Претражи Живе Речи Утехе

У васкрсни дан Господњи, 12. децембра 2021. године, у радости празника Светог и богоносног оца нашег Мардарија Љешанско-либертивилског и свеамериканског, служена је света Литургија у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси. Након литургијског сабрања свештенство и велико мноштво народа сабрало се у свечаној дворани парохијског дома ради приказивања документарног филма у продукцији Телевизије Храм „Свети Василије Острошки-сведок васкрсењаˮ, аутора катихете Бранислава Илића. И поред чињенице да је у Београду освануло хладно и снежно јутро и да је због великог снега било отежано кретање, велики број београђана дошао је да узнесе славу Господу, а част Светом Василију Острошком. Ово сабрање у љубави почело је у храму Божјем, који је према речима тумача свештеног богослужења „крајичак неба на земљи за време савршавања свете Евхаристијеˮ. На светој Литургији се кроз причешће хранимо са трпезе Царства небеског, а саборовање у продужетку евхаристијског сабрања, била је прилика да се кроз документарни филм о Светом Василију Острошком и предавање о значају светитеља и чудотворца од чијег се престављења навршило 350. година, нахранимо са трпезе речи Божје, са оне богате трпезе спасоносних поука које је Свети Василије Острошки проповедао и испунио у свом светом и богоугодном животу. Након приказивања документарног филма који је настао поводом 350. година од упокојења Светог Василија Острошког, одржано је предавање на којем су о Светом Василију Острошком и значају филмског остварења њему у част, говорили катихета Бранислав Илић, аутор филма; и Милана Ивковић, катихета десете београдске Гимназије. У свом излагању катихета Бранислав Илић је говорио о Светом Василију Острошком као светитељу који је васколики живот предао Христу Богу, те у свом светитељском лику сабрао све светитељске епитете. Филмско остварење које сте имали прилику да видите, а које је настало поводом 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког, приказује нам Светог Василија као онога који је образац светитеља који је васколики живот саобразио животу у Христу, истакао је катихета Бранислав и додао: Светитељи су плод на Дрвету Живота, како то дивно каже у свом Охридском прологу Свети Владика Николај. Они су, додаје Свети Владика, жито у Житници Небескога Царства. Светитељи су дело Божје и Свети отац наш Василије Острошки је дело Божје и дар Божји који нам је подарен, да својим светим и светлим животом у Христу, буде духовна светиљка свима нама који се налазимо и тами греха и сенци смрти. Дело Божије је светитељ Острошки као савршени и потпуни, бесмртни човек, човек земаљски од крви и меса који је постао као небески Анђео, оставши и на Небу истински човек, али прослављен и обожен. Према речима новосадског катихете, Свети Василије чудотворац и исцелитељ Острошки нам је својим животом посведочио свештену и савршену истину да је човек целовито биће, целосно и целомудрено биће, да је човек по много чему сложено биће, комплексно небоземно биће, и саборно биће, које је створено за богочовечанску заједницу. У закључку свог излагања аутор филма је посебно истакао значај годишњице коју прослављамо, указујући на поруку коју она собом носи. Ова 350-годишњица упокојења Светог Василија Острошког, а са њом и ово филмско остварење које смо принели светитељу Острошком, указује да је и подсећа нас да је мера нашега живота узрастање у меру раста висине Христове, односно да узрастајући у тој мери испуњавамо оно назначење на које смо призвани – да постанемо свети, као што је свет Господ Бог наш, закључио је катихета Бранислав Илић. Милана Ивковић, катихета десете београдске Гимназије је у свом излагању говорила о турбулентним и нестабилним околностима у којима је живео и делао Свети Василије Острошки, и како су оне утицале на његову мисију и прегалаштво у православној вери. Такође, осврнула се на сам појам светитељ, како у његовом етимолошком значењу, тако и у практичном који се опитује у реченици да је светитељ и онај који преноси на небо све бриге, а на земљу осмех Оца Небеског. Милана Ивковић је истакла и да светитељ поред вере у Бога исповеда и јаку веру у другог човека као што и Јевађење говори да ''љубимо ближњег свог као сами себе'', односно