Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом Његове Светости Патаријарха српског Г. Иринеја, на празник Сабора Пресвете Богородице, у четвртак, 08. јануара 2020. године, одржан је на платоу испред Храма Светог Саве, молитвени скуп подршке нашем страдалном народу у Црној Гори, Косову и Метохији и свим српским крајевима. Звучни запис беседе Пред почетак молитвеног скупа верни народ се окупио у великом броју на Теразијама, одакле је кренула литија ка Храму Светог Саве на Врачару. Литију и Молебан Пресветој Богородици предводио је Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Стефан викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. У литији су учествовали многобројни свештеници АЕМ и других Епархија СПЦ, Генерални секретар председника Републике г. Никола Селаковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију г. Марко Ђурић и представници градске управе Београда. На крају Молебана Пресветој Богородици Епископ Стефан је пренео благослове Његове Светости Патријарха Иринеја и том приликом је произнео беседу у којој је истакао важност наше молитвене подршке нашој страдалној браћи у Црној Гори, Косову и Метохији и свим другим нашим крајевима, јер „од молитве нема важнијег дела“. Извор: Радио Слово љубве

У недељу, 26.маја, када наша Црква молитвено прославља Свету мученицу Гликерију, верни народ села Раље дочекао је Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Господина Јована. Том приликом, Владика Јован, началствовао је Евхаристијским сабрањем, на ком су Преосвећеном саслуживали: архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, парох неменикућски протојереј Новак Илић, парох сопотски Горан Лукић, ђакон Урош Костић и ђакон Филип Јовановић. http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Maj2019/ralja26052019.mp3 Богонадахнуту беседу наш Епископ посветио је Светом Јеванђељу по Јовану, зачало 12, многима познато као прича о жени Самарјанки, којој је и посвећена пета недеља по Васкрсењу Христовом. “Васкрс је дан вечнога живота. Зато је Васкрсење Христово срж и садржај вере хришћанске. И уколико се наша вера не простире у вечност, већ је само заснована на томе да верујемо у Бога док смо овде на земљи, онда од те вере немамо никакве користи и онда смо најнесрећнији људи, како каже Свети апостол Павле, јер вера хришћанска, вера православна јесте вера у живот вечни, вера у загробни живот. А да постоји загробни живот показао нам је Господ својим васкрсењем и показао нам да ће Дух Свети васкрснути свакога од нас који умире са вером у васкрсење. Онај који не умире са вером у васкрсење такође ће васкрснути, али не за живот вечни у Царству Божијем, већ ће васкрснути, како каже Свето Јеванђеље, за муку вечну. Зато и није случајно што Црква највише празнује Васкрсење Христово, и то не само од Васкрса до Вазнесења Господњег-Спасовдана, већ га Црква Христова празнује сваке Литургије, сваке недеље, па се зато и каже да је свака недеља у маломе Васкрс. Потребно је да дођемо до спознања Бога, а Господ се спознаје животом и вером или боље речено, вером коју претварамо у дела. Јер вером ходимо, а не знањем, како каже Свети апостол Павле. Другим речима, да би спознали Бога треба да се сретнемо са Богом. Али ако Бога не нађемо у своме срцу, нећемо га наћи ни небу, нити на било којем другом месту. Бог се тражи у Цркви својој, јер Црква је Богочовечанско тело, а ниједно тело људско није саткано од једног органа, већ од многих. Сваки човек који који је крштен у Цркви Христовој и живи крштенским животом јесте део Цркве Божије. Само крштење нас неће спасти, али нам је итекако потребно како би постали чланови Цркве, јер се јединоЦрквом и у Цркви спасавамо. Нема важнијег момента у животу човековом до сусрета са Богом. И данашње Јеванђеље говори о једном предивном сусрету Господа Христа и жене Самарјанке. Из овог Јеванђелског зачала видимо шта значи сусрет са Богом, односно видимо да тај сусрет мења човека у потпуности, али онога човека који жели да се промени. Такође можемо видети у овом Јеванђељу да Господ Христос није само Бог и није само човек, већ Богочовек. Бог који узима природу нашу на себе у свему осим греха. Бог који даје живу воду, односно, како кажу Свети Оци, даје Духа Светога, јер ми под Духом Светим оживљавамо и живимо. Али Духа Светога можемо и изгубити, у зависности од нашег духовног стања, од наше вере, од нашег хришћанског живота. Стога и апостол Павле опомиње хришћане речима, “Духа Светога не гасите” (1 Сол 5,19). Господ нам говори и позива да идемо на извор “Живе воде”, а тај извор јесте сам Христос. Стога се потрудимо да стално осећамо жеђ за Богом, јер докле будемо осећали жеђ за Богом осећаћемо жеђ за свим оним што је добро, за љубављу, вером, надом и милосрђем. Јер сваки човек који пије са извора који ће му Господ дати никада неће ожеднети”, закључио је Епископ Јован. Након Свете Литургије, у сали парохијског дома, трудом Оца Славише-старешине овога храма, за све присутне приређена је трпеза љубави. Извор: Епархија шумадијска

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј поводом празника и храмовне славе служио је данас, 24. маја 2019. године свету архијерејску Литургију у храму Светих Ћирила и Методија, у Спомен-парку Јајинци. У надахнутој беседи Свјатјејши је рекао да су "света словенска браћа донела словенима писану реч, посејали прве речи благодати Божије превођењем Светога Писма и постали равноапостолни". Патријарх је узнео молитву да "св. Ћирило и Методије благослове нашу децу и школе, како би се учила праведности и мудрости Божијој". Извор: Телевизија Храм

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на Велику суботу са свештенством Свету службу Божију у саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. У току Литургије Цркви Христовој је кроз свету тајну крштења прибројано осамнаест нових хришћана. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља рекао је да на свијету постоје двије врсте људи. Звучни запис беседе „Имају они који вјерују да је човјек вјечно и непролазно биће у Хисту Богу и који се у Његово име крштавају и миропомазују. Има и оних који су вјерници смрти, пролазности и ништавила“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је смрт ушла у људску природу онда кад се човјек одрекао да испуњује Божју заповијест да вјерује Божјој ријечи. „Тако је гријех ушао у људску природу и човјек је од бесмртнога постао смртно и пролазно биће. Зато је и дошао Господ да врати човјеку бесмртност и вјечни живот. Зато се ми у Цркви крштавамо, зато прослављамо Христа Господа распетога и васкрслога из мртвих. И само њему служимо“, поручио је Владика Амфилохије. Говорећи о новокрштеним члановима Цркве Божије Владика је рекао да од њиховог крштења данас нема значајнијег догађаја. „Да од смртних душа постану бесмртне, од пролазних непролазне, испуњене вјечном љубављу Оца и Сина и Духа Светога и да буду као свједоци Бога љубави, и у Бару и на сваком мјесту гдје их Бог буде упутио да живе“, казао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска