Извор: Грађанско васпитање изабрала трећина ученика WWW.POLITIKA.RS То што су верска настава и грађанско васпитање сада обавезни изборни програми, а не предмети, није угрозило положај ових неизоставних чинилаца образовања од нивоа ђачког распореда до...