да не можемо да верујемо у другог човека ако не верујемо у саме себе. Ова вере није самоувереност у којој сами себе и друге убеђујемо у своје способности и таленте, већ је то вера (која долази од љубавне и јаке вере којом Бог верује у сваког човека и која ми даје ту ''самоувереност'') да у мени, и у сваком човеку постоји нешто што ја не знам. Односно, да је други човек за нас тајна. То значи да људи нису пројекти, и да наша вера у друге људе не подразумева укалупљиваље ближњег у калупе ''знам шта је за тебе добро''. На крају, Милана је истакла стваралачки аспект филма о Светом Василију Острошком те је рекла да уметност служи да припреми човека за смрт као што је говорио велики Андреј Тарковски, и да дотакавши људску душу, служи и томе да човека припреми за добро. Кад је успостављена веза између уметника и онога који ужива у тој уметности, наступа катарза (''очишћујућа траума'') и човек чезне да се најбоље стране онога што је унутар њега ослободе. Уметност потврђује оно све најбоље у човеку - веру, наду, љубав, лепоту, молитву. Ово световасилијевско сабрање у окриљу једног од београдских храмова посвећених њему, било је употпуњено авраамовским гостољубљем и великом пастирском бригом настојатеља храма пропрезвитера Предрага Тимотијевића и његовог свештеничког братства. Свештенство је за све сабране приредило богато послужења, испуњавајући на тај начин поруку коју нам је Свети Василије Острошки оставио својим животом, а то је љубав према свима. Извор: Документарни филм "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења"

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, Српска православна Црквена општина футошка организује приказивање документарног филма „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора Бранислава Илића, катихете. После приказивања филма чију продукцију потписује Телевизија Храм, о светом Василију Острошком и филмском остварењу у светитељеву част говориће катихета Бранислав Илић, аутор филма, и Петка Луковић, вероучитељица из Београда. Овим духовним сабрањем, које ће бити одржано у недељу, 26. децембра у 18.30 часова, у свечаној дворани Светосавског дома при Световрачевском храму у Футогу, Црквена општина футошка даје допринос обележавању 350-годишњице од упокојења светог Василија Острошког. *** Филм „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ подсећа на прекрасне животне примере, подвиге, дела љубави и молитве овог исцелитеља и чудотворца, те сведочи о живом и благодатном светитељевом молитвеном присуству којим милује душе наше. Филм је обогаћен аутентичним сведочанствима о значају светог Василија Острошког и чудима којима се свакодневно актуализује истина да је он истински сведок Васкрсења и светитељ преко којег се љубав Божја излива на свакога човека. Катихетски сегмент филма садржан је у драгоценим поукама Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, протосинђела Сергија (Рекића) и протопрезвитера-ставрофора Слободана-Бобана Јокића, кроз које се изнова у личности светог Василија Острошког актуализују речи псалмопојца Давида „Диван је Бог у светима Својимˮ (Пс. 67, 36). Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Поводом 350-годишњице упокојења Светог и богоносног оца нашег Василија Острошког, у продукцији Телевизије Храм, приређен је документарни филм „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ аутора катихете Бранислава Илића. Повезане вести: Шести Фестивал хришћанске културе у Епархији тимочкој биће одржан од 13. до 21. септембра у Зајечару Медији СПЦ о документарном филму "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења" Најава: Уживо пренос отварања VI Фестивала хришћанске културе и трибине о филму "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења" Катихета Бранислав Илић за Радио "Светигору": Братска љубав свештенства и верног народа Митрополије црногорско-приморске уткана је у филм о Светом Василију Катихета Бранислав Илић за Радио "Златоусти": Документарни филм о Светом Василију Острошком је каменчић у мозаику љубави према чудотворцу острошком Катихета Бранислав Илић у емисији "Гост радија": Темељи документарног филма о Светом Василију налазе у студију Радио-Беседе Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Премијера