Претражи Живе Речи Утехе

Adrijan Nađ, devetogodišnji dečak iz Bačke Topole već drugu godinu za redom raduje se polasku u prvi razred, ali, na žalost, druženje i učenje su mu i ovog septembra uskraćeni. On će tako, umesto sa drugarima u školi, ostati kod kuće, jer, kako kaže njegova majka, Opština Bačka Topola ni ove godine dečaku nije obzbedela prevoz do škole, a drugog načina da se preveze, nema. Adrijan je dečak sa Daunovim sidromom i nepokretan je, a osnovnu školu za decu sa posebnim potrebama trebao bi da pohađa u Subotici, gradu na oko 35 kilometara od njegove kuće. Zato je nephodno da mu se obezbedi svakodnevni adekvatan prevoz od Bačke Topole gde živi. Međutim, prema rečima njegove majke, Opština Bačka Topola, već drugu godinu za redom to ne čini, te Andrijan ponovo nije krenuo u prvi razred. - On nema nijednog dana škole. Prošle godine mu je komisija odložila školovanje jer nije bilo adekvatnog prevoza, a on ne može da hoda. Potreban je kombi koji ima prostor za spuštanje i rampu - kaže za "Blic" Dejana Draškić, Adrijanova majka dodajući da je jako tužna jer ni ove godine njen sin nije upoznao nove drugare i krenuo u školu kao sva druga deca.

20 bisera po kojima pamtimo Tomu Nikolica ... „Imao sam nesrećno detinjstvo, morao sam i u školu da idem“: 20 bisera po kojima pamtimo Tomu Nikolića Iskreno sirov, kakvim ga je sam Gospod dao, on nikad nije krio visoko mišljenje o sebi: „Rođen sam na Sretenje, veliki ljudi se rađaju na velike crkvene praznike.“ (Kurir, 16. februar 2008). Ponekad se smatrao važnijim od Boga: „Bog je stvarao svet šest dana, a ja sam ga uzdrmao za dva.“ (Fonet, 13. maj 2007). Život ga nikad nije mazio: „Imao sam nesrećno detinjstvo, i u školu sam morao da idem.“ (Nije srpski lupati, 2007). Ali je, uprkos tome, ostao tanane duše: „Nekako sam bio tužan dok sam čitao bajke. Čitao sam Ivicu i Maricu, Palčića i nikako da dočekam srećan kraj. Suviše prepreka ima u tim bajkama. Uvek se nekome zabode led u srce.“ (Evropa, jun 2004). Mestimični problemi sa obrazovanjem obeležiće njegovu karijeru: „Nisam završio fakultet jer nije valjao Zakon o univerzitetu.“ (Blic, 31. decembar 1998). Kao i sva deca, voleo je sport i nije se libio da o sopstvenom talentu isplete legende: „To što radi Ronaldinjo, to je neponovljivo. Kao da gledam sebe kad sam se kao dečak igrao na livadi.“ (Nije srpski lupati, 2007). U politiku je ušao sa vaspostavljanjem višestranačja, čistog i širokog patriotskog srca: „Nemam nikakvih uzora, ali sam u životu pročitao mnogo, tako da mi se to sad vraća. Jedini kojeg bi kao uzor mogao da pomenem bio je Nikola Pašić, ali i njemu sam, čitajući knjige, našao neke mane.“ (Svet, 15. mart 1993). Bespogovorno je sledio Vojislava Šešelja: „Svaka Šešeljeva knjiga je dobra, čestita srpska knjiga, bukvar i azbuka. Jednog dana svaki seljak će reći: ‘Imam imanje, traktor, stoku i knjigu Vojislava Šešelja’, a onaj u gradu će kazati: ‘Imam posao, stan, zdravu decu i knjigu Vojislava Šešelja.’“ (Večernje novosti, 17. novembar 2004). Kao zagovornik čvrstih rešenja i krvavih raspleta, dugo je koketirao sa ne baš najsrećnijom „ratnom baštinom“ Srbije: „Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću poručujem da ne smeju biti u Hagu, a ako im stignu na vrata, neka se ubiju sami“! (Beta, 29. decembar 2005). U poznim mirnodopskim danima Kosovo je isturao kao majku svih pitanja i platformu svih platformi: „Ratovaćemo protiv Albanaca. Oni jesu spremni, kažu. E, trebalo bi da i mi budemo spremni. Ja majku nemam, ja ću otići. Ne zovem nikoga, ali ja ću otići. To je moj odnos prema Kosovu.