Претражи Живе Речи Утехе

Мошти Светога Арсенија Сремца, другог српског архиепископа, вечерас су у пратњи Његовог високопреосвешенства Архиепископа цетињскога Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, свештенства и монаштва, свечано враћене у манастир Ждребаоник код Даниловграда гдје се чувају од 1920. године. Звучни запис беседе Свети Арсеније је јуче и данас био на поклоњење вјерноме народу у Цркви Вазнесења Господњег на Ублима у Кучима и Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Вјерни народ Даниловграда са радошћу је дочекао и цјеливао мошти свога светитеља а добродошлицу Светом Арсенију у светињу Светих аргангела је пожелио Митрополит Амфилохије који је сабране подсјетио на живот овог подвижника. Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је Свети Арсеније путник који путује вјековима од времена још када је дошао и постао монах манастира Жиче за вријеме Светога Саве, у чијем братству је био највећи подвижник. Из Жиче је отишао у Пећ, по благослову Светога Саве који га је послао да тражи за архиепископију неко мирније мјесто, пошто је Жича била нападнута од варвара. “Он нашао Пећ гдје је била древна светиња вјероватно из 6-8. вијека и ту подигао Цркву Светих апостола, чији је наследник био и зато му пјевамо да је равноапостолни, и Цркву Светог Вазнесења”, казао је владика. Пред свој други полазак за Јерусалим Св. Сава је одредио Арсенија себи за наследника на архиепископском пријестолу (1233. године). Св. Арсеније је мудро управљао Српском црквом тридесет година и упокојио се у Господу 28. октобра 1266. године у манастиру Црнчи у Црној Гори, тадашњем жичком метоху. Одатле је био пренијет и похрањен у својој задужбини, Цркви Св. Апостола у Пећкој патријаршији, гдје је био неколико вјекова чинећи чудеса и сабирајући народ из свих крајева. Светитељеве мошти су након насиља отоманске власти однијете из разорене Пећке патријаршије и послије тога ношене и чуване по разним манастирима. Преко манастира Довоље и Мораче мошти су доспјеле у Куче. За вријеме књаза Данила пренијете су у манастир Ждребаоник, гдје су остале до 1884. године а онда пренијете у манастир Косијерево и тамо остале до 1914. године. Након тога су пренијете у Острог и ту остале до 1920, када их Бјелопавлићи преносе у манастир Ждребаоник. “Ево опет путује Свети Арсеније и обилази крајеве. Ношен је био и у манастир Косијерево (септембра 2018. године), за благослов народа који тамо живи. А сада ових дана послије 164 године поново је отишао у Куче, гдје су га јуче дочекали са таквом љубављу и поштовањем. Синоћ је преноћио у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, гдје смо јутрос поред његових моштију служили”, рекао је Митрополит. Нажалост, присјетио се, полиција је пресретала колону возила која је из Куча пратила светитеља до Подгорице и “направила велики неред и једнога младића који чак није ни био у том крсном ходу избацила из кола”. “Хтјели су да разбију ту кучку литију, али на крају ипак је дао Бог да и поред тих најновијих страдања, Свети Арсеније благослови престони град Подгорицу и ево га поново се вратио овдје у Бјелопавлиће”, бесједио је владика и примјетио да су се Бјелопавлићи послије дугогодишњег безбожништва поново вратили Светом Арсенију, сами себи и својим вјековним предањима, и овај немањићкој лаври. Захваљујући труду мати Јустине и сестринства манастир Ждребаоник је обновљен, као и народ, што је велики Божји благослов и, како је казао, дјело путешествија нашега Светога Арсенија. “Он је живи свједок Цркве Божије, Цркве Христове, Светосавске”, рекао је Високопреосвећени и подсјетио да сада безумници који не знају шта је Црква, а уз то су и атеисти, хоће да стварају некакве своје цркве. “То је први пут у историји да безбожници стварају цркве и по томе ево постајемо познати. Безбожници црногорски хоћу да стварају своје цркве, одричући се од ове Цркве Божје која овдје постоји не само осам вјекова од времена Светог Саве, него постоји од апостолских времена. ” Подсјетивши да су ови простори били хришћански, и да су проповједници и апостоли били и са Истока и са Запада, владика је нагласио да је временом кирило-методијевска традиција, нарочито од времена Св. Јована Владимира, преовладала на овим