Претражи Живе Речи Утехе

Информативна служба Епархије нишке известила је о садржају новог броја епархијског часописа "Глас". Опширније у наставку. Садржај првог броја часописа Глас за 2022. годину, двадесет трећи по реду пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу (ISSN 2560 – 3469), чији је први број прве серије објављен 1899. године, уређен је са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, под основним мотивом божићних, богојављенских и светосавских празника у Епархији нишкој. Тим поводом у овом броју Епископ нишки обраћа се читаоцима уводним текстом „Мир Божији – Христос се роди!“ У овом броју часописа објављен је и део божићног разговора са Епископом нишким г. Арсенијем, „Божић је празник живота“, емитованог на таласима Радија Глас Епархије нишке. Рубрика Богословље отвара се делом из Беседе шесте на Постање, Светог Јована Златоустог, под редакцијским насловом „Када време трошимо на бесмислене ствари“. Теологија иностраних православних аутора представљена је текстом протојереја ставрофора Андреја Лаута из Велике Британије, „Реч постаде човек. Никејско православље СветогАтанасија“, док помесне ауторе из Епархије нишке овога пута представља јереј Марко Николић, парох први власотиначки, текстом „Ишчекивање предвечне тајне“. Библијско богословље заступљено је у одломку др Владимира Цветковића, „Јустин као еванђеоски богослов: лична искуственост Светог писма“ из његове недавно објављене књиге посвећене Светом оцу Јустину Ћелијском. Део из Посланице Светог Лава Римског, под редакцијским насловом „Свецели у својем и Свецели у нашем“ превео је са латинског др Илија Марчетић. У рубрици Духовне поуке објављен је разговор са протосинђелом Мардаријем, настојатељем Манастира Светог Јована Богослова код села Поганова, као и сведочанства о старцу Јосифу Ватопедском из нове књиге коју је о њему писао архимандрит Јефрем Ватопедски. У рубрици Црква и савремени свет, Снежана Кадић, асистент на Учитељском факултету Универзитета у Приштини, пише о (те)антропологији тела у поезији Ивана В. Лалића, у тексту под насловом „Када је Бог узео тело човека“. У наставку је објављен есеј „Благослов“ холандског духовног писца Анрија Ноувена. Протођакон Драган Стаменковић из Ниша пише изузетну анализу на тему „Православна вера – за целовити приступ човековом здрављу“, а Јефимија Секуловић, студент драматургије, износи кратак осврт на филм „Божји човек“. Рубрика Хришћански живот садржи репортажу „Музеј Топлице – пример добре сарадње са црквом“, као и интегрални текст беседе проф. др Дарка Танасковића, „Да вазда будемо људи, Срби и ствараоци“, изговорене на овогодишњој Светосавској академији у Нишу. У рубрици Из прошлости објављен је текст Душана Андрејевића, „Конкордатска криза у Нишу 1937. године“, преузет из каталога истоимене изложбе, одржане у Историјском архиву Ниш, која се помиње и у рубрици Прикази и догађаји у овом броју часописа. У наставку следи ауторски текст проф. др Драгише Бојовића, „Богоносни ученици Светог Саве“, као и приказ лексикографског истраживања др Јелене Стошић са Филозофског факултета у Нишу, о тефтеру Нишавске митрополије из XIX века. У рубрици Катихеза приказано је неколико награђених радова деце са литерарног и ликовног конкурса „Христос се роди – Бог долази у овај свет!“. Дарко Крстић описује мотиве са овогодишње светосавске прославе у Гимназији „Бора Станковић“ у Нишу, текстом „Свети Сава и Његош – двојица владика и песника чији су гробови у храмовина оскрнављени“, а рубрика се допуњује ауторским текстом Лазара Павловића о Христовим параболама у верској настави. У Приказима и догађајима из протеклог периода године представљене су две недавно објављене монографије, „Црквена историја Ниша 1878‒1914“ проф. Марка Стојиљковића у издању Центра за црквене студије, и „Манастир Светог Николе у Топлици. Археолошка истраживања“ ауторке Емине Зечевић у издању Народног музеја из Београда. У Рубрици је објављена