документарног филма о Светом Василију биће сабрање под светитељевим молитвеним омофором Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Фестивал хришћанске културе нас укрепљује и обогаћује благословеним садржајима Посетите званичну интернет страницу посвећену документарном филму „Свети Василије Острошки – сведок васкрсењаˮ на адреси: https://dokumentarnifilmsvetivasilije.blogspot.com/ , кaо и званичну Фејсбук страницу филма: https://www.facebook.com/Документарни-филм-Свети-Василије-Острошки-сведок-васкрсења-102315942179687/ Телевизија Храм приноси светитељу ауторски филм катихете Бранислава Илића, кроз који подсећа на прекрасне животне примере, подвиге, дела љубави и молитве исцелитеља и чудотворца Острошког, те сведочи о живом и благодатном светитељевом молитвеном присуству којим милује душе наше. Филм је обогаћен аутентичним сведочанствима о значају острошког чудотворца и чудима којима се свакодневно актуализује истина да је Свети Василије истински сведок Васкрсења и светитељ преко којег се љубав Божија излива на свакога човека. Катихетски сегмент филма садржан је у драгоценим поукама Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, протосинђела Сергија (Рекића) и протопрезвитера-ставрофора Слободана-Бобана Јокића, кроз које се изнова у личности Светог Василија Острошког актуализују речи псалмопојца Давида „Диван је Бог у светима својимˮ (Пс. 67, 36). * * * Премијерно приказивање документарног филма „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ одржаће се на шестом Фестивалу хришћанске културе у Епархији тимочкој, у понедељак 13. септембра, са почетком у 19.30ч у порти Саборног храма Рождества Пресвете Богородице у Зајечару. Након премијерног приказивања, о филму ће говорити Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион; Његово Преосвештенство Епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички г. Давид; др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког Факултета у Крагујевцу, одсек за примењену и ликовну уметност; Мира Лолић Мочевић, уредница Телевизије Храм; и катихета Бранислав Илић, аутор филма. У музичком делу програма поводом премијере филма, наступиће хор Преподобне мати Ангелине крушедолске из Никшића, под уметничким руководством проф. Ане Бојић. Радуј се, Василије свети, похвало рода нашега! Извор: Документарни филм о Светом Василију Острошком

Посетите званичну интернет страницу посвећену документарном филму „Свети Василије Острошки – сведок васкрсењаˮ на адреси: https://dokumentarnifilmsvetivasilije.blogspot.com/ Посетите и запратите и званичну Фејсбук страницу филма: https://www.facebook.com/Документарни-филм-Свети-Василије-Острошки-сведок-васкрсења-102315942179687/

Отворена је Фејсбук страница документарног филма „Свети Василије Острошки – сведок васкрсењаˮ, на адреси: https://www.facebook.com/Документарни-филм-Свети-Василије-Острошки-сведок-васкрсења-102315942179687/. Путем наведене Фејсбук странице можете да пратите све новости које се односе на филм, а омогућено је да напишете своје утиске у погледу документарног филма који је принос Господу и Светом Василију, а поводом 350-годишњице светитељевог престављења. Извор: Документарни филм "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења"

Ауторски текст Његовог Преосвештенства Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића), поводом 350-годишњице упокојења великог чудотворца Острошког, са освртом на емисију „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора новосадског катихете Бранислава Илића, у издању Радио-Беседе, Епархије бачке. Текст је објављен у „Православљуˮ - новинама Српске Патријаршије, бр. 1300, од 15. маја 2021. лета Господњег. Ауторски текст Епископа Кирила PDF.pdf Текст на енглеском језику: On the occasion of the great jubilee - the 350th anniversary of the repose of St. Basil of Ostrog Христос Воскресе! ”1 Ја сам прави чокот, а Отац је мој виноградар. 2 Сваку лозу на мени која не даје плода он одрезује, и сваку која даје плода, чисти, да више плода донесе. 3 Ви сте већ очишћени речју коју сам вам говорио. 4 Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може сама од себе плода дати, ако није на чокоту, тако ни ви, ако у мени не останете. 