Претражи Живе Речи Утехе

Ватопедски игуман Јефрем дошавши у Кијев на устоличење "поглавара цркве Украјине" Епифанија, завршио је у једној од кијевских болница са дијагностификованим инфарктом. Обзиром на тренутно здравствено стање игуман Јефрем ипак неће присуствовати церемонији устоличења, због којег је и отишао у Украјину. Подсећамо да је Света Гора у понедељак на својој ванредној седници донела одлуку да не шаље своје изасланике на овај догађај, али да су ватопедски и ксенофонтски игумани отишли као чланови делегације Константинопољске Патријаршије. Са друге стране, познато је да Ватопед годинама ужива материјалну помоћ руског народа, те је одлазак игумана Јефрема на "устоличење" примљен са великим изненађењем. https://svetogorskestaze.blogspot.com/2019/02/blog-post.html?m=1&fbclid=IwAR2BH4lvkZLuFu3QYiTUvXq8OaUJ-OqoZ5R7JKdzaxjcIogEELiV-pwSvDY View full Странице

Новоизграђени објекат, површине 750 квадратних метара, парира најсавременијим болницама овог типа у Европи, а вредност целог пројекта била је преко 100 милиона динара НИШ - Национално удружење родитеља деце оболеле од рака НУРДОРотворило је у Нишу ново хемато-онколошко одељење Клинике за дечје интерне болести. Новоизграђени објекат, површине 750 квадратних метара,парира најсавременијим болницама овог типа у Европи, а вредност целог пројекта била је преко 100 милиона динара. Саопштење НУРДОР-а поводом овог догађаја преносимо у целости: Датум 15. мај 2018. године данас постаје велики дан, забележен као дан када је Национално удружење родитеља деце оболеле од рака НУРДОР отворило новоизграђено хемато-онколошко одељење Клинике за дечје интерне болести у Нишу! Са великим поносом и неизмерним осећањем среће обавештавамо грађане и јавност Србије да су родитељи, уз подршку храбрих и добрих људи, успели у овој важној Мисији, каква је до сада незабележена у нашој земљи, па и шире. Саграђена је од темеља, опремљена и отворена цела једна нова болница, која ће у будућности спашавати животе нашој деци. Укупна површина новог објекта је 750 квадратних метара, а укупна вредност пројекта је преко 100 милиона динара. НУРДОР је иницијатор и организатор целог овог пројекта, од идејног решења до проналаска и ангажовања извођача радова и набавке намештаја и опреме. Организовали смо више од 400 акција у којима је учествовало преко 1.000 волонтера, а грађани Србије послали су 240.000 СМС порука. Изградњом новог одељења проширени су капацитети болнице за 100% и ниво хигијенских, медицинских и људских услова постављен је тако да одговара најсавременијим клиникама овог типа у Европској унији. Нову болницу сачињава одељење за хоспитализацију, одељење интензивне неге и дневна болница. Сва медицинска опрема је нова и предвиђен је адекватан број лекарских ординација и амбуланти, што ће медицинском тиму нишке болнице омогућити најбоље услове за рад и лечење деце. Оно на шта НУРДОР посебно скреће пажњу у свом раду јесте неопходност да се услови у педијатријским здравственим центрима у Србији прилагоде деци и да њихове потребе и достојанство породица које се налазе у процесу лечења буду приоритети. Ови принципи су били главне водиље изградње новог одељења у Нишу од самог његовог темеља, па тако (I) свака соба има своје купатило и додатни кревет за родитеља-пратиоца, (II) и одељење за хоспитализацију и дневна болница имају играоницу и дневну собу, на располагању деци и родитељима, (III) ентеријер целог објекта је прилагођен деци, у веселим бојама и са дечјим мотивима на сваком кораку. Оно што посебно издвајамо је вид „хумане терапије“ који ће први пут бити примењен у Србији, а који подразумева да дете које прима хемиотерапију не мора бити изоловано у болничкој соби, већ су за то омогућени услови у играоницама. Ниједан светски језик не познаје речи које би могле описати овај осећај! Налазимо се данас, и то баш у години у којој обележавамо 15 година рада, испред једног оствареног сна, који смо стидљиво замислили пре четири године и говорили у себи како би то било лепо да у овој нашој земљи и болесна деца буду срећна деца, јер је неко урадио све да пази на њихово детињство, и да родитељи болесне деце буду људи којима није ускраћено право на достојанство. И ево, успели смо! Ова нова болница није само зграда и установа, већ посебно место које има удахнут живот и велико срце у које су део себе уградили сви они који су нам у овом подухвату помогли, на чему смо неизмерно захвални. И од данас остаје да служи пре свега нашој деци, али и као један велики светионик, видљив из сваког дела наше земље, који је ту да покаже колика може да буде моћ малих људи када се удруже у остварењу великог циља!“ рекла је Јоланд Корора, председница УО НУРДОР-а. Нурдор жели да захвали свим грађанима Србије, донаторима и пријатељима који су дали свој допринос у изградњи новог дечјег хемато-онколошког одељења у Нишу. Нека ваша добра дела служе на узор свима, а било какве речи наше захвалности вама биле би мале, па остављамо да свако дете које из ове болнице изађе здраво и срећно буде највеће хвала за све што сте учинили. извор

