Претражи Живе Речи Утехе

На празник Богојављења, у уторак 19. јануара 2021. Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Звучни запис беседе Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и монаштво Манастира уз молитвено учешће вјерног народа. У току свете службе Епископ Јоаникије у чин протосинђела рукопроизвео је досадашњег јеромонаха Павла (Пајића). Данашњи велики празник сабранима је ријечима архипастирске бесједе честитао Владика будимљанско-никшићки, који је казао да вода означава тајну овоземаљског живота. „Без ње је немогућ овоземаљски живот, али Господ каже: Ако се не родите водом и Духом. Тек када Дух Свети сиђе на воду, односно на наш живот у коме је и вода, тек тада почињемо да живимо прави, истински живот, када почињемо преко тајне овог живота да упознавамо и божанске тајне и тајне вјечног и будућег живота. Како је то све Господ лијепо устројио! Он сам је дошао да нам покаже све, да нам покаже како треба да живимо, да нам покаже свјетлост своје ријечи и своје мисли и свјетлост новог живота. Он је дошао у овај свијет, јавио се као један од нас, као човјек, обични, прости човјек, али сви који су имали прилику да се сретну са Њим видјели су да је Он, по свему изузетан. По својој једноставности, али и по својој мудрости, а једноставност, врло често, иде са најдубљом мудрошћу“, рекао је Владика Јоаникије, додавши да једноставност иде са љепотом и складом. Господ је, навео је Његово преосвештенство, дошао у овај свијет, изишао на проповјед да проповједа ријеч Божју и божанску науку, управо, на ријеку Јордан. „Тамо је дошао да се крсти као прост човјек и у том моменту нико није видио да је Он, заправо, Син Божји Спаситељ свијета осим Светог Јована Крститеља. Свети Јован Крститељ Боговидац и Тајновидац, који је сијао у овом свијету као сунце, за кога су многи говорили да није он Христос, тај Који је пророкован од древних пророка као спаситељ свијета, кад се тај Свети Јован срео са Христом на ријеци Јордану устукнуо је и каже: Како ја да Тебе крстим, Ти мене треба да крстиш, јер је Христос дошао да прими крштење од Јована. Господ је хтио, примајући крштење од Јована, то је само оно што се види споља, а оно што људске очи не виде и што Бог устројава, то је Његово устројавање бање поновног рођења роду људском, да се род људски обнови водом и Духом, да са Његовим уласком у ријеку Јордан сиђе Дух Свети и освети воду и да јој нову снагу живота. Вода већ има живот, али Он јој је дао нову снагу, јер је излио на њу Духа свог Светог“, бесједио је Епископ Јоаникије. У том моменту, указао је Владика, јавио се Бог Отац Творац неба и земље, вјечни Судија, са неба и потврдио својим гласом свог Сина: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, а Дух Свети је сишао на Њега. „То је видио само Свети Јован Крститељ, истинити свједок, кум Христов, онај који је говорио: За мном иде Онај коме ја нијесам достојан одријешити свеза на обући Његовој. Он треба да расте, ја да се умањујем, то говори онај за кога се народ пита да није Христос који је пророкован од пророка, Месија, Спаситељ, јер никад таквог пророка раније свијет није видио. Он се до праха умањује пред Христом и он једини види праву истину ко је Христос и свједочи. Не свједочи само Јован, него свједочи Бог са неба и Дух Свети свједочи“, казао је Епископ Јоаникије, поучавајући да се на данашњи велики празник освећује вода како бисмо ушли дубље у тајну наше свете вјере. „Божић, Богојављење и Васкрсење Христово красе многи лијепи, народни обичаји, лијепе приче, само да не дозволимо да се уз те лијепе приче придруже и оне друге, уколико није освештана традиција коју је Црква благословила, али то показује да народ види изузетност тог дана и празника. Овакви празници нас позивају на то да се удаљимо од тих глупости које нам овај свијет нуди, а нуди нам глупост, празнину, биједу, депресију, грамзивост и остале несреће“, истакао је Владика Јоаникије, поручивши: „Треба сваки хришћанин да види колико је повлашћен, колику повластицу има када има прилику да учествује на светим богослужењима. Тек када видимо какав је овај свијет, онда разумијемо колико значи молитва којом се молимо у цркви: Ви који херувиме, анђеле небеске тајанствено изображавамо сада сваку земљску бригу оставимо, макар на кратко. То ће значити да се са Богом сједињујемо, да се Њему приближавамо и да се са Њим