Претражи Живе Речи Утехе

На Светој Гори, у манастиру Дохијар, налази се прототип ове иконе, који је према црквеном Предању насликан у 10-ом веку за живота оснивача манастира, Преподобног Неофита. Најчувенија је икона Свете Горе, после чудотворне иконе ,,Вратарица” (која почива у ман. Ивирон) и иконе ,,Достојно Јест” (из ман. Ватопед). Налази се у удубљењу са спољње стране зида, пред некадашњим улазом у манастирску трпезарију; стога, да би ушли у трпезарију, сви монаси пролазе поред ове иконе. Тако је и трпезарац манастира, монах Нил, чешће туда пролазио, како ноћу тако и дању како би извршио своје послушање; ноћу би пролазио са запаљеном свећом толико близу, да је гареж од луча остајала на икони. Године 1664. десило се да је чуо глас, који му је говорио: ,, Убудуће немој прилазити овамо са запаљеним лучем, и немој чађавити моју икону “. Трпезар је најпре био уплашен овим речима, али је објаснио себи – као да је с њим разговарао неко од братије. Тако да се мирно вратио у своју келију и наставио да, као и раније, пролази поред иконе са запаљеном свећом и тако би ненамерно гаравио икону. Онда се по други пут од иконе Мајке Божије – Брзе Помоћнице, зачуо глас: ,, Монаху, ти који ниси достојан да се тако назовеш, хоћеш ли дуго да тако немарно и бесрамно чађавиш моју икону? ” Код тих речи, трпезар Нил је ослепео. Тек онда је схватио чије су то биле речи, на које је он обратио тако мало пажње – па је покорно примио казну, као нешто што се подразумева. Ујутру га је братија нашла простртог испред иконе и сазнала од њега за тајне гласове и за казну која га је сустигла. Икони су се монаси поклонили, запалили пред њом неугасиво кандило а новоизабраном трпезару поверили, да сваке вечери испред иконе кади тамјаном. Монах Нил је сваки дан, лијући сузе, молио Мајку Божију да му опрости, одлучивши да се не удаљује од иконе, док не добије исцељење. Тако је седео преко пута иконе на једној стасидији и молио Мајку Бога Логоса, која посредује за род људски, да му опрости ненамерно учињен грех. И надање његово, молитве и сузе не осташе постиђене. Када је једанпут плакао над светињом, зачуо је тих и умилан глас који му је говорио: ,, Ниле, твоја молитва је услишена. Опраштам ти, и опет дајем вид твојим очима. Однеси вест братији манастира, да сам ја – покров и заштита манастира, посвећеног Св. Арханђелима. Нека они и сви православни дођу код мене кад им је тешко, а ја никога нећу оставити у невољи. Свима, који ме буду призивали, ја ћу бити Заступница, и због заступништва мојега, Мој Син ће испунити њихове молбе. И називаће се икона моја Брза помоћница, јер ћу свима, који буду долазили к њој, јављати милост и брзо ћу их услишити “. Глас о свему што се десило брзо се раширио по читавој Светој Гори, привлачећи мноштво монаха који су долазили да се поклоне светињи. Братија дохијарског манастира је одредила да се ова икона има редовно и на посебан начин прослављати. Пролаз ка трпезарији у коме се налазила, био је посебно ограђен, тако да се формирало нешто слично капели, док је с десне стране иконе, саграђен храм у част Брзе Помоћнице. Затим је изабран посебан монах, најпобожнији и најревноснији међу братијом Прозмонар (“онај који ишчекује, који је на услузи”) који је требао да се непрестано налази поред иконе. Сваког јутра и вечери би читао Молебни канон пред овом чудотворном иконом. Он је водио рачуна о неугасивим кандилима, (њих 20, од којих 6 непрестано горе – чије уље прилаже 6 благочестивих хришћана, које је Мајка Божија избавила од смртне опасности) те пазио на уређење и чистоћу капеле и храма, чудотворне иконе. За датум прослављења иконе Брзопомоћнице, одређен је 22. новембар по новом, односно 9.новембар по старом календару. Чуда Пред овом иконом моле се у свим случајевима када је потребна нужна лична брза и дејствена помоћ, у недоумици како поступити, при различитим обољењима, било онколошких, такође и код помоћи при рођењу детета. Бројна чуда не само што вековима произилазе из ове Свете иконе, већ извиру и из њених верних копија: слепи прогледају, хроми и раслабљени се исцељују, многи су се спасили из заробљеништва и приликом бродолома. У Москви је копија ове иконе са Атона боравила у капели Великомученика Пантелејмона, у ул. Никољској, где је донесена 1887. г. Ту се управо десило неколико исцељења. Удовица из провинцијског града Рузе, из Московске губерније, обузета демонима, Анастасија Фролова, 20 г. је патила од напада који су се код ње понављали сваког празника, недеље, среде и петка. Она је необуздано вриштала и ударала, тако да је ни неколико мушкараца није могло држати. Исто то се са њом дешавало за време црквених богослужења и када се у њеном присуству водио разговор о нечем духовном. Рођаци су је посаветовали да неко време проведе крај иконе Мајке Божије, Брза Помоћница. Када је Анастасија стигла у Москву, икона је управо била преношена са Пољанке, из куће Српског свратишта, у капелу Св.