Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'бабовић:'.
Found 9 results
-
Др Батрић Бабовић: Позив љекара сличан позиву духовника!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
„Данас су медицински радници као Свети севастијски мученици који, уздајући се у Господа, улазе у хладно језеро које се зове корона вирус. Не постоји већа заштита до вјера, социјална дистанца и приближавање срца а ми као љекари смо ту да помогнемо народу“, казао је специјалиста нефрологије др Батрић Бабовић гостујући синоћ као специјални гост на Радио Светигори и друштвеним мрежама у склопу пројекта „Интернет литија“. Доктор Бабовић је казао да је позив љекара сличан позиву духовника: „Ово је идеална прилика да се болесници увјере да су њихови љекари ипак љекари број један, прва и последња линија одбране и да ће своје животе положити за њих.“ Коментаришући одлуку Митрополије црногорско приморске да своје објекте уступи за карантине, уколико за то буде потребе г. Бабовић је прокоментарисао да је то било природно за очекивати од институције која је створила Црну Гору. „Митрополија постоји 800 година и створила је Црну Гору и ја не видим Цркву другачије него као једну велику болницу у којој се спроводи превенција на сличан начин као што су то сјајно урадили наши епидемиолози из Института за јавно здравље. Црква је и као љечилиште кад неко почини гријех, исто као и код нас када дође болесник ми га лијечимо да би оздравио, тако да предлог Митрополије црногорско приморске доживљавам као наставак те црквене приче која траје 8 вјекова и која нас је одржала у животу.“ Као публициста др Бабовић је недавно објавио и колумну „Корона вирус-зачарани круг“ у којој се осврнуо на савремени начин човјековог живота. „У медицини постоји појам „зачарани круг“ када долази до колапса организма и органског система и човјек се креће према смрти. У том зачараном кругу постоје ланци који морају да се прекину како би се живот продужио. С обзиром да смо базирали живот на брзини, економији, праву, политици и другим стварима које чине живот без духовности и здравља и ставили их у први план а здравље и духовност у последњи план, кроз ову колумну сам покушао да објасним шта је то заправо најважније за живот сваког појединца. А у случају овог вируса то је, како наводе епидемиолози социјална дистанца и поред ње приближавање срца и молитвеност“, закључио је специјалиста нефрологије др Батрић Бабовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- духовника!
- позиву
- (и још 5 )
-
Сазријевање са разградњом чини основ сваког животног процеса. Поремећај најситнијег молекуларног механизма доводи до растакања основе ћелијске функције са најсуптилнијим системом радног процеса задатог на нивоу функционисања цјелине. Политички системи матурирају са еволутивним фазама развоја сопствених потенцијала до оне тачке када долази денатурација креираног пројекта политичке моћи. У тренутку нестајања идеолога настаје препознавање човјека или његово одсуство као основа друштва и личности. Заједница на крају последња сазна ко је ко у реалном свијетлу пребрзог земног живота. Од упокојења генијалног Милована Ђиласа, Црна Гора није имала духовно активнију, политички слојевитију и еманципованију личност од свог првог посткомунистичког предсједника Републике Момира Булатовића. У свом исповједничком таласу Милован Ђилас је казао да би цијелу каријеру, идеолога и политичара лијево оријентисане мисли, дао за једно написано слово свог књижевног дјела. Ране деведесете доносиле су буре са идеолошко-тектонским поремећајима политички трусне Европе, изазване распадом СССР и праћене наставком растакања СФРЈ. Млади и лијепи, са трансом идеје о идеализму промјена друштвеног система, у својим мислима нијесу носили исту приступну политику којим начинима и путем остварити зацртани циљ. Расцјеп владајуће политичке странке у Црној Гори 1997. године располутио је земљу, од врха до темеља, са последицама које су данас видљиве. Да није било Момира Булатовића деведесетих година, не би било овакве данашње Црне Горе. Покојни Булатовић одредница је два система