“ (Kurir, 23. mart 2007). Nije da nije umeo da obeća: „Ja vam obećavam, tako mi Boga, neću se smiriti dok Kosovo i Metohija ne bude pod kontrolom Srbije. Nije mogao Hitler da ga uzme, neće ni ovi današnji.“ (Politika, 21. februar 2008). Dugo je bio ogorčeni protivnik Zapada: „Sve dok u mojoj kući moja žena bude spremala supe, sarme, podvarke, dok bude kuvala pasulj, boraniju, moja deca neće ići u Mekdonalds.“ (TV Plus, Kruševac, 17. marta 2000). Svoju „rezervisanost“ prema EU uspeo je da upakuje u jednu od najčuvenijih metafora srbijanske politike: „EU je vrlo skupocen persijski tepih. Jedina mana je što ima jednu rupu. Ta rupa, to je Srbija. EU bi zlatnim koncem tu rupu zakrpila jer joj u suprotnom skupocen tepih ništa ne vredi. Ne može nigde da ga izloži.“ (Kurir, 31. januar 2008). A onda je, nekako preko noći, rešio dilemu po pitanju članstva Srbije u EU i njenog okretanja trulom Zapadu: „To je kao da me pitaju da li da se odreknem jednog ili drugog sina.“ (B92, 4. avgust 2011). Setio se: „Ja to govorim već pet godina: mi ne možemo bez Evropske unije!“ (B92, 23. septembar 2009). Sećam se kako je s ponosom nosio teret svoje sudbine: „Ja sam jedini spas za Srbiju.“ (Kurir, 25. maj 2004). Pre nego što je osvojio vlast, dao je zanimljivu izjavu: „Ostaće zapisano kako sam ja vodio Srbiju. Treba mi politička slava, da kažu – bio je to jedan dobar predsednik.“(TV Pink, 17. januar 2008). U međuvremenu je postao uvaženi građanin sveta: „Ponosan sam što Strazbur nazivam svojim drugim gradom. Za vaš grad me vezuju najlepše uspomene.“ (Tanjug, 3. oktobar 2013). Uspeo je da baci na kolena čak i kineskog premijera Li Kećanga: „Bio je jedan čovek kod nas pre 200 godina, nepismen, a bio je prorok, i nikada nije čuo za Kinu, ali je rekao: ‘Doći će ljudi sa istoka – žuti ljudi, i zavladaće svetom i piće vodu s reke Morave’.“ (Beta, 18. decembar 2014). Ostao je trajno zabrinut: „Ako ja odem u penziju, kome će ostati Srbija?“ (Press, 25. jul 2011). Danas je u dubokoj ilegali, pa smo kolektivno uskraćeni za veštinu njegovog slikovitog izražavanja i slaganje komplikovanih sintaksičkih celina. Dobro je da tamo, u ilegali, i ostane, ali kad god ga se neko u tom tihovanju seti, ja se setim neke od njegovih misaonih invektiva. U domenu volšebnog mi je kako smo Tomislava Nikolića, ponosnog nosioca ovde publikovane misaone strukture, izabrali za predsednika države?! I ne, nemam nikakvu dilemu: sve što nam se upravo dešava, ama baš sve smo zaslužili. P. S. Ovaj tekst pisan je dan nakon što je američki sveštenik Endrju Brenson tek stigao iz turskog zatvora, kleknuo pored predsednika Donalda Trampa i rekao da se moli za njega. Naši kad kleknu pred Vučića – ćute! (izvor: danas.rs / Slaviša Lekić)

Profesorov sin izabran za đaka generacije u Pančevu umesto državnog prvaka! DEO PROFESORA SE UZDRŽAO PRILIKOM GLASANJA: Prigovor na izbor učenika generacije u pančevačkoj Gimnaziji Nastavničko veće Gimnazije “Uroš Predić” izabralo je među maturantimaučenika generacije. U finalu izbora između dva maturanta više od polanastavničkog veća se uzdržalo od javnog glasanja. Nikola Bulatović, koji odlukom nastavničkog veća nije izabran za učenika generacije uputio je prigovor prosvetnoj inspekciji na ovakvu odluku. - Sve ovo nije zato što nisam izabran za učenika generacije. Ima još izuzetnih maturanata koji bi to mogli da budu. Razočaran sam celom situacijom u kojoj je ove godine izabran učenik generacije. Na sednici Nastavničkog veća, kada se