Претражи Живе Речи Утехе

Академик Љубиша Ракић рекао је данас да је током НАТО агресије на Републику Српску и СР Југославију употребљено осиромашеног уранијума у количини која би била довољна за конструкцију око 170 реплика нуклеарне бомбе бачене на Хирошиму. „Најчешће последице на здравље људи су поремећаји функције тироидне жлезде, малигна оболења, заливски и балкански синдром који је присутан код наших, али и западних војника који су учествовали у тим ратовима“, рекао је Ракић у Дому Војске Србије на промоцији књиге „Рани и одложени здравствени ефекти осиромашеног уранијума“, аутора доктора Светлане Жунић.Ракић, који је рецензент књиге, истакао је да су и аномалије плода све чешће и чешће.Он је навео да је употреба осиромашеног уранијума коришћеног у заливским ратовима и на Балкану довела до глобалне контаминације.Због ваздушног преношења честица након експлозија пројектила, додао је он, последице нису забележене само на подручјима где је употребљен, већ и на удаљености од више хиљада миља.Жунићева је казала да бомбардовање пројектилима који садрже осиромашени уранијум изазива глобалну контаминацију животне средине, што доводи до климатских промена које се манифестују температурним екстремима, пожарима и слично.Повећана фреквенција шумских пожара забележена је на територији Србије и околних земаља након бомбардовања Републике Српске и СР Југославије. Контаминација свих природних ресурса, укључујући ваздух, воду и биосферу, узрок је и контаминације популације и то најчешће путем удисања.Она је додала да честице осиромашеног уранијума у организам, осим удисања, доспевају и уносом контаминиране хране и воде и контаминацијом озлеђене коже.Жунићева је истакла да растући трендови малигних и немалигних обољења, како у Србији, тако и у Европи и свету дају подстицај за проучавање негативних последица војног коришћења осиромашеног уранијума.Свака студија, закључила је она, која се бави овим проблемом нема краја јер је штетни утицај осиромашеног уранијума трајан и може се мерити милијардама година. Извор: http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=104086&NATO-bombe-bacene-na-SRJ-i-Republiku-Srpsku-imale-uranijuma-kao-170-bombi-na-Hirosimu

Као што је и најављено на нашем Форуму, у парохијском дому Вазнесењске цркве је одржана трибина на тему ,,Бомбе на Васкрс: бомбардовање Београда 1944. године“ Као што се са афише може видети, на трибини су говорили др Ненад Антонијевић из Музеја жртава геноцида и историчар Бојан Вићентић, из Музеја ваздухопловства на АНТ. Сала парохијског дома је била препуна. Не знам колико има места за седње, али је доста људи стајало. Тема је заиста изазвала велику позорност, с обзиром на низ текстова које портали "преписују" једни од других, додајући и одузимајући већ према "вајбу" своје публике, што се на крају заврши неком врстом митологизације која мало везе са истином има. Појањем Васкршњег тропара и уводном речју оца Арсенија је започело ово предавање. Први је излагао др Антонијевић из Музеја жртава геноцида који је подсетио на сва бомбардовања престоног града у његовој модернијој историји, тј. у 20. веку (премда је подсетио и на бомбардовање града које су предузели Турци након инцидента код Чукур чесме 1862. године). Потом је подсетио на бомбардовања у Првом светском рату 1914. и 1915. године, у Априлском рату, Савезничко 1944. године и на концу у смирај 20-ог столећа, НАТО агресију на нашу земљу. За мој укус превише епски, са видно слабим баратањем техникалијама (по њему је "испало" да су Швабе безмало биле "свеци" спрам Савезника гледе бомбардовања), односно већ стандардно што се олако прелази преко тога, а нема везе са истином - "Бомбардовали су болнице породолишта, додај по жељи..." Не нису бомбардовали болнице, породилишта, али су у "тепих" бомбардовањима ти објекти били захваћени или што је онај дегенер Џејми Шеј када су нас "лупали" 99-те причао да је то "колатерална штета"... Но добро, то је мој лични утисак, свакако подсећање на трагичну "судбину" Белог града кроз модерну историју (а да не идемо назад у њу) је болно... Предавање г-дина Вићентића је било право освежење! Освежење у мору већ поменутих текстова о Савезничком бомбардовању на Васкрс, из простог разлога што