сједињујемо, да се усиновљујемо кроз Христа Оцу нашем небеском. То је највеће достојанство човјека да стане пред Цара над царевима и Господара над господарима, да се са Њим изједначи Његовом љубављу. Нико се са Богом изједначити не може, нико му приступити не може, али Његовом љубављу ми се са Њиме сједињујемо кроз Свете Тајне и кроз ову освећену воду. Сједињујемо са Христом јер нас Духом својим осјењује, очишћује и удостојава сједињења са Њим“. На крају богослужења обављено је велико водоосвећење. Том приликом Владика будимљанско-никшићки Јоаникије додијелио је љекарима и медицинском особљу Ковид болнице при Општој болници у Беранама, која је као једина Ковид болница на сјеверу поднијела и подноси највећи терет током епидемије, највише одликовање Епархије – Златну медаљу Светог великомученика и побједоносца Георгија I степена. Медаљу је у име одликованих медицинских радника примио доктор Милован Живковић, начелник Инфективног одјељења. Он се на додијељеном одликовању захвалио Преосвећеном Епископу Јоаникију. У име медицинског особља захвалила је Дијана Чукић, главна сестра на Инфективном одјељењу. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

На празник Светог Василија Острошког, славу Саборне Цркве и заштитника града Никшића, ухапшен је Епископ Будимљанско-никшићки господин Јоаникије са осам свештеника из Никшића. „Лијеп поклон и захвалност“ за молитве које смо тога дана произнијели за мир, напредак, здравље и свако добро свих, па и оних који су нас касније ухапсили, као и оних који су то наредили. Ухапшени смо зато што смо испоштовали грађане Никшића, што се нијесмо оглушили о њихову љубав према заштитнику свога града Светом Василију Острошком Чудотворцу и Исцјелитељу! Наиме, тога дана и поред Владичине бесједе на светој Литургији гдје је, са жаљењем, казао да ове године Црквена општина Никшић не може организовати Празничну Литију због мјера које ограничавају окупљање људи, на Тргу Шака Петровића се окупило више хиљада вјерника. Тај народ је сабрала љубав према Светом Василију и љепота доживљаја, који су вјерници сачували у својим срцима из Световасилијевских Литија од претходних година. Зар је требало презрети тај народ!? Будући да се у том спонтано формираном молитвеном сабору нијесу могле завести прописане мјере, свештенство је нашло једино могуће пастирско рјешење да се придружи вјерном народу у молитвеном ходу послије којег се народ у миру и задовољству разишао својим домовима. Услиједила су хапшења Владике и свештеника за „недјело“ поштовања сопственог народа и исказану љубав према Светом Василију. Народ је кроз протесте који су услиједили послије хапшења исказао неслагање и гнушање према томе чину власти, потврдио и посвједочио љубав према својој Цркви, према светињи, тј. према својим коријенима и освештаној народној традицији. Немамо ријечи да заблагодаримо нашем вјерном народу за такву љубав и жртву – нека га Бог награди сваким изаобиљем из ризнице својих добара. Нажалост, наша власт није тако мислила већ је свој народ „наградила“ сузавцем и пребијањем, бројне омладине и малољетника и то не само у Никшићу него и у појединим другим градовима Црне Горе. Најоштрије осуђујемо такво насилничко дјеловање полиције и упозоравамо да није добро дизати руку на своју будућност. Дјеца се васпитавају, прије свега, пажњом и љубављу а не пребијањем и агресијом. Истовремено никада се не можемо сложити са тим да било ко врши насиље над органима реда јер се доследно залажемо за мир, братску слогу и правни поредак у држави. Позивамо све, па и нашу власт да се сви саберемо око Светиње Живота да се са љубављу и поштовањем односимо према свим људима да Добро управља и усмјерава наше поступке, а да се ослободимо мржње и агресије, да видамо ране на бићу народном а не да их повређујемо и продубљујемо. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Данас у подне је у Никшићу одржана Конференција за штампу Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Сазнали смо да је на Инстаграму отворен лажни профил под именом Епископа будимљанско- никшићког Г. Јоаникија episkop_joanikije. Тим поводом обавјештавамо јавност да је све што се налази на тој адреси објављено без знања и благослова Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија. Сваку будућу дјелатност те врсте оцијенићемо као грубу злоупотребу коју ћемо спријечити путем надлежних грађанских судова. Инфо-служба Епархије будимљанско-никшићке