политичке вриједности. Већински дио данашњег политичког реализма нашао се у колотечини земних, пролазних вриједности, док је први посткомунистички предсједник изабрао пут есхатолошке непролазне мисије. Поштење, част, дубокоумље, слободарски дух са традиционалном црногорском патриотском нити, коју је носио у себи, дали су му, након политичког слома, ђиласовску нит нарације црногорског политичког безумља. Момирова бесудна земља била је записана у аналима тешког времена на крсту распећа, који је понио са политичким истомишљеницима и некадашњим партијским саборцима. Кованице Истина и Да живимо боље јесу реалност садашње постреферендумске Црне Горе. У том раздобљу, два пута ка истом циљу, данас су одредница духовног начина живљења. Бриљантно преточена економска аналитика са огољеном животном реалношћу, пером и срцем Момира Булатовића надрасла је вријеме коме задесом рођења припадамо, оног времена чији је он активни политички судионик био. Судбином праведног Јова дао је печат времену коме је по Божијем Промислу припадао. Довољно је чути да у бољи свијет одлази на библијски начин – путем којим иду праведници уснули у Господу. Момир је над својим одром за тренутак помирио располућену Црну Гору, сабрао заједницу чије је премијер био и на тренутак ставио истину на прво мјесто да би макар за кратко живјели боље. Његов брзи одлазак пробудио је наду у боље сјутра, оне савјести које одавно личе на умрле, угасио пламен духова злобе, подстакао на покајање најтврђе богоборце и богобојажљивце. Ујединитељ и помиритељ супротности и супротстављености за кратко је саградио покидане људске мостове. Ако је Милован Ђилас најхрабрији син кога је дала Црна Гора, Момир Булатовић је његов наследник на функцији Предсједника Републике. Таквих више немамо написао би Михаило Лалић, а да ли ће их бити показаће мајсторско решето. Нека је вјечна слава чојском и јуначком мученику за људску истину и бољи живот свих људи и народа Црне Горе! Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Историјска ризница нашег простора има у свом именику велики број датума од општег значаја и посебности за укупну свјетску културу. Један од њих јесте 24.март 1999.године, дан кад је НАТО као најјачи војни савез повео рат против Савезне Републике Југославије кршећи међународно право и Резолуцију Савјета безбједности Уједињених Нација. Акција под кодним именом “ Милосрдни анђео „имала је за циљ да сломи отпор Савезне Републике Југославије и инсталира на простору Косова и Метохије етнички чисту државу косовских Албанаца. Дубински смисао ове акције само је партикула НАТО пута на Исток која је започела много раније, тачније почетком деведесетих година прошлог вијека. Први сукоби територијалне одбране Словеније са регуларним снагама ЈНА, етничко чишћење Републике Хрватске од српског народа ( операције Олуја и Бљесак ) само су појединачне и најзначајније војне акције о којима ће садржајно и сазнајно говорити архиви западних држава на челу са Сједињеним Америчким Државама када се са истих уклони ознака тајност и учини доступност војним и историјским истраживачима. Кад све то буде практично спроведено у дјело постаће не(закулисно) јасна улога НАТО стратега у редизајнирању етничке структуре западних земаља бивше СФРЈ и неутралисања српског народа са вјековних простора гдје је имао демографско, етничко и религијско присуство. Наставак агоније пресељен је у Босну и Херцеговину 1995.године када су авиони ове војне алијансе бомбардовали положаје Војске Републике Српске. Ток једносмјерног политичког колосјека након војних акција искристалисао је дејтонску Босну и Херцеговину. Државна творевина средишње југословенске републике постала је мутант по узору на лошу историјску реплику обучену у правни оквир глобалистицко-калајевске сфере правног провизоријума, најсличнији оном из доба владавине Аустроугарске Монархије. Овакво правно “ чудовиште “ постало је оквир за неконзистентан и крајње нефункционалан живот три народа који је стациониран у два ентитета несвакидашње федерације. Плашећи се да тема не изгуби ток и смисао подсјетићу да је агресија