Претражи Живе Речи Утехе

Митрополит Амфилохије је био најпознатији српски јерарх у Украјинској Православној Цркви и Украјини. Осим познавања и високог врједновања његових академских заслуга, нарочито се поштовала и наставља да се поштује његова борба за јединство православне Цркве и за канонску Украјинску Православну Цркву која је у саставу Руске Православне Цркве (Московске Патријаршијe) „Напустила нас је Легенда. Али на небесима смо добили великог заступника.“ На тај начин је покојење блаженопочившег Митрополита Амфилохија описао Први козачки канал (Јутјуб платформа на руском и украјинском језику, блиска канонској Украјинској Православној Цркви, са изразито свесловенским и свеправославним приступом и темама). Његов духовни лик се описује као „неустрашиви и највише помињани у срцима људи, подвижник Српске Православне Цркве нашега времена, легендарни борац за православни народ Црне Горе, за јединство православних Цркава насупрот агресивним политичким притисцима, борац за канонски поредак и очување канона упркос притисцима“. У видеу под насловом „Нигдје не бијаше таквога у Европи – чак ни у Украјини“објављено је зналачко и важно обраћање блаженопочившег Митрополита Амфилохија приликом доласка Блажењејшег Митрополита кијевског и цијеле Украјине Онуфрија у фебруару ове године на прес-конференмцији која је том приликом организована. О упокојењу је већ говорио и водитељ „Првог козачког“ канала Данило Богатирјов у својој емисији„Црквени преглед“ навео да је „име блаженопочившег Митрополита било поиствјећено са његовом борбом за права Православне Цркве у Црној Гори која су била наручена када је сада већ бивша Скупштина Црне Горе донијела срамни закон о вјерским заједницама. Митрополит Амфилохија није дао да му паству растргну богоборна власт већ је умјесто тога повео борбу вјерног народа за своја права. И као што смо већ говорили у својим емисијама новоизабрана Скупштина исказала је намјеру да измијени (укине) дискриминаторски закон. У тој скупштини је партија предсједника Мила Ђукановића која је донијела богоборни закон постала мањина тако да након кончине Митрополита Амфилохија можемо да кажемо – да је отишао Господу чисте савијести и осјећајем испуњене дужности и за собом је оставио у Господу укрепљену паству митрополије црногорско-приморске. Вјечнаја памјат Митрополиту Амфилохију!“ Митрополит Амфилохије је био најпознатији српски јерарх у Украјинској Православној Цркви и Украјини. Осим познавања и високог врједновања његових академских заслуга, нарочито се поштовала и наставља да се поштује његова борба за јединство православне Цркве и за канонску Украјинску Православну Цркву која је у саставу Руске Православне Цркве (Московске Патријаршије). Подсјећамо да је Митрополит Амфилохије такође сакупљао и предавао Блажењејшем Митрополиту Онуфрију помоћ коју је наша помјесна Црква скупљала за браћу у Украјини. „Ми у Црној Гори и у цијелој Српској Православној Цркви пажљиво пратимо све што се дешава у Украјини и желимо да се ускоро оконча братоубилачки рат који се разбуктао на истоку Ваше земље“. Приредио: протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого, ванредни професор ПБФ Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву Извор: Митрополија црногорско-приморска

На скоро шездесет страна нашли су се шаролики текстови – бесједе, предавања, осврти, животописи, помени, репортаже, писма… Уводни текст би својим насловом «Догодине у Призрену» могао бити и порука овог броја. Горући проблем данас у православљу, украјински проблем, био је тема интервјуа «Неразумљива је одлука Константинопољског патријарха», који је са Његовим високопреосвештенством Архиепископом цетињским, митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем снимио руски Први канал, а Светигора га интегрално пренијела. На тај проблем се одазвао и протојереј-ставрофор Гојко Перовић у осврту «Православна црква на новом распећу». Светигорини читаоци могу прочитати још једно Митрополитово реаговање, а то је отворено писмо г. Душку Марковићу, предсједнику Владе Црне Горе у вези са црквом на Румији. Централна тема новог броја је посјета Патријарха Антиохијског Црној Гори. Са животописом Његовог блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока Јована Х и историјом Антиохијске православне цркве упознаће вас Његово преосвештенство Епископ бачки др Иринеј Буловић. Поред дешавања у отачаственој цркви и Митрополији црногорско-приморској објављених у виду хроника, неки догађаји издвојени су као посебне репортаже – «Дани Михољске превлаке у Београду» и репортажа о обнови Манастира Стањевићи «Срце испуњено Божанском љубављу је неуништиво». «Нови Мојсије који води народ кроз пустињу земног живота» назив је репортаже о прослави Светог Петра Цетињског. У Цетињској богословији на празничној академији поводом славе школе – празника Светог Петра Цетињског свечану бесједу «Вјера чиста као суза» изговорио је ђакон Лека Вујисић. Oсим те бесједе о Светом Петру, објављено је и предање «Свети Петар Цетињски и три храста» у потпису Љиљане Поповић. Објављена је и једна импресија Божа Кнежевића «Дечани – крсно-васкрсни вријемепростор српски». Међу корице Светигоре премјестила се и једна агиографија «Благоверни краљ Владислав I“, коју потписује Његово преосвештенство Епископ крушевачки др Давид Перовић. А ту је и седми дио фељтона «Поп Ђоко Пејовић – командир са Грахова и дипломата о свом руху и круху». Нова Светигора има и нову рубрику из културе. У овом броју, поред осталог, нуди вам прилог са Сајма књига у Београду. Ту су и детаљи са представљања сабраних дјела Марка Миљанова у Подгорици, као и приказ књиге «1244 – Кључ мира у Европи». Светигора се опростила од Смиље Аврамов, оне која је била «тихи глас српске савести», како каже Љиља Поповић, као и од мати Екатарине, која је ријечима Стефана Симовића «наслутила пут у свевиђе»,. Новина и освјежење овог гласила Митрополије црногорско-приморске је сканди укрштеница. А читаоци ће уз нови број на поклон добити «Службу Пресветој Богородици у част пресвете иконе Њене Чајничке». Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска