Претражи Живе Речи Утехе

Протопрезвитер Хараламбос Пападопулос или отац Ливио је рођен у Ираклиону на Криту. Похађао је Врховну црквену академију на Криту, Теолошку школу у Солуну и Атински национални и Каподистријански универзитет. Као писац и беседник бави се питањима духовне самосвести и исцељења заснованог на православној хришћанској духовности, као и савременим школама психотерапијског процеса и личног развоја. Написао је неколико књига и веома велики број текстова . Његова дела су превођенa на руски, румунски, бугарски, грузијски и мађарски језик. Живи на југу Крита. - Оче, чега се радо сећате из детињства? Колико је ваша породица допринела формирању ваше личности? - Сећам се да сам се пуно играо. Интензивно сам живео сваки тренутак кроз игру и друштво. Било је то време када су улице Ираклиона на Криту, где сам одрастао, биле пуне деце. Живот са радошћу и интензитетом био је приоритет. Моја породица је имала каталитичку улогу у обликовању моје личности дајући ми залихе за живот, али и многе трауме. Све су то ипак путеви. -Недавно сам прочитао вашу књигу под насловом „Живите. На крају крајева, да ли се плашимо смрт или се плашимо да живимо?" Шта је био разлог да се бавите писањем, а посебно овом књигом? - Писање је моја молитва. Тако сам научио да се носим са својим ранама. Кроз речи ћаскам са својим ранама и покушавам да их преобразим у чуда и дарове живота. Моја нова књига "Живите" је још један вапај против смрти. Рођени смо са вапајем који захтева одговор. И ова књига је још један покушај да се проговори о дару живота који нажалост не живимо, већ га се ослобађамо борећи се. - Као ожењен духовник и отац троје деце, знате да има случајева у породици када је суживот или посебност сваког члана угрожена. Шта се може учинити ако је присутна само прва карактеристика без друге и обрнуто? - Да бих могао да живим са било ким другим, морао сам научити да живим у хармонији са собом. Однос са самим собом је фундаменталан за развој било ког другог облика односа. Чудо различитости је извор радости и мудрости. Благослов је бити толико различит по личности, а опет тако уобичајен по природи. Хармонија је синтеза супротности, живот је леп јер се не понавља, изненађује, изазива и позива. Само се ђаво досадно понавља . Дакле, дружење, осим што је најбољи и најреалнији одговор на животну патњу - како је лепо држати руку када ме смрт плаши -то је и лек за мој недостатак, јер уместо да гушим другог, учим да еволуирам заједно са њим. - Шта на крају дефинише срећан брак? - Одрицање од фантазије идеалног и препознавање реалног. То јест, да престанемо да се заљубљујемо у слику друге особе и да волимо њихову стварност. Што значи да морам да препознам да други није мој Бог, већ мој партнер. Он је човек који ме воли и ја њега волим и ми нисмо савршени. И то није лоше. Одатле почиње дељење живота као путовање постојања. Забавно нам је у вези када имамо смисао и сврху. - Зашто се данас модерни парови раздвајају за разлику од старије генерације која је доживотно остала са истим партнером? Да ли понекад осећате да се такмичите са својим партнером? - Овде, као и у свему што човек ради, постоји светла и мрачна страна. Светла страна је што су људи данас стварнији. Они не обраћају пажњу на мишљења других људи. Односно, одлуке особе нису одређене колективним мишљењем или наредбом, већ индивидуалним избором. Ово је заиста чин слободе јер су у ранијим друштвима колективи гушили јединственост и посебност људи. Али, постоји, као што смо рекли, и тамна страна, односно да у данашње време постоји тенденција да се избегне све што боли. Не постоји добро или лоше сазревање ван патње. А то значи да не можете упознати другу особу, продубити везу и стварност ако јој се не посветите. Ово задаје бол. Није једноставно. Али ако нисте дисциплиновани у свом путу до циља, не можете сазнати ништа у животу, а свакако ни да волите. За свако велико достигнуће потребна је посвећеност, упорност и стрпљење. Они ће донети боље изборе и боље резултате. Тешкоће треба схватати као прилике, а не као катастрофе. Чак је и такмичење део овог развоја све док је креативно, нпр. биће десетине свађа које ће донети мир у вези. Ово није нужно лоша ствар, већ реално еволутивна. - Данас има много младих који избегавају брак јер не могу да поднесу, како тврде, неразумне захтеве својих супружника. Шта бисте свима њима саветовали ? - Не могу да знам шта значе неразумне захтеви, али ипак питам, има ли живота без посвећености? Ко је успео без обавезивања, давања? Да бисте победили, прво морате изгубити. Нема живота ако се не заветујете на нешто више и битније за постојање. Руми је говорио: „Ако стварно волите, ризикујете. Никада не достижете величину без ентузијазма или енергије" - Многе жене данас доносе одлуку да ванбрачно доведу дете у овај усамљени свет. Какав је ваш став по питању самохране мајке и какав би требало да буде наш став према њој? - Ми подржавамо и волимо живот. Али када доносимо одлуку да дамо живот новом бићу, треба да размишљамо не само о томе шта нам се допада већ и шта је корисно за ово дете. Свака жена и мајка, свако дете је светиња и заслужује сву љубав света. Неудата мајка није ништа мање света и поштована од било које друге мајке. У светим стварима нема „али“. - С времена на време избијају разни „морални преступи“ и скандали архијереја и свештеника. Да ли је ово последица секуларизације Цркве? - Секуларизација је одувек постојала као опасност за црквени живот. Међутим, морамо пазити шта дефинишемо као секуларизам. Секуларизација није савремено и реално читање света и његових потреба, већ стање када живот хришћана престане да буде пример у друштву. Када релативне и стално променљиве „вредности” света искривљују Христово учење. А то се дешава када се суштина изгуби, а формуле остану. Када религија постане скровиште наших личних ноћних мора, када религија постане највећа одбрана у присуству живога Бога. - Да ли су разлози за удаљавање од Цркве данас, грешке црквених поглавара (стварне или наводне) или је нешто друго у питању? -То је један од разлога, а многима служи као алиби. - Да ли бисте се придружили маршу да бисте демонстрирали нпр. против рата у Украјини или да изразите своја политичка уверења? - Учествовао бих у сваком друштвеном догађају који позива на правду, мир и слободу. Волим да се борим за високе вредности и циљеве, у заједничким маршевима када једни друге држимо за руку. https://www.cultmagz.com/l/p-livyos-to-zise-einai-mia-kraygi-apenanti-sto-thanato/?fbclid=IwAR0SHzmwXqbB0kS2_hUTUNsJHX1JMvPaMqcFi6pfI0pa1ClwWKcuX2i4NW4