просторима и сви који су ту живјели су се опредјелили за Православни исток, за Цркву Јерусалима, за Цркву царског града Константинопоља. Оцијенио је да је то од огромног значења за ове просторе. “Та Црква постоји вјековима, нарочито од времена Светога Саве и времена његовог наследника Св. Арсенија који је дошао овдје да свједочи то живо јединство Цркве Христове Цркве Божје, Светосавске, које је непрекинуто кроз вјекове. Дај Боже да и ове, који сада измишљају некакве своје идеологије, Бог врати разуму и памети, да се врате Светој цркви Божијој, да се крсте и миропомажу, и дођу и ћивоту Светог Петра, и Светог Василија, и Светог Арсенија, а не да пресрећу и нападају, као што су напали у Никшићу народ Божји који се сабрао око Светога Василија и послије затворили Епископа Јоаникија са свештеницима.” По његовим ријечима то је једно велико безумље, а Црква је, као и епископи, навикла још од Христа да страда, што свједочи и Свети Арсеније. “Христос је пострадао, разапет за спасење овога свијета и на том Његовом распећу је све утемељено кроз вјекове што је часно и честито и у Европи и овоме свијету”, рекао је владика. Даље је казао да је Свети Арсеније дошао овдје да својим присуством помогне, како је истакао, и оним Црногорцима који се “претварају у неке Монтенегрине и свима нама да се вратимо Богу живоме, истинитоме, Богу љубави, Оцу и Сину и Духу Светоме”. “Да се кроз Бога живога и преко Његових светих вратимо једни другима том христоликом, боголиком љубављу. То је оно чему нас учи Свети Арсеније својим присуством: љубави према Богу и једни према другима, том љубављу која не тражи своје него се жртвује, дарује.” Додао је да кроз Свето причешће примамо Христову љубав – Њега као љубав и преко Светог причешћа се учимо тој љубави и према Богу и једни према другима, на начин како је Христос волио овај свијет. “Нека Бог даде да се та љубав христолика, боголика, светоарсенијевска зацари међу свима овдје који су се подјелили на разне партија и идеологије па чак и дубље. Сад имамо једна иста мајка, рађа двије нације. То једино има у Црној Гори”, казао је Високопреосвећни. Као најбитније је нагласио наш повратак Богу као љубави, Христу Господу и свецима Његовим. “И тако да се вратимо на прави начин једни другима без обзира ко је ко и и коме припада. Молитвама Светог Арсенија, његовим молитвама нека утврди Христос Господ ту љубав, то заједништво, то братство, утемељено на Богу и на светињи Божијој, међу људима и међу свим земаљским народима. И нека би та љубав светоарсенијевска испунила срца, не само нашега народа, него свих земаљских народа”, поручио је на крају свог обраћања Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у манастиру Ждребаоник по повратку моштију Светог Арсенија у ову древну немањићку светињу. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Ковчег с моштима Светог Маманта (Светог Мамаса) враћене су Морфској митрополији, чије је сада седиште у селу Евриху, у слободном делу те епархије. Светиња се налазила у Саборној цркви Светог Маманта, и кад су Турци 1974. заузели сверни део острва, остала је у том окупираном делу. Сада је враћена цркви у којој су некада почивале. Свети Мамант родом је из Пафлагоније, од родитеља хришћана. Родитељи су му бачени у тамницу, Христа ради. Ту му се упокојио прво отац, па након што га је родила, и мајка. Тако он оста као беба у тамници међу мртвим телима својих родитеља. Ангел Божји јавио се у сну удовици Амији и казао јој је да узме дете из тамнице. Амија га је васпитала у хришћанском духу, а у школи се показа изузетно бистрим. У време гоњења под царем Аврелијаном, Маманта, којем је било тек 15 година, изведоше пред цара. Како се нипошто није хтео одрећи Христа, тукли су га палицама па бацили у море. Ангел га спаси и одведе у планину код Кесарије. Али и ту су га нашли, па га неки идолски жрец прободе трозупцем. Мошти су му чудотворне. Извор: Српска Православна Црква

