Претражи Живе Речи Утехе

„Дани Светог Василија Острошког“ је традиционална културно-духовна манифестација, која се одржава од 1996. године када су се, у великој свенародној литији, мошти Светог Василија Острошког пронијеле прво кроз његову родну Херцеговину, а затим и кроз Никшић. Ове године „Дани Светог Василија“ добијају посебан значај из два разлога: прослава јубилеја 350 година од упокојења Светог Василија, који је требао да буде обиљежен прошле године, али је због епидемиолошких мјера помјерен за ову годину, а други је тај што Црквена општина Никшић и Општина Никшић, први пут, заједно организују ову манифестацију. По ријечима архијерејског намјесника никшићког, протојереја-ставрофора Слободана Јокића, Свети Василије је онај најбољи од нас, заштитник свих наших домова, града Никшића и Саборног храма, а тога и ми имамо обавезу да на благослов узвратимо благодарењем. „Ова година, 2022. је благодарност нашем Светитељу за све што чини и што ће чинити за људе, прије свега, овог града. Друга ствар, такође битна и нама значајна, је да ове године заједно са Општином Никшић организујемо Дане Светог Василија. Општина Никшић је препознала, не само ову манифестацију и овај културни догађај, већ сарађујемо одређени период веома лијепо, квалитетно на радост многих људи овог града и то је оно што нас посебно радује“, рекао је свештеник Јокић, изразивши захвалност предсједнику Општине Никшић, његовим сарадницима и секретаријатима са којима ЦО сарађује. Културно-духовна светковина, у славу Светог Василија Острошког, почиње 7. маја, промоцијом Зборника и изложбом фотографија у част блаженопочивших Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија, људи који су, како је истакао о. Слободан, уградили себе у овај град, у биће овог народа, отворили нам путеве смисла живота, и трудили се својим животом да оно што им је Бог дао подијеле другима. „Зборник је са научног скупа, одржаног у Београду, на Богословском факултету, у којем су обојица учествовали, а ми као њихови наследници желимо да им се захвалимо, да прво вече посветимо, управо, овој двојици великана. У холу Никшићког позоришта биће уприличена изложба фотографија. У тој вечери учествоваће Епископ будимљанско-никшићки г. Методије, који ће отворити и благословити Дане Светог Василија, протојереј-ставрофор др Борис Брајовић, протојереј-ставрофор др Дарко Ђого и проф. др Душан Крцуновић“, казао је о. Слободан, који је новинаре упознао са осталим садржајима програма манифестације, а која ће бити крунисана Литургијом и свенародном литијом кроз град Никшић на дан празника. „Оно што је веома значајно је тај богослужбени, молитвени дио. 11. маја увече служићемо свечано бденије поводом празника Светог Василија Острошког, 12. маја Литургију поводом славе Храма и славе града. Централни догађај је света литија кроз Никшић, прошле године смо имали скраћену маршруту због епидемиолошких мјера, а ове се враћамо на стару маршруту. Оно што нас посебно радује је долазак Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, који ће предводити литију са више од 20 архијереја наше и осталих помијесних Цркава, представника из скоро свих помијесних Цркава. Враћамо се пуноћи као централном догађају можда у цијелој години, не само црквеног живота наше Саборне цркве, него, можемо слободно рећи, и града. Тог дана смо, на неки начин, центар региона, и већ имамо најаве да ће доћи људи из цијеле Европе, који су чули за литију Светог Василија. У радости и весељу да проведемо све ове дане, нарочито дан Светог Василија, тако да су сви ови Дани покушај наше захвалности, благодарности Светом Василију, узвраћање том благослову којим нас он, сваки дан, окриљује и чини да будемо оно што јесмо – дјеца Светог Василија“, казао је свештеник Слободан Јокић, додајући да су три Епархије званично организатори „Дана“: Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Епархија захумско-херцеговачка. Општина Никшић и њено ново руководство су, по ријечима Марка Ковачевића, предсједника Општине Никшић, препознали „Дане Светог Василија Острошког“, годинама уназад, као најзначајнију и најбројнију манифестацију, која се догађа у Никшићу, закључно са литијом