odlučivalo, sve vreme je bio prisutan otac učenika koji je izabran za đaka generacije, a koji je i sam profesor u Gimnaziji. Na taj način je sigurno uticao na neke od ostalih profesora da glasaju tako, kako se ne bi zamerili kolegi. Postoji najmanje još jedna devojka za koju sam siguran da bi mogla da bude đak generacije. Da je ona izabrana, ne bih ni reč rekao, kaže Nikola Bulatović. Da je sin profesora Gimnazije izabran za učenika generacije potvrdio nam je i direktor Gimnazije Vlada Marić. - Ove godine izabran je za učenika generacije sin jednog od profesora u Gimnaziji. To je prvi put, koliko ja znam, da je dete zaposlenog učenik generacije. A svake godine ima među učenicima dece ljudi iz našeg kolektiva, ističe direktor Gimnazije Vlada Marić. Direktor Gimnazije nam je pojasnio i detalje oko izbora učenika generacije. - Izabrani učenik generacije je maturant koji je imao puno uspeha. Po pravilniku koji je donet pre četiri godine za izbor učenika generacije nije ni potrebno da većina na sednici Nastavničkog veća glasa. Većina prisutnih se, kod ovog glasanja, uzdržala. U kolektivu sazreva ideja da je štetno birati učenika generacije jer onda oni koji ne budu izabrani budu jako razočarani. Po zakonu i pravilniku nismo u obavezi da izaberemo učenika generacije. U poslednjih deset godina imali smo ružnih iskustava jer imamo puno sjajnih đaka a bude izabran jedan pa ostali to dožive kao neuspeh. A žao mi, je jer nije naša ideja da se bilo oseća poraženo. Nikola Bulatović smatra da je izvor problema i u pravilniku po kome se učenik generacije bira. - Pravilnik nema jasne kriterijume. Izbor đaka generacije zasnovan je na subjektivnom mišljenju profesora o kandidatima, što nije korektno. Zato sam ovako i reagovao, kaže Nikola Bulatović koji je tokom srednje škole osvojio više nagrada i postao državni prvak iz matematike. Posle izbora učenika generacije i nezadovoljstva koje se rodilo Nikola Bulatović je odlučio da više ne uđe u zgradu Gimnazije. - Nisam uzeo Vukovu diplomu, jer znam da se dodeljuje na način i iz razloga koji devalviraju njenu suštinu. Tokom školovanja imao sam prilike da se uverim da su nekim učenicima zbog Vukove diplome ocene koje su bile čak i niže od četvorke popravljane na petice. Vukova diploma je kao jedno od najviših priznanja za učenike tako develvirana i za mene više nema značaj. Zato je nisam prihvatio. A odbio sam i da lično preuzmem svedočanstvo. Ne želim više da uđem u zgradu Gimnazije i primim bilo šta što je namenjeno kao nagrada škole, jer su povredili moje dostojanstvo, kaže Nikola Bulatović. Njegova odluka da podnese prigovor na odluku, kaže, imala je odjeka: - Pošto sam podneo prigovor i tražio poništavanje odluke o učeniku generacije, privatno me kontaktiralo petoro profesora. Uglavnom su mi poručili da sam ja za njih đak generacije. A kako su mi rekli, nije bilo šanse da to postanem, jer kako su rekli "svaki put kad je neko od dece profesora među kandidatima, taj bude i izabran". Da je izbor namešten i da se lobiralo, uverila me poruka jednog od profesora da "nije bilo nikakve šanse ni za mene ni za druge kandidate da budemo izabrani za učenike generacije, čak i da smo pored državnih imali i međunarodne nagrade. U prigovoru, Nikola Bulatović je od prosvetne ispekcije tražio da preispita i poništi odluku Nastavničkog veća. - Čekam da vidim šta će i kako biti odlučeno. A onda ću videti da o svemu obavestim Ombudsmana i odelenje za rešavanje sukoba interesa pri Agenciji za borbu protiv korupcije, najavljuje Nikola Bulatović. линк