Помаже Бог драги оци и драга браћо и сестре,
Неофин сам и као такав наилазим на многе нејасноће које ми стварају помутњу а и страхове. Иначе сам јако анксиозан па ми то додатно прави проблем.
Психологија ме је можда највише привела к вери обзиром да сам схватио да је обожење нешто много више од индивидуације и дијаметрално супротно.
Читајући Јеванђеље наиђох на овај стих "Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан"
Да ли је то Господ дао као препоруку да томе тежимо, да нам буде циљ то да га љубимо највише од свега или је то пак грех ако не љубимо Бога који морамо да исповедимо
и због кога евентуално нећемо стећи спасење?