Шљис! Једно зрно поцепа ми копоран. Осврнем се ја – шљис! – друго удари посред руке. Ух, славу му његову, ухватих се за руку кад треће звизну у нос и експлодира, и око ми одмах исцури, сведочио је о својим ранама Михаило Ирижанин из Прељине код Чачка. Михаило Ирижанин, слика са надгробњака (Фото Светлана Ненадић) Чачак – Рат бејаше минуо али је ожиљак на лицу Михаила Ирижанина остао да навек сведочи о страшноме боју, кад му је куршум избио око. Остави плуг и волове начас, и у ораници родне Прељине стаде да сведочи о свом страдању намернику Милану Шантићу. А овај то 1838. у Београду одштампа у свом ратном зборнику „Витези слободе”... На сам Лучиндан, 1915. посели смо село Кукавицу – приповедао је сељак у долини Чемернице која се кроз Прељину спушта ка Западној Морави. То беше рано 18. октобра, па смо читавог дана водили борбу. Предвече удари киша и стиже ноћ, тешка, хладна. У рововима ужас, нема одбране од поводња, те одем у неку кућицу. Са мном још неколико другова, волео сам карте и увек их носио у џепу. Кад, пред зору, нападоше Бугари и трефик се у неком усеку. На мој вод удари цео батаљон а ја сам мењао водника, разболелог. Око не отварамо под ватром, зато пошаљем свог сељака Алексу Стојковића да јави командиру шта нас је снашло. Још му додах, био је некако слабуњав а јединац у мајке, па сам га волео као дете: – Иди, склони се, сви ћемо изгинути. Кад то чу један војник из Соколића окрену се и викну на ме: – А ви и овде, у рововима, радите партијски? Ти шаљеш свог самосталца, а нећеш ниједног радикалца. Лепо, поднаредниче, чуће се... – Шта ће се чути, оца ти мангупског, хоћеш ли ти да идеш? – питам га, дрхтим од беса. – Хоћу – одговори он. – Алекса, иди ти на своје место, а нека он иде кад хоће. Тај војник звао се Радован Дамјановић. Али, несрећник, крену у зао час. Таман што је изашао и одмакао двадесетину корака, однекуд потеже брђанин па право у њега. Поломи му ртеницу. Није се више дигао. Жао ми јадника, у војсци ти сваки човек драг. Пошаљем опет Алексу да иде командиру али помоћи нема, муниција нестала а Бугари нас само засипају. Тврдо, да тврђе не може. Онда ја, важан, устанем, хоћу да охрабрим и утешим војнике, мало. Шљис! Једно зрно поцепа ми копоран. Осврнем се ја – шљис! – друго удари посред руке. Ух, славу му његову, ухватих се за руку кад треће звизну у нос и експлодира, и око ми одмах исцури. Предам вод каплару и пођем, нећу ли како измаћи до превијалишта. Нисам учинио ни десет корака, а војници у гомили за мном. Многи су изгинули, падали ко клас под косом. После нас срете мајор па пита: – Шта је то с тобом, Ирижанине? – Ранише ме на три места, оца му његовог. – Били могао да пијеш? – Најволео бих воде. Он ми даде чутурицу, натегох. Коњак. И баш добар, све мирише. Извели ме онда и посадили на коња. Седнем на кљусе и терам путем. Дошло ми да кукам из свег гласа, али видеће ме неко, па ће после причати. Задужио сам људе, све сам им се подругивао и смејао кад су плакали у мукама, па не би баш ни они мене штедели. И мом сину Средоју опет ће казати да му је отац плакао као жена кад га је зрно мало окрзнуло. Велим, ово дошао ред и на мене да плачем, грдна је рана била. Пржи, пече, сав сам горео, глава да прсне. Докопах се некако пуковских кола те ме однесоше у болницу у Лесковац. Тамо сам био само дан, јер наста гужва и одступање. Спремио сам се и ја да кренем са војском, сто пута сам више волео чету него болницу. Онамо си лепо са друговима, па шта Бог да. А овамо људи умиру око тебе па ти се туга сави око срца. Али, не дадоше ми из болнице. Наиђе тада мој шурак, турих му у шаку сто динара и он продужи пут за Албанију. Нас рањенике заробили су 26. октобра 1915. и боље да вам не причам како су са нама поступали у ропству. http://www.politika.rs/scc/clanak/397735/Cetu-sam-voleo-sto-puta-vise-nego-bolnicu