репортажа о научном скупу „825 година пострига Свете Анастасије – Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији“. У делу часописа означеном речима Вечан спомен изнети су подаци из живота недавно упокојених свештенослужитеља Епархије нишке: протосинђела Григорија Ивковића, протојереја ставрофора Мирољуба Стојановића, протојереја ставрофора Часлава Станковића и тројице пензионисаних протојереја: Богосава Станковића, Рајка Глишовића и Милана Грбића. У рубрици Из света културе јеромонах Игњатије Ђорђевић и јеромонах Николај Јоцић, у тексту „Игра два ликовњака“, преносе своје импресије са изложбе игуманије Ефимије и Марије Вукосављевић, одржане у Галерији Синагога у Нишу. Након редовних рубрика, Из летописа Епархије нишке и Служења Епископа нишког, у службеном делу часописа објављена је и посебна репортажа о проширеним активностима Верског добротвореног старатељства Епархије нишке. Глас Епархије нишке излази уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. Заслужан за дизајн и компјутерску обраду овог броја је ђакон Милорад Милосављевић, а за лектуру Милена Мишић Филиповић. Садржај првог броја за 2022. годину часописа Глас Епархије нишке је плод саборног труда чланова Уређивачког одбора: протојереја Дејана Јовановића, јеромонаха Игњатија Ђорђевића, јереја Влада Капларевића, јеромонаха Николаја Јоцића, протођакона Далибора Мидића, др Дарка Крстића, професора, Лазара Павловића, професора и уредника др Ивице Живковића, професора, у сарадњи са ђаконом Николом Ераковићем и г. Божидаром Мијаиловићем из Медијско-информативне службе Епархије нишке, као и новинарима Радија Глас Епархије нишке. Претходни број часописа „Глас“, број 22, можете преузети на следећем линку. Извор: Епархија нишка

-Радио Глас поводом пет година постојања интернет странице Ризница литургијског богословља и живота- Гост новог издања емисије "Читаоница" на таласима Радија "Глас", Епархије нишке, био је катихета Бранислав Илић. Гостујући у емисији аутора Маријане Прокоповић, катихета Бранислав је говорио о својој интернет страници, а поводом пет година постојања. Звучни запис разговора Новосадски катихета Бранислав Илић говорио је о интернет страници коју пуних пет година уређује, а која је првобитно била замишљена као лични блог на којем би се објављивали искључиво ауторски текстови и ауторске емисије, али по речима нашег госта, наведена интернет страница је за кратко време превазишла првобитни циљ и постала озбиљна информативно-катихетска страница. Имајући у виду да смо као хришћани позвани на мисију, потрудио сам се да кроз ову интернет страницу допринесем мисији Цркве. Будући да у Цркви нема простора за индивидуализам, и ова интернет страница није само моје лично дело, већ саборно дело и на овом сајту има места за свакога, да заједно будемо делатници мисије Цркве и тако угађамо Господу, истакао је катихета Бранислав. Веома је важно да увек деламо у оквирима Цркве, тако је и ова интернет страница настала по благослову, а својим постојањем и радом оправдава то поверење које је исказано кроз благослов. Хришћански етос нас подсећа да је сваки поштен и богоугодан рад раван молитви, а постојање ове интернет странице на којој се налази преко 21.000 објава, можемо разумети као једно молитвено дело, јер само Господ зна колико је људи благодарећи неком објављеном предавању, тексту или беседи, доживело укрепљење и утеху бивајући духовно богатији, рекао је Бранислав Илић. Уредник ове интернет странице говорио је о објављеном садржају, рубрикама и свему ономе што је важно за постојање овог сајта. Драги моји, важно је да имамо љубави једни према другима, да имамо љубави према ономе што радимо на корист Цркве, и да на тај начин кроз човекољубље и трудољубље дођемо до истинског богољубља, поучио је катихета Бранислав и подсетио на речи из 33. главе Хиландарског типика: Ништа није веће од љубави. Јер љубав је слава и савршенство свих врлина. Све друге врлине и дела људска јесу као удови духовног човека, а љубав је глава и сједињење целог човека. Са љубављу је спојено и високотворно смирење и милостивост, и човекољубље, ради којег је и Бог постао човек. Извор: Радио Глас