Поводом писања појединих портала да је Епископ Јоаникије присвојио цркву коју СПЦ није градила извјештавамо јавност о следећем: У Листу непокретности број 268 КО Горња Поља на кат. парцели број 81, налази се уписано „ Вакуфски посјед Црква Горња Поља“, без посебно означеног титулара односно власника исте. На захтјев мјесног пароха, као правни заступник Епархије Будимљанско – Никшићке дана 15. 11. 2019 године, Управи за некретнине – Подручна јединица Мојковац, поднио сам захтјев ради исправке уписа на објекту. Ово из разлога што приликом излагања података аерофотограметриског премјера, нико од представника Епрахије Будимљанско - Никшићке од стране Комисије за излагање није позват да учествује у поступку, приликом утврђивања својинских права. Консултујући стручну литературу, ( речник Вујаклија ) произилази да назив „ Вакуф“ значи институт исламског права који означава неко добро које нека особа својевољно издвоји из своје имовине предајући га Алаху. Из овог разлога а имајући у виду територијалну организацију Православне цркве, захтјевом је тражено једино да се црква у Горњим Пољима у „ В“ листу као зграда број 1 упише на Епархију Будимљанско - Никшићу, што је логично и једино могуће. Управа за некретнине Црне Горе – ПЈ Мојковац решењем број 116-954-309/19 од 19. 12. 2019 године, усвојила је захтјев и дозволила тражену промјену. На назначено решење жалбу је изјавио пуномоћник Општине Мојковац и Предсједник Савјета Мјесне Заједнице Поља извјесни Радиша Пејовић, који није учествовао у поступку, а према информацијама исти је члан ЦПЦ. Министарство финансија Црне Горе, као другостепени орган, а у чијем саставу је управо Управа за некретнине решењем број 07-2-1812/1-2019 од 30. 01. 2020 године, усвојила је жалбе и поништила решење свог органа. Из образложења решења произилази управо оно што је прописано недавно усвојеним Законом о слободи вјероисповијести односно да Српска православна црква, пред Управним органима Црне Горе на било који начин не може доказати власништво на црквеним објектима. Оно што је свакако забрињавајуће јесте чињеница да представници Локалне самоуправе Општине Мојковац и Министарство финансија Црне Горе очигледно више воле да је Црква у Пољима као вјерски објекат у својини Ислама него православног становништва Општине Мојковац. Након пријема укидног решења, цијенећи да Црна Гора није правна држава, да својински власници односно Српска православна црква, као власник објекта законским путем не може остварити припадајуће право, повукао сам захтјев, очекујући да ће се у будућем периоду донијети пропис који ће гарантовати право својине и за СПЦ као јединог и легитимног власника вјерског објекта, због чега је првостепени орган донио решење о обустави поступка. Из изложеног неспорно произилази да Епархији Будимљанско – Никшићкој приликом израде Катастра непокретности није омогућено учешће у поступку идентификације и уписа права на вјерском објекту - Цркви у Горњим Пољима, а да је иста од стране Комисије идентификована као „ Вакуфски посјед“ односно објекат у својини Исламске заједнице, због чега је једино тражена исправка очигледне грешке уписа а не промјена власништва како се погрешно у информацијама појединих портала жели пласирати. Свакако је предметно решење одличан показатељ како ће се уколико остане у примјени, усвојени Закон о слободи вјероисповијести, примјењивати и какве ће последице имати према имовини Српске православне цркве у Црној Гори. Члан Правног Савјета Епархије будимљанско-никшићке Адвокат Миладин М. Јоксимовић Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Јавности стављамо на увид примедбе Правног савета Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке на Предлог закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница. Примедбе су благовремено достављене Влади Црне Горе као предлагачу закона. До данашњег дана, Влада Црне Горе није одговорила ни на једну од достављених примедби. Осим тога, примедбе су на енглеском језику достављене релевантним међународним адресама, као и посланицима у посланичким клубовима Скупштине Црне Горе. Примедбе Правног савета Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке на Предлог закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница у Црној Гори (pdf) Правни савет Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке Извор: Митрополија црногорско-приморска

