Претражи Живе Речи Утехе

Америчка амбасада у Београду већ неко време настоји да путем разних маркетиншких форми "реалаксира" односе између "нас и њих", који су, као што знамо трајно нарушени одлукама америчанске политичке елите у последња три десетљећа, а нарочито током НАТО агресије на нашу земљу пре двадесет лета. У том смислу, медијски најефектније изгледају видеоклипови који се у закупљеним терминима емитују на нашим телевизијима, односно тизер-билборди од којих свакако највећи онај који је красио "Генексову" кулу на Новом Београду. Садржај и тема тих радова, са елементима онога што се данас зове "мотивациони говор" је у најкраћем да се широј српској јавности прикаже како је "један од нас" у неком тренутку, својим радом и ангажовањем допринео афирмацији не само нашег, но и више - америчког друштва у целини. За сада су кроз те маркетиншке форме (видео-спотови, билборди), "обрађени" Михајло Идворски Пупин, Никола Тесла и Мира Траиловић, као и чињеница о давању почасти српској војсци у Првом светском рату и државна прослава Видовдана у Вашингтону, Њујорку и Чикагу 1918. године. А јуче се појавио нови спот, посвећен Милојку Вучелићу и седморици српских инжењера ангажованих у америчком свемирском програму на врло високим функцијама. Како о Милојку, тако и још по неком од "Српских Аполо Седам", писао сам на теми: "Српски Аполо СЕДАМ" чинили су: Славољуб "Сем" Вујић, дипл. инж. електротехнике. У програму Аполо био задужен за комплетну палету електронских управљачких система, тзв. авионику, а на Аполу 11 који је људе одвео на Месец, главни и одговорни за безбедан излазак ракете носача Сатурн у орбиту... пуковник авијације пилот Пол Дуић, ветеран Другог светског рата са 300 сати налета на Пацифичком војишту и преко 4000 сати укупно. У програму Аполо обављао дужност менаџера логистике. Данило Бојић, дипл. маш. инж. У програму Аполо радио на системима за сапасавање у случају нужде, а у Аполу 11 био водећи конструктор лунарног модула "Орао".. Милојко "Мајк" Вучелић, дипл. маш. инж. Директор програма Аполо у мисијама 11 и 13. Најважнијим и најузбудљивијим у читавом програму. поручник авијације пилот Милисав Шурбатовић, ветеран Другог светског рата и припадник ЈвУО. У програму Аполо био у тиму инжењера који су развијали структуру лунарног и командног модула. Петар Галовић, дипл. инж. електротехнике. Радио у тиму електроинжењера на програму Аполо. Дејвид Вујић, индустријски менаџер. Један од портпарола НАСА-е и у програму Аполо координатор пројекта... Милојко Вучелић је од свих Срба, најдаље "догурао" у НАСА. Заправо, не хтевши да занемарим рад осталих наших стручњака, отприлике ваздухопловства гледе и доприносу Срба изградњи америчке авијације, истичу се тројица "наших". Михајло Пупин као оснивач НАКА-е из које је касније настала НАСА, Вељко Гашић, пројектант авиона Ф-5 и директор пројекта бомабрдера Б-2, те напослетку Милојко Вучелић, који је био Директор програма Аполо у две најпознатије мисије. Апола 11, када су први астронаути алунирали на Месец и Апола 13, када је након удеса модула, руководио спашавањем астронаута и њиховом безбедном повратку на Земљу, који је опет урађен према његовом ранијем пројекту. Нажалост, став према Србима у америчкој јавности је допринео да се Милојково име нигде не помиње у чувеном блокбастеру Рона Хауарда "Аполо 13" од пре фртаљ века. За утеху, Амери овим спотом донекле исправљају грешку.

Амбасада Сједињених држава у Приштини објавила је безбедносно обавештење својим грађанима да у периоду предстојећих хришћанских празника Васкрсења Христовог постоји опасност терористичких напада на римокатоличке и православне верске објекте на Косову и Метохији, као и остала јавна места окупљања. US Embassy in Pristina, Kosovo, published a security alert warning the US citizens that in the period of the Christian Easter holidays there is a danger of terrorist attacks on Catholic and Orthodox religious sites, as well as other public places. View full Странице