на Србију и Црну Гору трајала 78 дана, да је изручено 15 тона осиромашеног уранијума чије полувријеме распада траје 4500 година, да је непознато уранијумско дејство на људско здравље а након бомбардовања регистрован је пораст броја малигнитета код дјеце и одраслих. Анализом Института Батут број дјеце узраста од 0 до 5 година износи 335 на годишњем нивоу а иста обољења у државама ЕУ не прелазе број од 165 обољелих на годишњем нивоу. Нејасна су сазнања о дјеловању уранијума на екосистем ( ваздух, вода,храна, ланац исхране) и не постоје докази о чиниоцима омасовљења малигних болести на бомбардовањем захваћеном подручју. Мендељејев периодни систем нашао је плодно тло за биолошко – хемијске експерименте у току 78 дана бомбардовања СРЈ. Косово и Метохија носиоци су листе овог ратног покуса. Рат је завршен потписаним Кумановским Споразумом којим је потписана војна предаја Косова и Метохије, а народ остављен на милост и немилост албанским екстремистима. У Србији власт 2000.године преузима демократска власт, док бивши предсједник СРЈ Слободан Милошевић бива изручен Хашком Трибуналу. Суђење које је карактерисала Милошевићева надмоћ покрила је сјенка природне смрти оптуженог ( ако је природна). Први предсједник демократске Владе Србије Зоран Ђинђиц убијен је 12.марта 2003 године у Београду. Зоран Ђинђиц жртва је косовско-метохијске драме и одбране свете косовско-метохијске земље. Интервјуи, изјаве и диломатски контакти иду у прилог ове тезе. Кристална Ноћ на Косову и Метохији догађа се 17.марта 2004.године. Иза ње остају убијени, прогнани, спаљене куће и домови, спаљене и порушене цркве, манастири и гробља. На 15.годишњицу косовско-метохијског погрома датум који је симболичан јубилеј пада у Недјељу Православља. Запад са свим “ европским политичким чиниоцима “ државне заједнице Србија и Црна Гора улаже последње атоме снаге да из политичког живота елиминишу Демократску Странку Србије и Војислава Коштуницу. Референдум о државно- правном статусу Црне Горе, стварање суверених држава Србија и Црна Гора “ Милосрдни анђео“ наставља свој тихи ток. Устав Србије остаје једина и последња брана отимачима свете српске земље. Немогуће је избацити Косово и Метохију из Устава Србије и највиши правни акт разградити у самој Србији. Приступило се свођењу Резолуције СБ 1244 на минимализован европски правни оквир познат под називом Бриселски Споразум. Билатералним преговорима ( боље рећи слабошћу, незнањем, недостатком дипломатске вјештине ) Србија тј.њена дис(континуирана) власт на овом “ специјалном задатку “ укидала је постепено Устав и законе Србије на територији Косова и Метохије. С обзиром да преамбула о Косову и Метохији није укинута у самој Србији ( Устав Србије) ових дана врх лажне државе Косово Београду нуди “ Платформу “ о будућим односима. Текст има лондонско – вашингтонски тон и политичко – правне аршине ова два “ пријатељска“ центра. Пет држава ЕУ заједно са Ватиканом нијесу признали лажну државу Косово. Ватикан је признао Словенију и Хрватску и јавно позивао остатак свијета да учине исто то. Званичне Црна Гора и Сјеверна Македонија учиниле су признање лажне државе Косово. Званична Црна Гора се одрекла Косовског Завјета и издала саму себе. Народ Црне Горе чува и брани Косовски Завјет. У Србији су се мијењале владе и политике. У Црној Гори је само једна власт промијенила и у државничку праксу примијенила све политике. Идеолог “ Милосрдног анђела“ Тони Блер постао је савјетник предсједника Србије Александра Вучића. Не ( милосрдни анђео ) и Косовски бој још трају. Гордијев чвор српског народа и укупног хришћанског бића није размршен. Косово је пшеница и хљеб, Метохија је грожђе и вино. Обоје су Крв и Тијело Господа Исуса Христа. Светионик свих свјетова, живота и тачка хришћанског екуменског постојања. Власти Црне Горе и Сјеверне Македоније одрекле су се Христа Спаса. Ватикан то није учинио. Паметноме доста !!! Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Др Батрић Бабовић: Не(милосрдни) анђео
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Актуелна дешавања у СПЦ
