Претражи Живе Речи Утехе

Добитник „Златне палме“, румунски редитељ и сценариста Кристијан Мунђију („4 месеца, 3 недеље и 2 дана“) представља узбудљиву драму о егзорцизму на европском тлу у XXI веку. Филм „Иза брда“ заснован је на књизи новинарке Татјане Никулеску Бран која је документовала случај младе монахиње у Молдавији која је преминула 2005. после извођења ритуала егзорцизма. После неколико година проведених у Немачкој, Алина се враћа у Румунију. У изолованом православном манастиру проналази пријатељицу са којом се зближила још као дете у сиротишту. Жели да је поведе са собом у Немачку, али пријатељица одбија. Пронашла је уточиште у вери, а породицу у заједници монахиња и њиховом игуману. Алина то не разуме и у жељи да поново придобије љубав своје пријатељице супроставља се старешини манастира. Када је одведу у болницу, житељи манастира почињу да верују да је у Алину ушао ђаво. На овогодишњем Филмском фестивалу у Кану, „Иза брда“ је освојио награду за најбољи сценарио, а глумице Космина Стратан и Кристина Флутур проглашене су за најбоље глумице. Аутор Кристијан Мунђију причао је свом делу: „Ово је за мене, пре свега, филм о љубави и слободној вољи, о томе како љубав може да преокрене концепт добра и зла у врло релативне појмове. Једна од највећих грешака на овом свету прави се у име вере и са апсолутним убеђењем да се чини са добрим разлогом. Филм, у извесном смислу, говори о доживљају религије. Одувек ме је забрињавало колико пажње верници полажу у поштовање религиозних обичаја и правила, а колико мало примењују суштину и мудрост хришћанства на њихов свакодневни живот. Припремајући се за снимање филма, пажљиво сам прочитао листу грехова које је сакупила православна црква. Има их прилично много (464) и читајући их, не можете а да не се запитате над многим од њих. Ипак, постоји грех који није на листи, а који је међу најважнијим темама о којима филм говори – грех равнодушности. Или то можда није грех, пошто се не налази на списку. Али, шта је онда? Да ли је опасан или не? Филм говори и о различитим начинима на које ђаво може да манипулише људима и о суптилним начинима на које се то може манифестовати. Питам се, да ли је равнодушност један од њих. Дубоко у себи, надам се да Иза брда говори о опцијама и изборима у животу који произилазе из образовања или недостатка образовања и о томе колико много ствари произилази из нечег на шта не можете утицати или за које нисте криви, као и из тога где сте рођени, ко вас је донео на свет и у којој заједници. Филм говори и о једном региону у свету који је, као многи други, дуго био изложен бескрајним несрећама и зверствима свих врста, што је створило инертне људе који су изгубили нормалне реакције. То није неопходно њихова грешка, то је само природни механизам преживљавања, али онај који се доживљава као додатни терет за оне који још живе међу њима“. (danubeogradu.rs)

Тема за све љубитеље брда, планина, алпи. Као клинац сам био учлањен у локално планинарско друштво и редовно ишао на излете (заразили Словенци, хепига хер Жика). Касније сам то запоставио, а сад поново крећем у акцију и морам рећи да је то један од фантастичних начина за постизање унутрашњег смирења. Ионако превише седимо пред мониторима, треба малчице изаћи и у природу. Прошли викенд је пала Велика планина у Словенији, 1668 метара, висинске разлике смо одрадили 1300 метара за 4 сата. Иначе, један од разлога за реактивацију је био тај што планирам да се с драгом попнемо на Боботов кук у јулу месецу. Фотке доле.