Милетић: Прајд у Београду перципиран као регионално најзначајнији субота, 16. сеп 2017, 08:09 -> 10:20 Извор: РТС Горан Милетић из Организационог одбора "Прајда 2017" каже за РТС да је све спремно за одржавање шетње у недељу. Милетић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да грађане треба да забрине да три четвртине ЛГБТ особа каже да су били жртве вербалног насиља, а око 26 одсто каже да су били жртве физичког насиља. Гостовање Горана Милетића у Дневнику РТС-а То насиље у 36 одсто случајева чине школски другови, наводи Милетић. Додаје да ЛГБТ особе кажу да је дискриминација највише везана за рад и проблеме са државним органима као што су полиција и војска. Ипак, помаци постоје, каже Милетић али није задовољан темпом промена. Подсећа да 2009. године са полицијом нису могли ни да се састану "како треба", а сада имају свакодневне састанке. Милетић истиче да проблем остаје споро правосуђе "што тишти све грађане Србије па и нас". Што се тиче сутрашње шетње, сматра да су важни присуство и афирмативне изјаве представника извршних власти. Поред премијерке, одређених министара и градоначелника Београда, очекује и госте из иностранства. "Ми представљамо у овом делу Европе центар иако нисмо највећи Прајд. Загреб има много већи Прајд. Некако нас перципирају као Прајд који је најзначајнији у региону", каже Милетић. Напомиње да различити људи успех Прајда мере на различите начине. Упитан да ли очекује и присуство људи који су већ организовали своју шетњу почетком лета, Милетић истиче да очекују све грађане и да не искључују никога. Наводи да је за сутрашњи скуп акредитовано 500 медија. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2871986/miletic-prajd-u-beogradu-percipipiran-kao-regionalno-najznacajniji.html Miljan Tanić: Parada srama 16. 09. 2017. Diznilend/Društvo Prošle godine sam, isto ovako pred septembarski prajd, napisao fb belešku pod imenom „Kada Prajd nije Prajd? Kad je sramota.“ Budući da sve izneto u tom tekstu i dalje stoji, neću ponavljati ništa, ali je potrebno, zbog razvoja koji su usledili ubrzo posle prajda prošle godine, napomenuti neke nove stvari. Naime, na samom prajdu je jedan od organizatora, Boban Stojanović, izjavljivao u mikrofon i za medije kako država odlično radi na sprovođenju prava LGBT zajednice, kako je sve sjajno i cveta cveće… da bi u vrlo kratkom roku posle toga naprasno emigrirao u Kanadu i pisao nam pisma iz tuđine o tome kako ovde ništa ne valja i ništa ne funkcioniše. I evo godinu dana nas smaraju (on i muž mu Adam) svojim pismima ex ponto od kojih ne možemo pobeći ni na nekad ozbiljne portale i u ozbiljne novine. Dakle, stavka jedan: organizator se posrao po sopstvenom (ne)radu. Brzopotezno. Čim se ukazala prilika da se šmugne „preko“. Ja nemam ništa protiv ljudi koji idu i beže „preko“. Slobodno. Idite. Ovde jeste sranje. No, posao prajda je da stvara uslove za buduće generacije da žive normalno, ne da sebi traži priliku da emigrira, da se bogato uda ili da stvara kontakte da bi mogao leto da provede na stranim prajdovima. Stoga i naslov – parada srama. Bukvalno. Sramota me je da javnost percipira da su to nekakvi branioci nekakvih mojih prava. Nema tu čovek na šta da se ponosi. I šta nam je ostalo? Ostao nam Miletić i neki njegovi anonimni novi klinci kao organizatori prajda. Ovog „tradicionalnog“. I onda prave konferencije, a ne zovu „nepodobne“ organizacije. I slične gluposti. Da ne govorim o činjenici da recimo ambasada Nemačke podržava (čitaj plaća) organizaciju ovog prajda. Ugovorom koji je potpisan s Miletićem, koji je u tom slučaju predstavnik organizacije Civil Rights Defenders. Švedske organizacije Civil Rights Defenders. Koja je obično donator. Dakle: donator plaća donatora. Ili, lepše izrečeno: Nemačka plaća organizaciju iz Švedske da organizuje prajd u Beogradu. Okolo naokolo, svede se na to. Evo, ja ne razumem. Na kraju, kao i uvek, ovo je prajd za donatore i političare, za slikanje i reklamu. Promotivni komemorativni video Adama i Bobana izbačen na Peščanik (nađite ga sami) dođe kao promocija za prajd kao odskočnu dasku za emigraciju. Ko voli, nek’ izvoli, al’ me zajebite s bajkama o Brnabićkama, borbom za prava i sličnim glupostima. Slikajte se, uživajte u žurci, šetnji, ali nemojte ni sebe, a kamoli nas da lažete da je ova samopromocija od organizacije išta više od toga. Parada srama – jer se organizator posere po državi koju je na prajdu hvalio, pobegne iz iste, a onda iz daljine i dalje podržava taj isti „državni prajd“. I svi se smeše i jedu ta ista govna. A valjda ne moram da napominjem da se huligani i Patrijarh ne oglašavaju zato što ih niko nije zvao? To jest, da budem korektniji – prve niko nije zvao, drugog niko nije podsetio. A bilo bi tako slatko da se nisu oglašavali povodom slučaja Haradinaj a da vrište histerično kao i uvek na šačicu pedera na ulicama BeGea. Al’ dobro, ne može čovek sve da ima. Što rekoše Dveri nekada davno – „Kakva vlada, takva i parada“. #NijeMojPrajd http://miljantanic.com/parada-srama/