Историјска ризница нашег простора има у свом именику велики број датума од општег значаја и посебности за укупну свјетску културу. Један од њих јесте 24.март 1999.године, дан кад је НАТО као најјачи војни савез повео рат против Савезне Републике Југославије кршећи међународно право и Резолуцију Савјета безбједности Уједињених Нација. Акција под кодним именом “ Милосрдни анђео „имала је за циљ да сломи отпор Савезне Републике Југославије и инсталира на простору Косова и Метохије етнички чисту државу косовских Албанаца. Дубински смисао ове акције само је партикула НАТО пута на Исток која је започела много раније, тачније почетком деведесетих година прошлог вијека. Први сукоби територијалне одбране Словеније са регуларним снагама ЈНА, етничко чишћење Републике Хрватске од српског народа ( операције Олуја и Бљесак ) само су појединачне и најзначајније војне акције о којима ће садржајно и сазнајно говорити архиви западних држава на челу са Сједињеним Америчким Државама када се са истих уклони ознака тајност и учини доступност војним и историјским истраживачима. Кад све то буде практично спроведено у дјело постаће не(закулисно) јасна улога НАТО стратега у редизајнирању етничке структуре западних земаља бивше СФРЈ и неутралисања српског народа са вјековних простора гдје је имао демографско, етничко и религијско присуство. Наставак агоније пресељен је у Босну и Херцеговину 1995.године када су авиони ове војне алијансе бомбардовали положаје Војске Републике Српске. Ток једносмјерног политичког колосјека након војних акција искристалисао је дејтонску Босну и Херцеговину. Државна творевина средишње југословенске републике постала је мутант по узору на лошу историјску реплику обучену у правни оквир глобалистицко-калајевске сфере правног провизоријума, најсличнији оном из доба владавине Аустроугарске Монархије. Овакво правно “ чудовиште “ постало је оквир за неконзистентан и крајње нефункционалан живот три народа који је стациониран у два ентитета несвакидашње федерације. Плашећи се да тема не изгуби ток и смисао подсјетићу да је агресија на Србију и Црну Гору трајала 78 дана, да је изручено 15 тона осиромашеног уранијума чије полувријеме распада траје 4500 година, да је непознато уранијумско дејство на људско здравље а након бомбардовања регистрован је пораст броја малигнитета код дјеце и одраслих. Анализом Института Батут број дјеце узраста од 0 до 5 година износи 335 на годишњем нивоу а иста обољења у државама ЕУ не прелазе број од 165 обољелих на годишњем нивоу. Нејасна су сазнања о дјеловању уранијума на екосистем ( ваздух, вода,храна, ланац исхране) и не постоје докази о чиниоцима омасовљења малигних болести на бомбардовањем захваћеном подручју. Мендељејев периодни систем нашао је плодно тло за биолошко – хемијске експерименте у току 78 дана бомбардовања СРЈ. Косово и Метохија носиоци су листе овог ратног покуса. Рат је завршен потписаним Кумановским Споразумом којим је потписана војна предаја Косова и Метохије, а народ остављен на милост и немилост албанским екстремистима. У Србији власт 2000.године преузима демократска власт, док бивши предсједник СРЈ Слободан Милошевић бива изручен Хашком Трибуналу. Суђење које је карактерисала Милошевићева надмоћ покрила је сјенка природне смрти оптуженог ( ако је природна). Први предсједник демократске Владе Србије Зоран Ђинђиц убијен је 12.марта 2003 године у Београду. Зоран Ђинђиц жртва је косовско-метохијске драме и одбране свете косовско-метохијске земље. Интервјуи, изјаве и диломатски контакти иду у прилог ове тезе. Кристална Ноћ на Косову и Метохији догађа се 17.марта 2004.године. Иза ње остају убијени, прогнани, спаљене куће и домови, спаљене и порушене цркве, манастири и гробља. На 15.