Претражи Живе Речи Утехе

Страдање Светог свештеномученика Атиногена епископа и десеторице ученика његових Незнабожни цар римски Диоклецијан подиже љуто гоњење на хришћане, и сви који живљаху по Богу налажаху се у опасности, пометња владаше свуда, и многи предаваху један другога на смрт, отац сина, брат брата, рођак рођака, – из страха од цара. У јерменски град Севастију допутова неки игемон по имену Филомарх. Сабравши мноштво идолских жречева, он им нареди да са венцима на својим главама приносе жртве поганим боговима својим уз весеље и славље, употребљујући трубе и кимвале, гусле и свирале. Сам пак, севши на отвореном судишту пред народом, нареди бирову да на сав глас објави следеће: Послушајте, грађани и сви знаменити људи, царево наређење, па хајдете и принесите боговима жртве! – А све мноштво присутног народа повика: Ми смо хришћани и нећемо се поклонити идолима! Тада мучитељ нареди војницима да бију народ, и многи умреше за Христа и примише венце небесне. После тога к мучитељу приступи старешина војничког одреда Никола и рече: Господине игемоне, овде има један човек по имену Атиноген, епископ хришћански, који све прелашћује на своју веру, а живи у селу Пидахтои. Игемон одмах посла војнике да га доведу. У Светог Атиногена близу тога села бејаше на нарочитом усамљеном месту мали манастир, у коме он са десеторицом својих ученика живљаше у посту и молитвама. Дошавши у његов манастир, војници не затекоше самог Светог епископа, јер беше отишао некуда; они онда везаше његовс ученике и одведоше их у Севастију. Видевши их, игемон нареди да их одведу у тамницу, окују и добро чувају. А војницима рече: Пронађите ми њиховог учитеља. – Војници одотше и свуда тражаху Атиногена. А човек Божји Атиноген, дошавши у манастир и не нашавши своју братију, уђе у молитвени храм и гледајући у часни крст са сузама говораше: Где су братија коју теби поверих? Ко ће са мном узносити уобичајене молитве Богу? Где су дивне гране маслинове? Шта се догоди с њима, не знам. И беше светитељ у великој тузи. Изишавши из манастира он хођаше око њега чудећи се и недоумевајући куда су то отишла братија. Утом к њему притрча кошута, коју он недавно својим рукама отхрани, и умиљавајући се око њега лизаше му руке. Затим он срете једног познаника свог који му рече: Где си био, Свети владико, када ученици твоји бише одведени, јер игемон посла војнике са наређењем да их везане воде у град, да их тамо мукама умори. Чувши то светац се испуни радости, и погледавши у небо рече: „Благодарим Ти, Господе Исусе Христе, што си изврсне слуге Твоје позвао у Царство небесно!“ – Онда посла кошуту у пустињу, па сам хитно крену у град Севастију к ученицима својим. Дошавши до судишта у граду, он стаде громко викати: Зашто си ме покрао, мучитељу, опљачкавши цркву моју? Нека види Бог зло дело твоје које ти изврши, и нека сручи гнев Свој на тебе! Војници одмах дохватише светитеља и приведоше игомену, говорећи: Ево Атиногена за којим си послао потеру, он силно ружи твоју светлост! – Игемон тог тренутка нареди да га вргну у тамницу, где беху братија његова затворени ради Христа. Угледавши своју братију светитељ се веома обрадова и рече им; Мир нека вам се умножи, и благодат Христова нека буде с вама, дечице моја! Ви се показасте угодни Богу, зато вас Он и позва на обед небесни. Будите дакле храбри, и не бојте се мучитељевих претњи, јер ће вам Господ помоћи сутра да довршите подвиг свој, и ви ћете са анђелима и хоровима светих боравити у рајским радостима и у весељу вечито славити небеског Владара! Сутрадан мучитељ седе на судишту и нареди да доведу пред њега Атиногена са десеторицом његових ученика. И рече им: Принесите боговима жртву, по царском наређењу; а ако не послушате, љутим ћу вас мукама мучити и лишити вас живота, као што пре вас погубих упорне у непокорности, те зли зло погибоше. – Свети Атиноген му одговори: Они за које ти, мучитељу, кажеш да су погинули, нису погинули, него ликују на небесима са Светим анђелима. – Игемон рече: Немој ме задржавати, Атиногене, него ме брзо послушај и са дружином својом принеси боговима жртву, да не погинете злом