У братској љубави и миру позивамо све православне вјернике и све људе добре воље, којима је на срцу правда Божија и људска, да се сјутра окупимо на Световасилијевски сабор пред Саборним црквом Светог Василија Острошког Чудотворца у Никшићу. Због великог броја оних који ће се сјутра окупити у Никшићу, дужни смо, у пастирској бризи за спасење душа и очување освештаног вјековног црквеног поретка, обратити се јавности са пар напомена. Будући да ће се сјутра служити Света Литургија, треба да се зна да смо сви позвани да се сјутра помолимо Богу пред моштима Његовога вјернога слуге Светог Василија Острошког, али да се сјутра могу причестити само они који су крштени у Православној Цркви, који се труде на путу Божијем и који посте овај Божићни пост, који је у току. Такође, напомињући да су на Сабор добродошли сви који желе да се помоле и заузму јасан став ради одбране светиња Божијих и умножења братске љубави, благодарећи свим политичким и другим организацијама и појединцима који су изразили забринутост и спремност да учествују на Сабору, подсјећамо да Црквени Сабор није мјесто ни за какве идеолошке, политичке или националне симболе или пароле – нека се током Сабора вијоре само црквени барјаци и литије и нека се чују само молитве и ријечи уздања у Бога, које ће најбоље показати нашу одлучност да светиње бранимо и одбранимо уз помоћ Божију у миру и братској љубави. Црква окупља, а не разједињује, и то све вјерне без разлике. Како каже Апостол Павле: ”Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.” Црква је по својој природи Сабор – Сабор Бога и људи, Сабор људи међу собом, Сабор Неба и Земље и она то треба и да остане, а никада да постане слушкиња било које државе, нације или идеологије. Само ако је таква – она је слободна. Стави ли се у службу било којег пролазног земаљског идеала, ма какав да је – губи своју јеванђелску снагу и издаје вјерност Богу живоме и своју мисију спасења човјека и свијета. Иако запањени свим неистинама, увредама и застрашивањима којима се ових дана служе многи, па и највиши државни функционери – не треба да се смућујемо. Све се дешава по ријечи Господњoj: ”Ако мене гонише и Вас ће гонити… Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла.” Бог није никад био у сили, него је увијек и свугдје Бог у правди. Само то ћемо на Сабору и да тражимо – правду Божију и правду људску за нашу Цркву, за наше светиње, за наше храмове, манастире и гробове предака. Сјутра будимо сви заједно у молитви против безакоња и одлучно за одбрану светиње, братско помирење и исцјељење братомржње која трује Црну Гору, заогрнути вјером, надом и љубављу шаљући јасну поруку да је једини прави пут – пут богољубља и братољубља. ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ и ЕПАРХИЈЕ БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКЕ Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство Епископ рибински и даниловски Г. Венијамин из Руске Православне Цркве, који је, ових дана, гост Епископије будимљанско-никшићке обишао је, на празник Светог апостола Јакова, у уторак 22. октобра 2019, у послеподневним часовима, у пратњи Епископа домаћина Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, светиње у Пиви. Гостујући Архијереј из Руске православне Цркве посјетио је, најприје, спомен-цркву Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима и поклонио се светој жртви новомученика долских, које је наша Света Црква, недавно, прибројала лику Светих. Увежени гост боравио је, потом, у Пивском манастиру, древној светињи, која плијени живописом, богатством обредних предмета, рукописних и штампаних богослужбених књига. Након што се поклонио светињи, посвећеној Успенију Пресвете Богородице, Преосвећени Епископ Јоаникије је драгом брату у Христу из сестринске Руске Цркве показао манастирску ризницу у којој се, између осталог, чува и Повеља, коју је руски цар Александар I уручио ондашњем игуману пивском Арсенију Гаговићу. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Представници Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке протојереј-ставфорор др Велибор Џомић и др Владимир Лепосавић су, са благословом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. др Амфилогија и Његовог преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, 19. септембра ове године учествовали у дебати о праву на слободу вјероисповијести или увјерења на самиту ОЕБС-а у Варшави. Скуп је отворио проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести или увјерења и професор Високе школе права из Велике Британије. Представници наше Цркве су на прикладан и аргументован начин указали на неколико најважнијих аспеката Предлога закона за које је и Венецијанска комисија у свом мишљењу од 21. јуна ове године констатовала да нису у сагласности са међународно-правним актима и стандардима. Појашњен је смисао, али и потенцијалне посљедице одредби којим се на правно недопустив начин врши ликвидација раније стеченог и до данас постојећег правног субјективитета Цркве и вјерских заједница, као и одредби о државној конфискацији свих вјерских објеката и непокретне имовине Цркве и вјерских заједница, који су настали или стечени до 1. децембра 1918. године. Указано је и на бројне пропусте приликом припреме Нацрта и Предлога закона од 2015. године до данас. Изражена је забринутост што ни, након три мјесеца од усвајања Мишљења Венецијанске комисије, Министарство за људска и мањинска права у Влади Црне Горе још увијек није покренуло дијалог са Црквом и вјерским заједницама. На дан одржавања самита, на званичној страници ОЕБС-а је објављена писана изјава Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке у којој је указано на бројне проблеме и недостатке Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Осим тога, Предлог закона је постао предметом интересовања и бројних међународних организација које се баве заштитом права на слободу вјероисповијести. Скупу је присуствовао амбасадор Црне Горе у Пољској др Будимир Шегрт, који је саопштио начелне ставове Владе Црне Горе о Предлогу закона. У току овог скупа и на његовим маргинама су остварени бројни контакти и размијењена мишљења са амбасадорима бројних држава и представницима међународних организација. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Торженственим литургијским сабрањем у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке - Ђурђевим Ступовима 4. августа 2019. године прослављен је празник Свете Марије Магдалине, која је, са Светим великомучеником Георгијем Победоносцем, покровитељица те свете обитељи и обнове те Епископије светосавске. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из више Епархија, као и гостујућег свештеника из Руске Православне Цркве. Литургијско сабрање молитвено су увеличали многобројни јерници из беранског краја и других места Црне Горе, уважени гости и пријатељи Епархије и манастира Ђурђевих Ступова. Епископ Јоаникије је током Литургије произвео , јеромонаха Евстатија Драгојевића, сабрата манастира Ђурђеви Ступови, у чин протосинђела. Празник Свете Марије Магдалине, који је слава обновљене Епископије будимљанско-никшићке, честитао је протојереј Остоја Кнежевић, старешина Саборног храма у Никшићу, који се осврнуо на зачало из светог Јеванђеља о двојици слепих од рођења, који су, чувши за Господа Христа и Његову проповед, похрлили Њему и молили Га да их исцели од њихове слабости: -Овдје је нарочито важна ријеч: Вјерујете ли да то могу учинити, како упућена тада овим слијепцима, она је, исто тако, упућена сваком човјеку, који долази на овај свет, свима нама који вјерујемо. Свијетли примјер те праве, чврсте, снажне вјере је и Света Марија Магдалина, коју данас прослављамо, а која је имала толико снажну вјеру да је оставило свој пређашњи живот и кренула за Христом, пратећи Га у стопу, приликом Његове проповједи, служећи Му. Када је Он био понижен и разапет на Крсту, она се није устрашила да дође на гроб Његов, не одступајући вјером у Господа Исуса Христа и удостојила се да буде прва, која је видјела Васкрслог и да, управо, она благовијести Светим апостолима Његово Васкрсење. Бројне уважене госте величанственог евхаристијског славља у Ђурђевим Ступовима поздравио је надлежни Владика, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије: -Благодаримо свима који су нам дошли на ово славље, а имамо госте са више страна. Нарочито нам је драго што је данас са нама отац Андреј из Петрограда, који нам доноси благослов петроградских светиња Руске Православне Цркве. Данас нам је овдје и игуман сопоћански Теоктист, родом из ових крајева, из мученичке Велике, отац Јован, који је свештеник у Крушевцу, а родом је из Мојковца, наш отац Никола Гачевић, који служи у Атини, а он је из Затона, наш ђакон Никола Трифуновић, који служи у Руској Заграничној Православној Цркви у Паризу. Са нама су сестре монахиње са више страна и из Пећке патријаршије, наши добротвори, ктитори, покровитељи ове светиње и Епископије. -Овогодишња слава Епархије протиче у знаку великих јубилеја – 800 година од оснивања Српске Православне Цркве, 800 година од оснивања Епископије будимљанске, сада будимљанско-никшићке, али је сједиште у древној светињи, гдје је одредио и устројио Свети отац наш Сава, први Архиепископ српски, уз сагласност ктитора ове свете обитељи од чијег упокојења је равно 800 година. Наш ктитор, жупан Првослав упокојио се на Богојављење 1219. Ево, овдје, његовог гроба и ктиторског натписа, мало је сачувано од фресака у овој светињи, јер је више пута страдала, али Божјим чудом, а видимо знамење у овом нашем времену, шта значи то да је овдје и гроб, и натпис, и завештање нашег ктитора. Јасно је, од тада па до данас, која Црква је овдје молитве Богу узносила, коме је овај свети храм припадао, кроз вјекове, и коме он мора припадати и у будућа времена, констатовао је Његово Преосвештенство. Коментаришући Нацрт закона о слободи вероисповјести у Црној Гори Преосвећени Епископ је навео да је веома сложена прича око закона који црногорска власт хоће да донесе, да би, по Владиким речима, на превару и са „фином причом“ како се ништа променити неће, преписала све храмове на државу. -Откуд њима право, а осим тога, ако је ичија имовина неспорна у Црној Гори, онда је то имовина Српске Православне Цркве. Ево записа, ево повеља, ево завештања, сви ктитори Богу су посвећивали, даривали храмове, које су подизали и својој Цркви. То до сад никоме није пало на памет да оспори, па ни безбожницима комунистима, који су убијали свештенике, али, ипак, нијесу храмове отимали. Једини храм који је отет, отет је после Другог свјетског рата и то је Ловћенска капела. Најприје је, тобож, уписан као споменик културе, а тадашња власт је причала исто као и данас, да ако је нешто споменик културе, културно добро, то мора припадати држави, што није тачно, казао је епископ Јоаникије, поручујући: -Држава не смије да угрожава власништво. Са том причом је држава тада учинила са Ловћенском капелом, па је онда срушила и направила стравични гријех. Изгледа да није доста гријеха, него и ове данашње власти, потомци оних који су рушили Ловћенску капелу, потомци оних који су се повели за Секулом Древићем, Савићем Марковићем Штедимлијом, крећу данас да прекњижавају светиње по Црној Гори. Током свог архипастирског слова, Владика је казао да се не смеју заборавити жртве „Олује“: -Ова наша данашња свечаност јесте дивна и величанствена, али треба да поменемо жртве „Олује“. На овај дан су протјерани Срби из Далмације, из Крајине, српских Крајина, око 200 хиљада Срба је прогнано и никоме то не смета, нико није осудио тај злочин. Нас нарочито боли и то морамо да поменемо, што Црна Гора шаље своје представнике на хрватску прославу „Олује“. То је толико нечовјечно да је сувишна свака ријеч, нарочито, данас на овај велики празник. Надамо се да ће се опаметити наше власти, да ће ослушнути шта народ говори и испоштовати оно што народ осјећа. Ако то нијесу способни онда нијесу ни достојни да владају овим народом, нити Црном Гором, оценио је епископ Јоаникије. Поводом празника Свете Марије Магдалине, славе Епархије будимљанско-никшићке, преломљен је славски колач. Приређен је богат културно-уметнички програм, а сабрање је настављено уз трпезу братске љубави. Извор: Српска Православна Црква

У Никшићу ће 2. и 3. јуна бити прослављени јубилеји 800 година Епархије будимљанско-никшићке и 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија. Свечано бденије биће служено у никшићком саборном храму Светог Василија Острошког у 18 часова, а духовна академија и промоциоја књиге Владике Јоаникија „Свјетлост свијетли у тами“ у сали Никшићког позоришта у 20 часова. Света архијерејска литургија биће служена 3. јуна у 9 часова у саборној цркви Светог Василија Острошког. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је, у четвртак, 28. марта, у Храму Преображења Господњег на Жабљаку, Литургију пређеосвећених дарова којом је почело братско сабрање свештенства и старјешина манастира Епархије будимљанско-никшићке. У архипастирској бесједи владика Јоаникије је казао да се за највећи празник – Васкрсење Христово, припремамо постећи, молећи се Богу, исповиједајући своје грехове, тражећи Божју милост и човјекољубље. То је потребно свакој хришћанској души, као и свештеницима код којих се народ исповиједа. „У ово вријеме, огромна је одговорност на свештеницима, наравно, увијек је била, али, данас, посебно. Пале су све идеологије овог свијета, пале су политике, економија је пропала, макар код нас, и штошта још. Унижене су просвета, медицина, све се, нажалост, претворило у грабеж. Гдје је мјесто Цркви у свему томе? Мјесто Цркви је, увијек, са Христом, а Христос Господ највише је имао саосјећања са народом који пати, са грешницима и праведницима. Зато наши свештеници треба да састрадавају са народом у многим његовим патњама. Наш народ је дезоријентисан, ко ће му отворити прави пут ако не Црква Божја“, рекао је Преосвећени Епископ. Хришћани не треба да очекују да живе у изобиљу и радости земаљској, ако тако мисле онда су далеко од Христа, истакао је владика, додајући да у овом свијету, у коме има тешкоћа, патњи, неправде, неразумијевања и сваке пакости треба да идемо за Христом. „Овај свијет, као што говори псалмопјевац, у злу лежи, макар нам тако, понекад, изгледа, али, хришћани, увијек, налазе оно што је добро у својој души, у свом срцу и у души и срцу ближњих својих. Добро, које је у овом свијету, посијао је Бог и насадио га у сваку душу и мало треба да оно засвијетли, као злато које нађемо у неком блату. Тако у сваком човјеку има добра и оно ће да засвијетли ако га дотакне вјера, ако га дотакне Божја благодат, ако му дамо прилике да засвијетли, ако не закопамо наш дар у страсти или неку другу таму, а те таме има много“, бесједио је владика будимљанско-никшићки. Поручио је да се народ данас, највише ослања на Цркву, јер је народ осјетио гдје је ослонац. Ослонац је у Богу, не у људима, а сви ми, и свештеници и хришћани, поуздани смо уколико смо ослоњени на Бога. „Када смо ослоњени на Бога, када се у Њега надамо, Њему служимо, онда се све патње, несреће у овом свијету лако преброде, излазимо свијетлог образа пред народ, пред Цркву своју и пред лице Божје“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије. Обављена је редовна годишња исповијест свештенства Епархије будимљанско-никшићке, коју су вршили протојереј-ставрофор Радојица Божовић, свештеник у пензији и архимандрит Арсеније, игуман манастира Косијерево. У наставку је одржан братски састанак свештенства Епархије, у Парохијском дому, на Жабљаку. На самом почетку сабрања духовно слово је одржао Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, говорећи о значају свештеничког позива нарочито данас, када је друштво у коме живимо у озбиљној кризи која га потреса. Неопходно је да се са проблемима суочавамо као прави људи, уз послушање и самопрегоран рад на Њиви Господњој, и тада ће и Црква одољети бројним искушењима, која доноси собом живот у савременом друштву. Анализирано је стање у Епархији, с освртом на кључне догађаје који су обиљежили претходну годину, као и на градитељске активности на храмовима који су у изградњи или је у току њихова обнова. Након извјештаја архијерејских намјесника, никшићког протојереја-ставрофора Слободана Јокића, бјелопољског протојереја-ставрофора Дарка Пејића и беранско-андријевичког протојереја-ставрофора Драгана Ристића, приступило се разматрању актуелних проблема са којима се сусреће Црква. Највише ријечи је било о пастирском раду свештенства и о духовном стању у којем се налази вјерни народ. Размотрене су, такође, могућности унапређења јеванђељске мисије, подвлачећи нарочито значај парохијских заједница. Посебна пажња је посвећена новонасталим појавама, које диктирају тенденције савременог начина живљења, да се Света тајна крштења безмало везује за прослављање рођендана и слично, гдје се види да људи не познају светотајинску природу крштења, као новог рођења за живот вјечни. Ту појаву прати и све чешћа пракса да се људи сахрањују „у кругу породице“, чиме се битно нарушава не само црквена димензија упокојења и молитве за покојнике већ прије свега и древни народни обичаји о испраћају преминулих. Наглашено је да свештенство мора у живој ријечи и непосредним контактима са вјерницима што више упознавати исте о традиционалном начину живота на овим просторима који су дубоко хришћански утемељени. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископу је саслуживало више свештеника и монаха са којима и бројни гостујући свештенослужитељи: протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, архимандрит Варнава (Дамјановић), игуман манастира Трескавца Епархије бихаћко-петровачке, Високопреподобни игуман Мардарије из манастира Поганова Епархије нишке, ђакон Никола Трифуновић из Цариградске патријаршије Руског егзархата. У литургијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ Берана и других мјеста Епархије, уважени гости и пријатељи древне немањићке задужбине манастира Ђурђеви Ступови, међу којима и замјеник Амбасадора Руске Федерације у Црној Гори г.-дин Сергеј Бубликов. Његово Преосвештенство је, на евхаријстијском сабрању, одликовао Златном медаљом Светог великомученика Георгија првог степена проф. др. Божину Радевића. Архијерејским граматама одликовани су: Валентин Елбек из Петрограда, предсједник Фонда историјске фотографије „Карл Бул“, Вуко Пипер с породицом и Миодраг Миша Бранковић, док су захвалнице уручене: Миленку Џелетовићу, Саши Јовшићу, Војиславу Суботићу, Драгославу Гојаку. Послије прочитаног јеванђелског зачала свештеник Гојко Перовић је истакао: „Сабрали смо се на овај свети дан да прославимо спомен на Преподобну Марију Магдалину мироносицу, једну од свједока Христовог Васкрсења, да се, осврћући се на протекле догађаје из наше скорије историје, сјетимо и прославимо велику тему – обнављање Епархије будимљанско-никшићке, прије 16 година, овдје, на овом мјесту, чином устоличења, увођења у трон нашег Преосвећеног Епископа Јоаникија, који већ толико година, Божјом милошћу и Божјом љубављу, управља овом Епархијом“. „Ђе је врело, ту ће и капати“, каже стара народна пословица, а она је утемељена у јеванђељској науци која каже да кад Господ нешто уреди, тамо гдје Бог стави свој прст и гдје Бог каже да ће бити живот, нема тога земаљског што тај живот може зауставити. То је права она мудрост, везана за вјеру у Бога – гдје је било, гдје је благословено, гдје је Бог благословио ту ће, не само капати, него ће, опет, тећи. Све то, и обнављање ове Епархије, и што нам је драго да опет имамо Епископа у овом граду и на овом светом мјесту, и што је то од велике помоћи, од великог значаја за мисију Православне Цркве баш у Црној Гори, од велике помоћи и цетињском Митрополиту и епископима на страдалном Косову, све то се, браћо и сестре, односи и на нас. Јер, не би требао нико, ко се зове хришћанином и који вјерује у ову науку и овакву истину, каква се види у обнављању Епархије, не би смио да каже да његов живот не вриједи ништа“, казао је, између осталог, о. Гојко Перовић. Архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, честитајући празник Свете равноапостолне Марије Магдалине. „Она, не случајно, носи епитет равноапостолна пошто је свједочила Христа као очевидац и као она, међу женама мироносицама, која је служила Господу и којој је дао Господ силу обновљења духовног. Када се настанила вјера жива, света, истинита у њено срце, сав њен живот се измијенио, испунила се Духа Светог те је проповједала ријеч Божју и њена ријеч имала је такву силу као и код Светих апостола. Имала је апостолску храброст, свједочила је име Божје, Христово оваплоћење, Његов Крст и Његово Васкрсење од Јерусалима до Рима“. „Остало је у предању да је она изашла пред римског цара са ријечима: Христос Васкрсе, носећи украшено јаје, јер се из тог јајета, које споља изгледа мртво, рађа нови живот, као што је Христос Господ, примивши смрт ради нас и ради нашег спасења, а Његова смрт је била живоносна, оживљујућа, она смрт која умртвљује смрт, и починувши три дана у гробу, у трећи дан васкрсао и пројавио нови живот и радост свима нама“, рекао је Његово Преосвештенство. Додао је такође да је Преподобна Марија Магдалина, заједно са Светим великомучеником Георгијем побједоносцем, покровитељица ове свете обитељи и обнове ове Епископије светосавске. Преосвећени Владика са свештенством и вјерним народом преломио је славски колач и освештао славско жито. Благосиљан је славски колач поводом имендана монахиње Магдалине и дјевојчице Магдалине. Заједничка славска радост, послије евхаристијског сабрања, настављена је заједничком трпезом љубави уз пригодан културно-умјетнички програм. Извор: Епархија будимљанско-никшићка