годишњицу косовско-метохијског погрома датум који је симболичан јубилеј пада у Недјељу Православља. Запад са свим “ европским политичким чиниоцима “ државне заједнице Србија и Црна Гора улаже последње атоме снаге да из политичког живота елиминишу Демократску Странку Србије и Војислава Коштуницу. Референдум о државно- правном статусу Црне Горе, стварање суверених држава Србија и Црна Гора “ Милосрдни анђео“ наставља свој тихи ток. Устав Србије остаје једина и последња брана отимачима свете српске земље. Немогуће је избацити Косово и Метохију из Устава Србије и највиши правни акт разградити у самој Србији. Приступило се свођењу Резолуције СБ 1244 на минимализован европски правни оквир познат под називом Бриселски Споразум. Билатералним преговорима ( боље рећи слабошћу, незнањем, недостатком дипломатске вјештине ) Србија тј.њена дис(континуирана) власт на овом “ специјалном задатку “ укидала је постепено Устав и законе Србије на територији Косова и Метохије. С обзиром да преамбула о Косову и Метохији није укинута у самој Србији ( Устав Србије) ових дана врх лажне државе Косово Београду нуди “ Платформу “ о будућим односима. Текст има лондонско – вашингтонски тон и политичко – правне аршине ова два “ пријатељска“ центра. Пет држава ЕУ заједно са Ватиканом нијесу признали лажну државу Косово. Ватикан је признао Словенију и Хрватску и јавно позивао остатак свијета да учине исто то. Званичне Црна Гора и Сјеверна Македонија учиниле су признање лажне државе Косово. Званична Црна Гора се одрекла Косовског Завјета и издала саму себе. Народ Црне Горе чува и брани Косовски Завјет. У Србији су се мијењале владе и политике. У Црној Гори је само једна власт промијенила и у државничку праксу примијенила све политике. Идеолог “ Милосрдног анђела“ Тони Блер постао је савјетник предсједника Србије Александра Вучића. Не ( милосрдни анђео ) и Косовски бој још трају. Гордијев чвор српског народа и укупног хришћанског бића није размршен. Косово је пшеница и хљеб, Метохија је грожђе и вино. Обоје су Крв и Тијело Господа Исуса Христа. Светионик свих свјетова, живота и тачка хришћанског екуменског постојања. Власти Црне Горе и Сјеверне Македоније одрекле су се Христа Спаса. Ватикан то није учинио. Паметноме доста !!! Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице -
Родословно стабло између медија и система не би могло да има свог примуса и јасан став ко је кога изњедрио, ставио у службу и дао му употребну вриједност. Анализа овог проблема поставља вјековно питање: Ко је старији? Кокошка или јаје? Тема медији и систем може у своју анализу ставити милијарде књига, анализа и синтетисати бројне ставове о функционисању најсложенијих спона овог интегралног кола које у разним облицима постоји од времена првих људских заједница. Жижу интересовања покушаћу да ставим у период који обухвата последњу деценију дведесетог вијека, распад СФРЈ и СССР са свим крупним догађајима у европској и свјетској политици до данашњег дана. Медији у свакој држави Европе и свијета, са доминацијом медијске мреже у САД. Зашто је ово важно питање? Зашто се управо сада поставља? Да ли је питање медија и система увијек постојало као повезани појам? Ратови на подручју СФРЈ и распад СССР најбољи су примјер супермоћи медијске мреже и машинерије у формирању свијести и расположења јавног мњења у државама гдје исти дјелују. Готово да нико деведесетих година на Западу није објавио писма блаженопочившег Патријарха Павла Папи Јовану Павлу II и лорду Карингтону о дешавањима на просторима Словеније и Хрватске и улози Ватикана и међународне заједнице у тим догађајима. Рат у Босни и Херцеговини по готово свим западним медијима имао је само једног кривца. Слична прича је била у доба „Милосрдног анђела“, окупације завјетне српске земље Косова и Метохије и референдумског растакања државне заједнице Србија и Црна Гора. Последњи догађај плод је договора свих политичких субјеката и квазиелита у обје државе чланице са упливима ставова свих кључних геополитичких субјеката. Данас смо свједоци да медији довршавају оно што акције силе и отворене репресије нијесу успјеле у последњих 30 година. Медијски простор постаје отворена зона за рат идејама и ставовима супротстављених интересних зона и политика. Овдје мислим на укупан медијски простор у државама бивше Југославије и већински проценат медија на Западу. Када би се направила анализа писања о истим темама прије двије деценије и данас (мислим на све медије) питање