у којој се сабере на десетине хиљада људи. „Због тога, као локална управа нисмо могли да останемо и даље индиферентни према тим догађајима, већ смо одлучили да учествујемо и будемо суорганизатори Дана Светог Василија Острошког, што мислим да је обавеза и сваке будуће локалне самоуправе која буде на челу града под Требјесом“, навео је Ковачевић. Имајући у виду цјелокупни живот и значај Светог Василија, успостављена је сарадња са Општином Требиње, као што су представници цркве у Никшићу успоставили сарадњу са тамошњом ЦО и Епархијом, да би ове године манифестација обухватила читаву географију Светитељевог живота од Поповог Поља до Острога. „Делегација Општине Требиње биће гост у Никшићу на литији, а ми ћемо бити њихови гости 11. маја, приликом освећења родне куће Светог Василија. На неки начин, заокружујемо духовни простор на коме је обитавао Свети Василије за вријеме свог живота; упућујемо свим људима, поготово православним хришћанима, са ових наших простора да су, у овим данима, добродошли у Требиње, у Никшић, и у Острог. Задовољство ми је и част што сам баш ја као предсједник Општине имао прилику да укључим нашу локалну самоуправу у организацију Дана Светог Василија“, нагласио је Ковачевић. Позиви за учешће у литији биће упућени и предсједницима других општина Црне Горе, Херцеговине и Србије, а по мишљењу Ковачевића ово је лијепа прилика да се покаже да град Никшић живи новим животом. „Ми ћемо и даље бити ту да помогнемо у организацији свих догађаја када је то потребно и нашој СПЦ, али и осталим вјерским заједницама у нашем граду у оној мјери у којој је њима потребно. Чињеница је да је ово најмасовнија манифестација, да Никшић већински чине православни хришћани, тако да то не може бити фаворизовање било кога већ уважавање чињеничног стања. Свети Василије Острошки, могу слободно да кажем, осим што је духовни вођа овог народа и што се њиме руководимо, кроз све животне ситуације, је и једини прави, истински градоначелник овог града. Ми остали смо пролазни, али он, увијек, остаје ту као вертикала која нас упућује којим путем у животу треба да идемо. Никшић је одавно кренуо тим путем, а сада је то урадила и локална самоуправа“, закључио је први човјек Општине Никшић. На конференцији је говорио и Митар Бараћ, директор Туристичке организације Никшић, који је указао на значај вјерског туризма, који у последњих 10 година, сматра он, биљежи велики раст, а могућности Општине Никшић када је у питању вјерски туризам су велике. „Вјерски објекти на територији наше Општине, својим изгледом, значајем и позицијом заслужују бољу туристичку валоризацију. Нажалост, у годинама за нама није пуно рађено на овом плану. ТО Никшић је предузела низ корака ка томе, кренули смо у израду промотивног материјала, а ту су и манифестације. Све је почело са Васкршњим базаром, на Тргу слободе, којом смо послали лијепу слику из нашег града у празничним данима. Инститирали смо да и ТО буде дио Дана Светог Василија, јер литија 12. маја је традиција која траје од 1996. Чини ми се да ниједан догађај у Црној Гори не окупља толико људи на једном мјесту као никшићка литија и видимо је као лијепу прилику да промовишемо наш град“, оцијенио је Бараћ, напомињући да ће ТО оформити за ову прилику три инфопункта: на Вилусима, на Тру Шака Петровића и у центру града, који ће имати информативни карактер, а на њима ће сви учесници моћи добити освјежење, упуте и промотивни материјал о самом граду. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Вредно је да се позабавимо и овим питањем. Јер, ако је ова служба и благодарствена и прозбена, зашто се не зове на оба начина, него само Благодарење? 2. Назив је попримила од оног својства које је претежније. Јер, више је разлога за благодарење него за прозбу, будући да смо већ примили већину од онога што смо тражили. Тако прозба представља само део службе, а благодарење целину. Наиме, оно што тражимо да добијемо, представља само део онога што смо већ добили. Јер, добили смо све што од Бога зависи, и није преостало ништа што нам није дао. Али, има и добара за које још није дошло време да их задобијемо, као што је непропадљивост тела, бесмртност и Царство небеско. Но, постоје и друга добра која смо примили, али их нисмо очували, као што је отпуштење грехова и други дарови који нам кроз свете Тајне бивају предати. Нека од добара, као што су спокој, здравље, богатство, изгубили смо зато што смо их на погрешан начин користили, и зато да не бисмо постали гори, јер смо их учинили средством зла и уживања. Или смо, попут Јова, ради веће користи лишени добара овога света. 