Пантелејмона. Муке те жене су прошле тек када је одслужен молебан, Мајци Божијој. Јануара 1889. г. била је исцељена од падавице, праћене нападима демонске опседнутости, подмосковска сељанка, Марта Степановна Палкина. У капели Великомученика Пантелејмона служени су напеви Молебана и Акатиста, а уочи 22. новембра служено је свечано свеноћно Богослужење, када се болесница исцелила. Девојка из села Тројицко, која није умела да плива, почела је да тоне, док се купала у реци Око, пошто је упала у дубоку јаму; то се десило 10. јула 1897.г. Тонући, сетила се иконе Брзе Помоћнице и од свег срца је призивала Мајку Божију у помоћ. До ње су припловили људи у чамцу и уз помоћ весла је извукли из воде. Исцељење од иконе је 1873.г. добио 18-годишњи младић, који је био довезен у манастир у ланцима и који је имао страшне нападе. Почетком децембра 2016.године исцељење пред овом чудотворном иконом добио је осамнаестогодишњи момак из Струмице. Пошто је био нем од рођења, испуштао је само неартикулисане гласове. Тако је на бденију у Дохијарском манастиру проговорио : ,,Мати Марија дај ми моје здравље”, на запрепашћење монаха који су знали да је нем од рођења. Ту је он на сасвим течном језику изговорио : ,,Хвала вам, већ се осећам много боље “. Копије ове Свете иконе распрострањене су по целој Русији. Једна од посебно цењених копија се налазила у Љутиковом манастиру, недалеко од града Премишља. Још је позната копија Брзе Помоћнице из Козмодемјанска, Казанске губерније. Та копија је представљала светињу Тројицко Козмодемјанског женског манастира. Недавно је (13.10.2018.г.) њена верна копија стигла и у епархију будимљанско-никшићку, као дар и благослов Св.Горе Атонске. Изображење Икона Брза Помоћница је живописана на спољњем зиду трпезарије, манастира Дохијар. Пошто се сматра да датира из времена оснивача манастира, Светог Неофита она је и поред протеклог времена, остала неоштећена, што је необично – имајући у виду да је од тада прошло 850 г. Осликана је на модро плавој подлози зида, који води ка трпезарији. Дјева Марија је приказана у допојасном положају како у наручју свом, држи Богомладенца Христа. Приказана је у доњој хаљини, модро плаве боје, и горњој, јасно црвеној. Мафорион Јој је такође црвене боје, оивичен златним порубом. На пречасној глави и раменима Пречисте, извезена је по једна звезда. Док левом руком показује да је Он, Спасиоц свега света, десном руком придржава Сина и Бога Свога. Необично је то што поглед Пресвете није уперен на Богомладенцa, па ни у посматрача, већ – у даљину. Назиремо да Јој је боја лица блеђа него на већини иконографских приказа. На неким копијама Брзопомоћнице, на глави Богомајке, налази се царска круна са богатије урађеном одеждом. На оригиналној икони Брзопомоћнице, читав приказ је сведен, једноставан, скоро без икаквог украшавања. Једино се истиче ореол који је урађен сав у позлати. Сама Њена фигура, иако допојасно приказана, је издужена. Читав акценат се ставља на духовну суштину њенога бића – Светост личности која произилази из Светог живота Њеног – који ју је и удостојио да буде Мајка, Бога Вишњега. Богомладенац као да превазилази узраст у коме је приказан, на овој икони. Видимо да је сами лик Његов другачији, зрелији, облих црта лица; и да десном руком благосиља, док у левој руци придржава свитак. Читав положај тела Приснодјеве Марије, окренут је ка Њему. И док десном руком јасно показује на Њега, тим гестом као да додатно указује на то – да сва снага и моћ коју Она има – произилазе из Њега; те су самим Његовим постојањем, тако силно у Њој дејствени. Стога је Она, Брза у помоћи. Скоропослушница рода људског, за који је Син Њен пострадао. Тропар, глас 4 К Богородици притецимо, ми бедни, и К светој икони Њеној припадајмо, с вером зовући из дубине душе: брзо услиши наше мољење, Дјево, јер Се Брзопослушницом називаш, Тебе ради слуге твоје у нужди као Брзу Помоћницу имамо. https://mitropolija.com/2022/11/22/cudotvorne-ikone-majke-bozije-brzopomocnica-gorgoepikos/