5 Ја сам чокот а ви сте лозе, и ко буде у мени и ја у њему, он ће много плода донети, јер без мене не можете ништа чинити. 6 Ко у мени не остане, он се избацује као лоза, и осуши се; па се скупљају лозе и бацају се на ватру и спаљују. 7 Ако останете у мени и речи моје у вама остану, што год хоћете иштите, и биће вам. 8 Ако много плода донесете, тиме ће се Отац мој прославити, и ви ћете бити моји ученици. 9 Као што је Отац мене љубио, тако сам и ја вас љубио. Останите у љубави мојој. 10 Ако заповести моје одржите, остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свога и остајем у љубави његовој.” (Јн. 15. 1-10) На овој нашој планети стално се рађају нови људи, у разним народима се рађају ти људи, у различитим културама, у различитом амбијенту, етичком, религиозном, климатском, економском... Али ријетки су они људи чије рођење представља не само појаву једне личности на овај свијет, него представља мјесто или тренутак у времену гдје и када се рађају цијели народи, генерације личности... Такви људи постају, сагласно са горњим ријечима јеванђелисте Јована, те плодне гране винограда које су насађене, накалемљене, настављене на једини животворни чокот, коријен живота, крајеугаони камен који је људску природу спојио са божанском природом, који је људској природи удахнуо дах вјечног живота. Из тог коријена који је Христос Господ, ти људи као плодне гране, црпе живот и дају га свима онима који им са вјером приступају и тако они дају многи род у винограду Оца Небеског. Заиста је такво било и рођење Стојана Јовановића у херцеговачком кршу, од побожних родитеља Петра и Ане. Наш Бог је просте суштине, независне од твари и њених облика, суштине која исијава свјетлост живота вјечнога свој твари, и која се најдубље и најбоље прима и чува у чистом срцу. Не чува се та благодатна свјетлост у неком златном ћупу или златној палати, или великом граду или прекрасном мјесту на мору, не та свјетлост не зависи од твари она се не прима и не даје и не замјењује са сребром и златом и драгим камењем. Та свјетлост Бога се прима и чува у чистом срцу. Тако је и једно младо чобанче, из камене скромне куће, из економске биједе из сурове климе херцеговачког крша, али са чистим срцем испуњеним љубављу, успјело да постане родна грана у винограду Господњем, да постане Свети Василије Острошки Чудотворац. ”Слава му и милост”, сваки од нас је слушао своју баку или мајку која шапуће име Светог Василија устајући нагло и са страхопоштовањем се крстећи. Сваки од нас је одрастао у амбијенту тог магичног имена. И тако већ три и по вијека. Стојан Јовановић алиас монах Василије је чуо Христове ријечи ”останите у мени и ја ћу у вама” и корачао је право путем Христовим, из родитељског дома до манастира Завале, па преко манастира Тврдоша до Цетињског манастира, па до царске Русије по помоћ, а онда и до манастира Хиландара и Свете Горе на бденија до у касну ноћ. Па опет назад до Пећке Патријаршије, наше патријаршије, чворишта гдје се рачвају плодне гране нашег винограда нашег удјела у винограду Христовом. Није Стојана могла помјерити са тог пута никаква филозофија овога свијета, нити турски зулуми, нити латинска курија, нити демонска сила, нити било каква твар га није могла одвојити од љубави Христове, јер је знао Свето Писмо и ријечи апостола : ”Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, Ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем.” (Рим. 38, 39). И то и такво знање светих списа, знање ријечи Божје које је он слагао у свом чистом срцу, довело је Стојана у стање, стање чисте молитве, стање чистог служења Богу као архијереја Цркве Божје, довело га је до стања светости, до Светог Василија. Што је имао монах Василије толико важно да га је Бог одредио за архипастира своје Цркве? Имао је добру намјеру, како каже у његовом тропару, имао је добро усмјерење у свом уму и срцу које је поткријепио напорним дјелатним подвигом, поста, молитве и добрих дјела. И Имао је и мотив и разлог: „Василије, милошћу Божијом, митрополит Захумски и Херцеговачки, пишем због потврде истине, да знају хришћани како бијах неко вријеме у Острогу, у пустињи. И приложих овдје драговољно свој труд. И свој иметак не поштедјех Бога ради и милости Свете Богородице. Многи ми пакост чињаху, али Бог помоћник мени бјеше у сваком дјелу