Претражи Живе Речи Утехе

http://www.pravoslavie.ru/srpska/55040.htm Алексеј Иванович Сидоров је доктор црквене историје, професор Московске духовне академије и Сретењске духовне богословије. Родио се 1944. године а 1975. године је завршио историјски факултет Московског Државног Универзитета на катедри за историју древног света, и ванредно аспирантуру Института за свеопшту историју РАН. Алексеј Иванович Сидоров је издао десет књига међу којима су „Дела преподобног Максима Исповедника: Богословски и аскетски трактати“; „Дела авве Евагрија: Аскетски и богословски трактати“; „Блажени Теодорит Кирски: Историја богољубаца“; „Предавање из патрологије: Ницање црквене писмености“ а такође више од стотину научних радова. -Алексеј Иванович, реците нам шта је то патрологија и када се она појавила? -Ја сам о томе писао у свом првом ( и засад једином) тому патрологије. Патрологија је учење о оцима, које се опет, не ограничава само на свете оце, у њега обавезно улазе и просто црквени писци. Без тога патрологија не може бити потпуна. Ако например не будемо изучавали Климента Александријског који није био отац Цркве, али који је био изразит црквени писац и мислилац, онда нећемо схватити формирање читавог светоотачког богословља. Ако ћемо право, патрологија је као наука никла у новије време, али не бих хтео да говорим о њој само у научном плану, зато што је њен предмет-жив живот Цркве, то је истинско светоотачко Предање које живи у Цркви и које почиње одмах после апостола. Зашто изучавамо апостолске мужеве, такве као што је Игњатије Богоносац? Зато што је он говорио и учио у духу Предања. Може се рећи да су патрологија као наука о оцима и сам живот Цркве нераскидиво повезани. Не сме се раздељивати, као што код нас понекад чине, наука о оцима од живог тока Црквеног Предања, као нешто страно том Предању. Такав приступ по мом мишљењу јесте погубан за патрологију.