је са више аспеката захватио "проблематику", просто са позиције историчара и уз подршку институције из које долази (Музеј ваздухопловства). Суштина његовог излагања, конкретне теме гледе (бомбардовање Београда) је у питању - да ли је над Београдом морала да се употреби толика сила? С обзиром на то да Београд јесте био важан логистички центар Трећег рајха, али не (можда) и толико битан да се над њим морало предузети 11 авио-излаза у периоду април-септембар 1944. године, а у светлу (битних, али опет према њему не толико) потенцијала како немачких (њихове војне инсталације), тако и наших (привредни субјекти који су радили за Трећи рајх-првенствено фабрике авиона и ваздухопловна индустрија у Београду). Објаснио је правце деловања и примарне циљеве 15. ваздушне армије САД (Плоешти у Румунији те одређени циљеви у Бугарској, и нешто јужније нарочито у Грчкој), где су циљеви на територији Краљевине Југославије били од секундарног значаја и у великој мери су се дејства на њих изводила када су метеоролошки услови онемогућавали примарно дејство. Истакао је да су Савезничка бомбардовања, почев од 1942. године у својим депешама захтевала оба покрета отпора, тј. прво Драгољуб Михаиловић и ЈВуО, па после комунисти итд., али су она предузета тек након 1943. године односно капитулације Италије када су задејствоване Савезничке базе у јужној Италији одакле се могло "ићи" на Плоешти, односно након Савезничких сусрета на председничком нивоу (Техеран, Јалта), када су се они (Савезници) "окренули" подршци НОВ и ПОЈ и када се (отприлике) науштрб инвазије на Нормандију одустало од Балканске инвазије. Цитирао је летачке дневнике посада које су учествовале у мисијама над Београдом, говорио о врло високим нивоима лета са којих су ови дејствовали у страху од немачких "флакова", што је доводило до великих "расипања", промашаја и тиме - цивилних жртава. Такође је, изазван питањима присутних, говорио и о учешћу 4 авиона која је Рузвелт поклонио Југословенској војсци, тј. да ли су они били ангажовани над Београдом (махом се причало о Београду пошто је то била тема). Углавном и југословенске посаде су учествовале у бомбардовањима. Дотакао се и мисије "Халијард" тј. спасавања Савезничких летача оборених изнад територије Србије коју је у току годину дана, од јануара 1944. године до фебруара 1945. године спроводила ЈВуО под командом Драже Михаиловића. Говорио је о протестима које је југословенска влада упућивала Американцима због цивилних жртава, као и о одређивању појединих циљева од стране партизанског руководства те њихових инсистирања да се "поведе више рачуна" о цивилним жртвама у западним деловима земље. Тако је развејао и општи недостатак информација о томе да су страдали и западни делови Краљевине (Загреб, Сарајево, Ријека, Сплит, Задар, Пула, Марибор, Славонски Брод, Сисак,...), те чак и протестна писма која је Алојзије Степинац слао Енглезима због бруталних дејстава над Загребом... Веома освежавајућа прича која је неупућенима донела велики број нових сазнања и обећање младог аутора да ће Музеј у наредном периоду предузимати још оваквих трибина које ће бити "крунисане" и писаним зборником радова да би се колико толико унео неки ред међу оно чиме "бомбардују" таблоиди. У суштини, за стручну јавност ово није новина, али за ширу јавност и те како јесте и овакво предавање и даљи рад на истраживању америчких и енглеских архива треба и мора да допринесе истини. Након питања присутних (обухваћених у овом тексту - нисам појединачно "обележавао") и ирмоса "Светисја светисја Нови Јерусалиме...", дружење се наставило уз чашицу разговора. Све у свему, лепо дружење и одлично предавање-трибина. Жао ми је што није дошла и наша форумска братија која је била заинтересована за ову тему и изразила неку врсту "неверице" за нека моја писања @Milan Nikolic @Кратос првенствено; али и још неки. За потврду свега написаног, потрудио се и Петар Војиновић и Танго Сикс, Ваздухопловни Портал Србије-Т6, који је послао сниматељску екипу као медијску подршку, те ће ових дана на ЈуТјубу бити и снимак овог предавања, па ћу га када "изаће" пренети овде. Још једном хвала оцу Арсенију и свештенству Вазнесењске цркве, предавачима и свим присутнима који су увеличали овај скуп.