добром. У Острогу, у студеној стијени топлоте ради Божије, …види Бог и Света Богородица.” И тако већ три и по вијека. Тмуше агарјанске су хтјеле да укину да униште видљиво присуство Христово у нашем светосавском народу, зато су сажегли мошти Светог Саве, које су биле прибјежиште нашег народа у тим тешким временима. И Бог нас није пустио да дуго лутамо без светионика. Мошти светог Василија од седамнаестог вијека постају светионик и извор чудотворне силе, која је показивала пут и напајала наш народ и све људе који су му притицали без обзира на националност или вјерску припадност, силом Христовог Васкресења у сваком тренутку и воље и невоље. Не треба ићи далеко у историју, довољно се сјетити тог чудесног входа архијереја Светог Василија 1996 г. у Херцеговину и назад у којем су се многи родили у вјери. Или тог још чудеснијег входа Светог али сада заједно са цијелим својим народом у чудесним литијама 2019 и 2020 године. И тако већ три и по вијека. (Отац ме држи за руку, сјећам се да сам му досезао негдје до појаса, налазимо се на неком платоу, дубоко доље се види долина гдје вијуга ријека, све је око ње зелено, ријека напаја водом цијелу равницу даје јој живот; сунце јако блиста и обасјава бијело здање горе мало изнад али као да је приковано за небо, то је здање древног манастира, који се пресијава на сунцу и чини се као да сам исијава свјетлост. Огроман ред народа личи да некога чека, али некако спокојно, без журбе, као да је тај Неко већ ту, као да тај Неко чека народ, свуда се чује побожно шапутање ”свети Василије слава му и милост”. Отац се крсти...) И тако већ три и по вијека сваки од нас стоји у реду знајући да ће га свети Василије примити и наградити, да ће разумјети и опростити, да ће дати здравље душе и тијела. Стојећи у реду пред Светим увијек ми се напомињу ријечи псалма ”Накажет мја праведник милостију, и обличит мја; јелеј же грешника да не намастит глави мојеја” (пс 140, 5). Сваки од нас приноси Светоме оно што може, неко сузу, неко уздах из душе, неко вино и уље, неко вунене чарапе, неко сапун, неко кафу или шећер, неко со и брашно, неко кошуљу, неко мед, неко новац, неко прилаже обећање да неће више гријешити, неко прилаже молитву, али увијек је то из душе са пуним повјерењем да ће Свети чути да ће се одазвати. Лијепо је што је Радио-Беседа (Епархије бачке) и Телевизија Храм принијела Светом Василију ове дивне емисије о његовом јубилеју. Нека Свети Василије награди све оне који су се у томе потрудили, и нека благослови и све оне који их буду са побожношћу слушали и гледали. У будућности би било лијепо видјети, кад се буде могло и имало средстава и услова, директна свједочанства и ријечи епископа, свештеника, вјерника о живој благодати коју Свети Василије раздаје ево већ три и по вијека. Слава му и милост! Воистину Христос Воскресе! О празнику Светог Василија Острошког, 12. маја 2021. године, у Буенос Ајресу. +Епископ Кирило Извор: Православље

На таласима Радио-Беседе, од четвртка, 18. марта 2021. године, почело је емитовање нове емисије под називом „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ. У Јутарњем програму Радио-Беседе о новој емисији говорио је аутор, катихета Бранислав Илић. Наведена емисија представља допринос молитвеном обележавању 350-годишњице упокојења светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца Острошког. Ово је изузетна прилика да, кроз циклус од десет емисија, укажемо на све важније детаље из Светитељевог житија, почев од његовог чудесног рођења и васпитања у побожном родитељском дому, до одласка у манастир и његове хиротоније у архијерејски чин. Будући да су мајчинске молитве и пажња Ане Јовановић, мајке светога Василија, дале свој благословени плод, једну од емисија посветићемо управо њој, док ће овај циклус нове емисије бити употпуњен и следећим темама: Историјски и духовни значај манастира Острог; Мошти Светога Василија Острошког; Свети Василије Острошки као чудотворац; О правилном поимању чуда; Свети Василије у химнографији; Свети Василије походи народ свој. Циклус закључујемо емисијом на тему: 350-годишњица упокојења светога Василија Острошког. Премијерно емитовање емисије је четвртком у 13 часова, а у репризном термину петком у 13 часова. Извор: Инфо-служба Епархије бачке