28. Фебруар 2018 - 13:03 Од почетка савремене обнове манастира Свете Тројице - Стањевићи, прије 23 године, Недјеља Православља први пут је прослављена литијом са светим иконама! И то којим и каквим! Бог нас је благословио радошћу повратка стањевићких икона послије 180 година изгнанства насиљем аустријске власти. Када је манастир претворен у аустријску пограничну караулу, 1838. године манастирске иконе пренијете су у цркву Светог Јована у Горњим Поборима. Двије од њих су рестауриране и враћене у манастир 2004. године а за остале се није знало да припадају истој цјелини манастирског иконостаса. Захваљујући г. Божу Марковићу, предсједнику Црквеног одбора у Горњим Поборима, који је ревносно водио бригу о иконама, у манастир Стањевиће враћено је 15 икона које су до 1838. биле под његовим сводом. Највећа вриједност јесу иконе са првобитног иконостаса који је 1738. урадио иконописац калуђер Максим Тујковић по налогу Митрополита Саве Петровића. Повратак икона био је 24. фебруара 2018. године свечани молитвени чин уочи Недјеље Православља. Игуман Јефрем је на прагу цркве дочекао иконе са кадионицом док су их братија калуђери и вјерници уносили са пјесмом храмовног тропара Благословен јеси Христе Боже наш и радосни одјек звона низ ове подловћенске падине. У Недјељу Православља, игуман Јефрем и отац Јован одслужили су свету Литургију на којој су се причестили готово сви пристигли вјерници, а потом је кренула литија са светим иконама кроз манастирску порту. Иако је снажно вејао снијег и јако дувао ледени вјетар, вјерни народ је носио иконе и пјевао пјесме у част Христа Бога. И она најмлађа дјеца, на рукама мајки, и они малишани предшколског узраста били су распјевани и својим анђелским гласовима објављивали славу Божју. Кроз њихове гласове изливала се радост свих претходних генерација монаха и народа који су се вјековима сакупљали у Стањевиће на молитву. Послије читања Синодика Православља, игуман је изговорио свечану бесједу у којој је објаснио смисао и значај молитвеног спомена побједе Православља која се пројавила и посвједочила повратком икона у Стањевиће: -Како каже данашњи Синодикон и како каже Пророк Божји, у Цариграду бијаше зима. И како видите, ево зиме на ловћенским странама, према Будви и према мору Јадрану. Бијаше зима велика а не само овога дана, браћо! Бијаше зима велика пуних 180 година јер прије 180 година аустријска војска је протјерала из овог светог храма иконе свете и наше митрополите и свете оце на челу са Петром Другим и светим оцима који су служили овој светињи и поштовали ове свете иконе. Божије чудо, као што се пројавило у Цариграду на овај дан, пројавило се чудо и ноћас, уочи овог дана Побједе Православља у нашем манастиру Свете Тројице - Стањевићи јер су послије 180 година, ове иконе које ви овдје држите, вратиле се у ову светињу, вратиле се под свој Божји кров неким чудним знамењем и Божјом вољом. Игуман је даље навео повјест прогона светих икона од аустријске војске али и вјерност генерација становника села Горњи Побори, који су чували стањевићке иконе у својој цркви пажљиво као и истину да оне припадају манастиру. -И ево, чим су се стекли услови за њихов безбједан повратак, предсједник Црквеног одбора г. Божо Марковић је, са благословом нашег митрополита Амфилохија, организовао повратак светих икона на првобитно мјесто припадања. Овом приликом му и име манастира изражавам најдубљу захвалност, истакао је игуман у бесједи пред народом. Потом је присутни народ цјеливао свете иконе. Радост празника настављена је током агапе у великој манастирској трпезарији. Велики значај који повратак икона има на општам културном плану истакао је у поздравном слову и предсједник Скупштине општине Будва г. Ђорђије Вујовић, исказавши ријечи захвалности г. Божу Марковићу за труд око чувања икона и њихове рестаурације. Присутнима се обратио и г. Марковић ријечима да је радостан што се послије безмало два вијека иконе враћају у свој првобитни дом и да се томе сигурно радују сви његови преци који су их пажљиво чували током изнанства. Игуман Јефрем је, уз ријечи захвалности свима који су допринијели да је овај свети чин повратка икона извршен на приличан и достојанствен начин, рекао да је то израз Божјег благовољења према стањевићкој обитељи у години великог освештања манастира и прославе 680 година од оснивања, благословом ктитора, великог војводе Николе Стањевића, 1338. године. Истовремено, позвао је све да имају на уму датум освештања манастира а то је 16. септембар 2018. године и да су сви добро дошли! манастирски љетописац