Претражи Живе Речи Утехе

Комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања најновијом изменом програма наставе за предмет Српски језик и књижевност у гимназијама избацила је из програма избор из поезије Десанке Максимовић, као и њену збирку Тражим помиловање. Аргумент комисије јесте да се „ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије, умањујући њен значај“. Након што је Задужбина „Десанка Максимовић“ реаговала на овакву измену, комисија је предложила да се збирка Тражим помиловање обрађује у оквиру наставе за први разред гимназије, где би се то дело представило као „одјек књижевне епохе средњег века“. Овакви аргументи су понижавајући. Управо ванвременост јесте квалитет збирке Тражим помиловање. Њена књижевна вредност је огромна и као таква она се не сме искључити из програма, али се не сме ни сврстати у поетику средњег века. Идеја да ученици могу погрешити у вредновању a priori је понижавајућa и за ученике и за наставнике. Ученици су млада мислећа бића, а наставници су ту да им дела приближе на најбољи могући начин. Наш аргумент је управо тај да ученици у том делу увиђају књижевну вредност и универзалност, те је неопростив чин избацивања из програма. Ова збирка јесте нужна за њихово основно читалачко искуство. Историја српске књижевности већа је од било какве комисије, а дело Десанке Максимовић у њој заузима изузетно високо место. Молимо дотичну комисију и ТРАЖИМО од ње да промени своју одлуку и врати поменуте наставне јединице, као и да при свим наредним изменама консултује универзитетске стручњаке. Придружујемо се др Светлани Шеатовић у усклику „Тражимо помиловање за Десанку Максимовић!“ и молимо све људе да нас подрже у реаговању на ову књижевну неправду. Студенти IV године Српске књижевности и језика Филозофског факултета у Новом Саду