Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј освештао je 18. априла 2019. године просторије Архива Српске Православне Цркве у оквиру комплекса Богородичне цркве у Земуну. Чину освећења присуствовали су чланови Светог Архијерејског Синода: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и преосвећена господа епсикопи бачки г. Иринеј, шумадијски г. Јован и ваљевски г. Милутин; као и Преосвећени Епископ ремезијански и викар Патријарха српског г. Стефан и главни секретар Светог Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић. Директор Архива Српске Православне Цркве др Радован Пилиповић обавестио је Његову Светост Патријарха и чланове Светог Архијерејског Синода да су на око 400 квадратних метара, на две етаже, уређене просторије у потпуности оспособљене да запослени у Архиву Српске Православне Цркве крену са пресељењем архивске грађе са звоника у цркви Светог Марка. Чин освећења извршио је Његова Светост Патријарх г. Иринеј уз саслужење старешине Богородичне цркве протојереја Небојше Тополића и појање Дечјег црквеног хора Орлићи из Батајнице. -Нека Господ благослови овај дом и све оне који ће овде убудуће радити. Ово је велики догађај за нашу Цркву јер је црквена архивска грађа, која је смештена тамо где јој није место, нашла простор где ће бити доступна онима који су заинтересовани за историјске вредности и надамо се да ће оправдати и задовољити потребе. Надамо се да ће људи који ће радити у Архиву Српске Цркве, као и до сада, бити свесни значаја свог посла на челу са директором Архива г. Радованом Пилиповићем. Нека Бог благослови и нека је благословено, беседио је патријарх Иринеј. Свесрдну помоћ Архиву Српске Православне Цркве пружају Министарство културе и информисања и Управа за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије. Чину освећења присуствовали су: директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, директор Архива Србије г. Мирослав Пршић, управник Библиотеке Српске Патријаршије мр Зоран Недељковић, управник Музеја Српске Православне Цркве ђакон Владимир Радовановић, архијерејски намесник земунско-новобеоградски протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, саветници Архива г. Јован Пејин и гђа Нада Петровић, чланови Грађевинског одбора, сарадници Архива, историчари Вељко Ђурић Мишина и Драгољуб Марјановић, уредник листа Православље протођакон др Дамјан Божић, запослени у Архиву Српске Православне Цркве. Извор: Српска Православна Црква

„Покушавали смо да угасимо, али нисмо успјели, јер је захваћена била кровна конструкција. Пожар је заустављен прије манастирске библиотеке, што је веома битно“, истакао је монах Серафим. У пожару je у потпуности је изгорио трећи спрат конака и манастирска архива. Командир Ватрогасне јединице Вишеград Жељко Милошевић навео је да се пожар већ био распламсао кад су стигли, али да су успјели да га зауставе да се не прошири на спрат испод. „Штета је огромна јер је изгорјело поткровље, које је било опремљено, и кров“, истакао је Милошевић. Монах Гаврило Ђурић напомиње да су, ипак, на трећем спрату изгорјеле вриједне књиге манастирске библиотеке. У гашењу пожара пристигло је Ватрогасно друштво из Рудог, које је помогло у спречавању преношења пожара на храм. Командир Ватрогасне јединице Рудо Милун Топаловић рекао је да је приликом њиховог доласка пожар био захватио кровну конструкцију. „Одмах смо приступили интервенцији, а пожар је локализован синоћ око 19.00 часова“, додао је Топаловић. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић посјетио је синоћ манастирски комплекс и рекао да ће општина дати пуну подршку у санирању штете. У акцију помоћи укључени су Хидроелектрана „Вишеград“, Цивилна заштита Вишеград, „Електропренос“ и „Романијапутеви“. Након обављеног увиђаја биће познати узроци пожара и висина причињене штете. Извор: Митрополија црногорско-приморска / РТРС

Ментор рада је доц. др Алексеј Тимофејев, а комисију за преглед и одбрану докторског рада су поред ментора чинили проф. др Милан Ристовић, др Горан Милорадовић и доц. др Јелена Рафаиловић. Тема је обрађена у највећој мери на основу необјављене архивске грађе, дакле извора првога реда, али и са ширим увидом у публицистику датог периода, као и уз уважавање постојеће литературе. Комисија је констатовала ауторов допринос историјској науци, предложивши му да докторски рад, уз одређене допуне, скраћивања и измене преточи у монографску публикацију. Др Радован Пилиповић је аутор седам књига из историје Српске Православне Цркве, као и тридесет расправа и студија из историје српског народа, које је објављивао у земљи и иностранству. Извор: Српска Православна Црква