Претражи Живе Речи Утехе

“ТРПЕЋИ потрпех Господа, и обрати пажњу на ме, и услиша мољење моје;” ( Пс. 39:2) Стрпљење је поверење у Бога, нада у Бога, уверење да су искушења и тешкоће које нам се шаљу неопходне, да су пролазне и да ћемо после њих стећи искуство, а Бог ће утешити душу која пати и подноси туге и болести Њега ради. Стрпљење је неопходно сваком човеку који жели да победи грех у себи, који иде за Христом, који се труди да дође до Царства Небеског. Стога, морамо стрпљиво пролазити кроз периоде наших грешних помрачења, страсти које се боре против нас, периоде када се повлачимо и постајемо кукавице, када се удаљимо од Бога и не желимо да идемо за Њим. Сва ова борба и бол је у човеку. Морамо имати наду да нас Господ не напушта, иако се ми удаљујемо од Њега, одлучујемо да живимо без Његове помоћи, без Његове љубави – сами. Стрпљење је посебно потребно када смо са својим ближњим, јер најчешће уочавамо недостатке особе која нам је блиска. Желимо да се окренемо, да побегнемо, али животне околности нас доводе у директну комуникацију са овим човеком, с њим смо повезани овоземаљским пословима, везом од крви и меса, или црквеном послушношћу. Веома је важно да будемо стрпљиви, да не доносимо олако закључке који су понекад потпуно погрешни и одражавају само наше тренутно расположење. У таквим закључцима не може бити Божије љубави, а самим тим ни Божије истине. Стога, стрпљиво, смерно, приморавајући себе, почнимо да завирујемо у човека, почнимо да тражимо помоћ Божију, тако да нам Господ открије лепоту ближњег и смисао зашто је овај или онај поред нас. И треба прихватити човека онаквог какав јесте, толерисати га. Али, свет нас учи супротном – да будемо нестрпљиви, непомирљиви. У безумљу, окрећући се једни од других, људи остају потпуно сами, богонапуштени. Они мисле, да им нико не треба, желе инстант успех, траже љубав према себи, желећи само да троше и живе само за себе, за своје добро. Трпљење је велика снага хришћанске душе, то је искуство човека који познаје своју слабост. Такав човек не захтева нешто узвишено, велико од свог ближњег, већ се труди да му помогне, да му пружи, да га подржи. Није наша ствар да знамо и питамо Бога када ће се испунити оно што желимо и молимо у молитвама, понекад и са сузама. Господ каже: „Стрпите се, понизите се, и доћи ће „радост неочекивана“, и утеха ће посетити страдалну душу“. Стрпљење је поверење, наша послушност Богу у свим околностима, чак и када се чини да све треба поцепати, оставити, побећи, удаљити се. Тако сазнајемо да се свако дело, које почиње благословом Божијим, кроз трпљење, кроз труд, кроз присиљавање, завршава победом Божијом. Чини нам се да се у нашем животу ништа не мења. Патимо, а наша ситуација нам се чини све гора. Али, ако издржимо и после неког времена погледамо шта нам се догодило, видећемо како нас Господ стрпљиво и смерно води уским путем у Царство Небеско. Стрпљење је мудрост, искуство, гаранција човекове победе над самим собом, над грехом који живи у нама и покушава да нам помрачи свест, вољу, што спречава Бога да делује и гради своје царство у нама. И сами увек желимо да све урадимо брзо, одмах, да наш понос нађе храну за себе у тим резултатима који ће постати разлог за похвале. Али то је поражавајуће! Дакле, Господ не даје све одједном, искушавајући нас да ли можемо да прихватимо дар љубави Божије или ће нам нашкодити. Господ оклева, због чега ми страдамо као људи, боримо се са неверјем, а само стрпљење, поверење, смирење нам могу помоћи да постигнемо богоугодни резултат. Све се мења, све пролази. Човек, познавајући сујету овога света, знајући за непостојаност мишљења, крхкост везаности, стрпљиво тражи Божију истину и у односима са ближњима и у односима са Богом. Дан за даном, месец за месецом, из године у годину, човек покушава да научи како да разговара са Богом, научи како да се моли. Ако је човек у молитви нестрпљив, онда ће оставити Бога и трчаће по овом свету тражећи истину, утеху за своју нестрпљиву, непонизну душу у сујетном свету. Стрпљење је услов за наш духовни раст, за познање воље Божије, да бисмо научили да видимо ближњег и да се према њему односимо на исти начин као и према себи. https://obitel-minsk.ru/lutschije/2023/07/terpenie-eto-nadezhda-na-boga