је гдје би се открила истина и коме или чему су служиле пласиране информације у форми исте. Морамо запазити да се о фундаменталним питањима за опстанак једног народа, политичким споразумима и ономе што из истих произилази мало говори, пише и зна. Посебан осврт дајем питању Косова и Метохије од Кумановског Споразума и Резолуције СБ УН 1244 преко Бриселског споразума до данашњег дана, повратку имовине и исплаћивање одштета у Словенији и Хрватској након минулих ратова и примјена Дејтонског Споразума од дана потписивања до данас. Медији континуирано раде да пригуше или смање глас СПЦ као моралног стуба, путевође и савјести народа коме је духовни темељ и вертикала. На пољу ратова из деведесетих година усавршене су нове технике медијског ратовања. Крајње је вријеме да као народ порадимо на одбрани од таквог рата нератним контраударима кроз медијски простор. Медији и систем су једна цјелина. Будимо систем који ће трајати и опстати. Вријеме је да размислимо о написаном и замислимо се о временима која јесу и долазе. МИСЛИМО О ТОМЕ! Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Планина је синоним за постојаност и опстанак. Замислити став, чврстину, пркос и понос без именице планина готово је немогуће. За сваки народ под небеском капом планина значи пут у небо. Што виши планински врх - то виши народ. Увод почињем Араратом који је саставни дио заставе Јерменије, планина кључног и фундаменталног догадјаја који се зове Нојева барка и синоним за спас од потопа. Великим и крупним историјско- политичким догадјајима ова планина данас се налази у Турској. Велика прича за мале људе. Мале за велико вријеме. Свака " заслуга " долази од Бога. Случајно или не Ловћен је бомбардован од стране Аустро - Угарске 1916 године. Пијуцима безбожника и милитантног атеизма, вољом и незнањем присталица сатанске идеологије та црква Ловћенског Врха, посвећена св. Петру Цетињском од стране Ловћенског Тајновидца срушена је до темеља. У име отпадије, брозоморе и декапитације рушена је најлепша планина Црне Горе, наш Арарат и спас од потапања историје, духовности и дуговјечности . Мраком демонског рада настала је инспирација за најумнију сликарску главу Петра Лубарду, који је ликовним платном освијетлио сумрак Ловћена. Промислом Божјим ( непознаница за световне господаре Црне Горе ) капеле са Ловћена су васкрсле на Кључу Таворском и Румији. Случајности не постоје ( појам стран световним властогорцима ) па је Румија ( у преводу хришћанка ) постала нови Ловћен са црквом Свете Тројице која краси њен врх. Хришћанска планина постала је васкрсатељ Ловћена и увод у обнову капеле на врху истоимене планине са кога је насилно уклоњена. Духовни значај ове планине и Црне Горе јесте у њеној улози приликом постојања Мусолинијеве пројекције Велике Албаније са зацаривањем политичке идеје проистекле из истоименог фашистичког пројекта. Ових дана на њу кидису повампирени Мусолинијеви синови, а њима се придружују синови бољшевичке мисли. Хришћанска планина ( Румија ) брани хришћанство и сахрањује вампире мрачне прошлости, правећи црквом Свете Тројице нови Ловћен и црногорски Арарат. Новозавјетна Нојева барка постала је сигурна ладја озлопутале и Црне Горе обезбозене и комунистичке власти. Света Тројица су више од урбанизма и урбанистичких решења. Света Тројица су урбанизам земног живота у припремама за вјечно и непролазно Царство Божје. Световним главарима Црне Горе, политикантима и " урбанистицким калкулантима" желим да их задеси Страх Божји и да почну да личе на честитог Иса Махмутовица који није хтио да удари на Ловћенску Светињу. Плодови његовог живота су видљиви и трагови свијетли. Дај Боже да црногорски крштени и некрстени главари залице на покојног Иса а Румија да им буде пут ка покајању. Непролазносцу хришћанке ( Румије) против духова фашизма и пролазних пошасти овог свијета. Румијом и Светом Тројицом за Васкрс Ловћена и Црне Горе!!! За портал Поуке.орг, др Батрић Бабовић -
Др Батрић Бабовић: Планина Румија
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Духовни живот наше Свете Цркве
Планина је синоним за постојаност и опстанак. Замислити став, чврстину, пркос и понос без именице планина готово је немогуће. За сваки народ под небеском капом планина значи пут у небо. Што виши планински врх - то виши народ. Увод почињем Араратом који је саставни дио заставе Јерменије, планина кључног и фундаменталног догадјаја који се зове Нојева барка и синоним за спас од потопа. Великим и крупним историјско- политичким догадјајима ова планина данас се налази у Турској. Велика прича за мале људе. Мале за велико вријеме. Свака " заслуга " долази од Бога. Случајно или не Ловћен је бомбардован од стране Аустро - Угарске 1916 године. Пијуцима безбожника и милитантног атеизма, вољом и незнањем присталица сатанске идеологије та црква Ловћенског Врха, посвећена св. Петру Цетињском од стране Ловћенског Тајновидца срушена је до темеља. У име отпадије, брозоморе и декапитације рушена је најлепша планина Црне Горе, наш Арарат и спас од потапања историје, духовности и дуговјечности . Мраком демонског рада настала је инспирација за најумнију сликарску главу Петра Лубарду, који је ликовним платном освијетлио сумрак Ловћена. Промислом Божјим ( непознаница за световне господаре Црне Горе ) капеле са Ловћена су васкрсле на Кључу Таворском и Румији. Случајности не постоје ( појам стран световним властогорцима ) па је Румија ( у преводу хришћанка ) постала нови Ловћен са црквом Свете Тројице која краси њен врх. Хришћанска планина постала је васкрсатељ Ловћена и увод у обнову капеле на врху истоимене планине са кога је насилно уклоњена. Духовни значај ове планине и Црне Горе јесте у њеној улози приликом постојања Мусолинијеве пројекције Велике Албаније са зацаривањем политичке идеје проистекле из истоименог фашистичког пројекта. Ових дана на њу кидису повампирени Мусолинијеви синови, а њима се придружују синови бољшевичке мисли. Хришћанска планина ( Румија ) брани хришћанство и сахрањује вампире мрачне прошлости, правећи црквом Свете Тројице нови Ловћен и црногорски Арарат. Новозавјетна Нојева барка постала је сигурна ладја озлопутале и Црне Горе обезбозене и комунистичке власти. Света Тројица су више од урбанизма и урбанистичких решења. Света Тројица су урбанизам земног живота у припремама за вјечно и непролазно Царство Божје. Световним главарима Црне Горе, политикантима и " урбанистицким калкулантима" желим да их задеси Страх Божји и да почну да личе на честитог Иса Махмутовица који није хтио да удари на Ловћенску Светињу. Плодови његовог живота су видљиви и трагови свијетли. Дај Боже да црногорски крштени и некрстени главари залице на покојног Иса а Румија да им буде пут ка покајању. Непролазносцу хришћанке ( Румије) против духова фашизма и пролазних пошасти овог свијета. Румијом и Светом Тројицом за Васкрс Ловћена и Црне Горе!!! За портал Поуке.орг, др Батрић Бабовић View full Странице -
Др Батрић Бабовић: Стихови посвећени архимандриту Сави, игуману дечанске обитељи
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Култура
САВИ ДЕЧАНЦУ Појање твоје храбри црнорисце херцеговче Христу дарован, за небеско молитвениче; И сајбер писце покрени завету Косова. Тешко питање за које нема дилеме како бранити наш Јерусалим, без зида плача и анатеме обезглављенима и духом палим. Покажи мудрост Соломона, кротост Мојсеја, покајање Давида, интернетом преори виртуелну стварност. Дечанска кад зазвоне звона, опери нападаче без срама и стида праштањем које лечи реалност. -
Посетиоцима нашег портала Поуке.орг доносимо стихове др Батрића Бабовића из Подгорице које је посветио високопреподобном архимандриту Сави (Јањићу), игуману дечанском. САВИ ДЕЧАНЦУ Појање твоје храбри црнорисце херцеговче Христу дарован, за небеско молитвениче; И сајбер писце покрени завету Косова. Тешко питање за које нема дилеме како бранити наш Јерусалим, без зида плача и анатеме обезглављенима и духом палим. Покажи мудрост Соломона, кротост Мојсеја, покајање Давида, интернетом преори виртуелну стварност. Дечанска кад зазвоне звона, опери нападаче без срама и стида праштањем које лечи реалност. View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.