смрћу. – На то светитељ рече игемону: О, свебезакони мучитељу, свепогани и бестидни псу, нећеш нас застрашити својим претњама! Чини што хоћеш, јер смо ми готови да све трпимо за Бога нашег. Разљутивши се, игемон нареди да десеторицу ученика Атиногенових обнажене обесе на мучилишту, па жестоко бију и железним гребенима стружу тела њихова. А они, страдајући, говораху: Готови смо на ране ради Христа бесмртнога! Нећемо се одрећи Тебе, Владару Боже наш! – Видевши њихово јунаштво и трпљење, које никакве муке не могу победити, мучитељ нареди да их посеку мачем. И скончаше свети у добром исповедању, и са славом пређоше у рајска насеља. По убиству Светих десеторице мученика, игемон се обрати Светом епископу Атиногену питањем: Где је твој Христос, за кога ти кажеш да је Бог? Зашто Он не дође овамо и не избави твоје ученике из мојих руку? – Рекавши то игемон нареди да и њега обесе нага на мучилишном дрвету и бију. А кад га бијаху светитељ говораше: Хвала Ти, Боже, што ме удостоји страдати за име Твоје! – Игемон га упита: Зашто и тебе не избавља Бог твој из руку мојих? – Мученик одговори: Избавио је и избавиће од злог лукавства твог, безакониче! Тада игемон нареди да мученика скину са мучилишта и да га понова жестоко бију по ребрима. А светитељ, обраћајући се Богу, узвикну: У Тебе се, Господе, уздах, спаси ме милошћу Својом! – И би к њему божанствени глас одозго који говораше: Буди храбар, изабраниче мој! Ја сам с тобом, Бог твој који те чува! Овај глас чу не само светитељ него и слуге које га мучаху; и страх одмах спопаде слуге, и они не могаху више мучити човека Божија, јер им се руке укочише. А један од пријатеља игемонових по имену Филип, који сеђаше са њим, рече игемону: Нисам ли ти раније говорио да су хришћани мађионичари? Стога погуби и овог што пре, да се гледаоци не би почели саблажњавати. Игемон одмах осуди мученика на посечење мачем. А светитељ рече мучитељу: Молим те, игемоне, нареди да ме одведу у мој манастир и тамо погубе. – Игемон испуни мученикову молбу. Када Светог мученика вођаху ка његовом манастиру, он појаше неке стихове из Давидових псалама, радујући се и веселећи се што ће се ускоро разлучити од тела и прећи ка Господу. А када се приближи манастиру, гореспоменута кошута изиђе из пустиње у сусрет светитељу и поклони му се у ноге. И рече јој светитељ: Лишена си братије; ево лишаваш се и онога који те је отхранио. Вечни Бог нека не преда тебе и твоје потомство у руке ловцима, него нека потомство твоје долази овамо у спомен наш на заклање и храну у славу Божију онима који буду долазили да празнују успомену нашу. – Кошута, ронећи сузе из очију, припаде к ногама светитељу, а он је осени крсним знаком и рече јој: Иди с миром у пустињу! Ушавши у манастир свој, Свети Атиноген се помоли Богу говорећи: Господе Боже мој, прими у миру душу моју и удостој ме да будем са мојом братијом, да бисмо заједно славили пресвето име Твоје кроза све векове! Подај, Господе, вечни благослов Твој свима који с љубављу почитују успомену моју, свима који у молитвама својим Теби спомињу моје име; јави им благодат Своју и подај им брзу помоћ у свакој њиховој невољи! – Док се он тако мољаше, њему дође глас с неба: Данас ћеш са мном и с ученицима својим бити у рају, и све ће ти се молбе испунити! Чувши овај глас, мученик се испуни велике радости, и весело подметну под мач главу своју. Посечен, он сконча у Господу. Чесно тело његово верни погребоше на том истом месту, и сабираху се сваке године у дан његове кончине ради свечаног празновања успомене његове. И збивало се дивно чудо: она кошута, коју светитељ беше отхранио и с благословом отпустио у пустињу, долажаше по заповести његовој на празник и довођаше своје младунце. Пошто би их оставила, она је одлазила у пустињу ни од кога не ометана. Кошута то чињаше сваке године, долазећи о празнику и доводећи своје младунце за клање и једење у спомен и част Светог мученика Атиногена епископа и десеторице ученика његових, а у славу Христа Бога нашег, са Оцем и Светим Духом слављеног сада и увек и кроза све векове. Амин. https://mitropolija.com/2025/07/28/svestenomucenik-antinogen/