3. Из овога се јасно види да Бог није оставио никаквог простора за прозбу, али нам је дао сваки разлог за благодарење. Но ми, изазивајући својим немаром властиту оскудицу, имамо потребу за прозбом. 4. Погледајмо за шта се Богу молимо. За отпуштење грехова. Па њега смо крштењем изобилно добили, без икаквог труда са наше стране!Зашто га онда опет тражимо? Зато што смо изнова постали криви због својих греха. Али, ко је узрочник те наше кривице? Ми сами. Према томе, ми смо и разлог за те молитве. 5. Молимо се и за то да наследимо Царство. То наследство, међутим, већ нам је предато. Јер, постали смо деца Божија, а Он је Тај Који то Царство поседује. А ко је наследник, ако не дете? И шта од очева поседа остаје изван наслеђа?Ништа. Па како онда можемо тражити оно што нам је већ предато? Пошто смо рођени од Бога и удостојени усиновљења, дрзнули смо се на оно што је усиновљењу страно, и тако смо уместо синова постали зле слуге. Због тога ми иштемо Царство, као да нам је оно нешто туђе, и као да нам никако не припада. Према томе, ми сами смо разлог и за ове молитве. 6. За телесна добра Господ је заповедио:“ Иштите најпре Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати“, и „не брините се душом својом шта ћете јести (… ) и у шта ћете се оденути“. Отац ваш небески даће свакоме што му је потребно. Кад ми у нечему од овога оскудевамо, то се збива зато што смо лакомислени и неверни, и што се не држимо ове заповести – а тада је и оскудица и молитва у вези са њом наше дело. Или се то, као код Јова, збива због Промисла и човекољубља Божијег, како бисмо стекли још већа и драгоценија добра; а тада је ова оскудица, наравно, дело Божије, и она не постаје разлог за мољење и за прозбу, него за славословље и благодарење, као што је и Јов говорио: „Да је благословено име Господње“ у све векове. 7. Видиш ли да сви дарови које нам је Бог дао, воде само ка славословљу и ка благодарењу, а да смо ми узрочници молитава и прозби. Због тога, кад у својим обраћањима Богу помињемо сва добра, и телесна и душевна, помињемо их само због благодарности, без обзира на то да ли их поседујемо или не; јер, Бог нам је сва добра дао одједном, и ништа нам са Своје стране није ускратио. Имајући то на уму, блажени Апостол је поручио да благодаримо за све, рекавши: „Радујте се свагда; на свему захваљујте“. 8. Из тог разлога са правом називамо Евхаристијом ово најсавршеније и најнепосредније обраћање Богу, односно ову службу светог Причешћа, на којој помињемо не ово или оно доброчинство, него уопште сва добра која нам Бог дарује – и она која већ поседујемо и она која ћемо тек примити. Дакле, називамо је не по ономе за шта се због своје беде молимо, него по доброчинствима која нам Бог пружа; не по својој немаштини, него по богатству Његове доброте. 9. У овој служби, уистину, упућујемо Богу и молитве и благодарност; али, благодарење је дело Божије, као што смо рекли, док прозба представља плод човечанске немоћи. Благодарност се односи на више ствари, а прозба на мање, односно ово прво се односи на сва добра уопште, а ово друго само на поједина од њих. Због тога је и требало да овој служби дамо име по ономе што је узвишеније и веће, и да је назовемо Евхаристијом. Јер, тако се и човек назива словесним живим бићем; па иако једним својим делом учествује и у бесловесној природи, он је ипак назван по оном делу који је узвишенији и већи. 10. Уосталом, и први који је ову службу установио, Господ наш Исус Христос, принео је и предао нам ову свету Тајну не молећи се Оцу, него благодарећи Му; због тога и Црква, примивши ову службу онакву каква јесте и дајући јој одговарајуће име, њу назива Евхаристијом. Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије" Извор: Ризница литургијског богословља и живота