Гост новог издања емисије "Пирг" на таласима Радија "Глас", Епархије нишке, био је катихета Бранислав Илић. Гостујући у емисији аутора Маријане Прокоповић, катихета Бранислав је говорио о недавној посети светињама Митрополије црногорско-приморске и епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке. Повезан садржај: Стазама Светог Василија Острошког Предавање катихете Бранислава Илића пред ћивотом Светог Василија Острошког: Мисија Цркве у 21. веку Звучни запис разговора "Ходочашћа су вековима саставни део хришћанског живота. Узмимо као пример Етерију, која је у четвртом веку походила Свету Земљу и оставила нам своје драгоцене путописе, а безбројни су примери оваквих и сличних ходочашћа. И ово моје хођење светињама у походе било је живописно и испуњено великом љубављу, зато је мој путопис са овог вишедневног путовања записан најпре у срцу, а потрудићу се да осећај мога срца поделим и са драгом ми у Христу браћом и сестрама", рекао је катихета Бранислав Илић у уводном делу разговора. Говорећи о својој духовној вези са манастиром Острогом и ћивотом Светог Василија Острошког, новосадски катихета је истакао да је манастир Острог његова друга кућа, јер је од најранијег узраста везан за светитеља Острошког, као и да је наведена духовна веза обострана, јер је благослов Светог Василија Острошког уткан у његово биће. Као ученик београдске Богословије духовно сам стасавао уз омофор Светог Василија који се чува у београдском храму светих цара Константина и Јелене на Вождовцу. То су биле године када ми животне околности нису дозвољавале да одлазим у Острог, али преко тог омофора Свети Василије и његов благослов су били самном. Бројни су примери из мог живота који доказују присуство Светог Василија, али овај ми је посебно драгоцен, рекао је катихета Бранислав, и додао: Свети Василије је својим благословом трасирао пут мог живота и његове молитве су ме упутиле да пригрлим призив Божји и цео свој живот посветим служби Богу. Све је то дело Светога Василија. У осврту на своју недавну посету Црној Гори, гост Радија "Глас" је нагласио да је Црна Гора васкрсла, да је дивна и јака вера тамошњег народа који је истрајао у праведној борби против безаконог закона. Боравећи у Црној Гори учинио сам велику метанију пред тим дивним свештенством и монаштвом, пред тим благочестивим христољубивим светосавским и световасилијевским народом, учинио сам метанију пред митрополитом Амфилохијем, који је иако телом у гробу, делатно присутан у животима свих нас. Учинио сам велику метанију пред свештеним ћивотима, молећи се Светом Василију и Светом Петру Цетињском, да и нама подаре ту тврду Божју веру и снагу љубави, да и ми у овим нашим крајевима будемо делатници љубави и сведоци да је наша вера, вера Васкрсења, истакао је катихета Бранислав. Према сведочанству Бранислава Илића, Свети Василије Острошки је светитељ који збратимљује и угодник Божји који позива на љубав и праштање, јер је својим животом посведочио да је христолика љубав једина мера хришћанског живота. Ми ништа не дугујемо једни другима, једино смо дужни да по примеру Светог Василија имамо љубав једни према другима, и да кроз ту љубав угађамо Ономе који је сушта љубав и чије је друго име управо Љубав, поучио је катихета Бранислав. Гост емисије "Пирг" је на крају говорио о сусретима са архијерејима који Богу и своме роду служе на територији Црне Горе. Он се сусрео са изабраним митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем на Цетињу, са Епископом буеносајреским и јужно-централно америчким г. Кирилом у Подгорици, као и са изабраним Епископом будимљанско-никшићким г. Методијем у Никшићу. Према речима катихете Бранислава, гостопримство протопрезвитера-ставрофора Слободана Јокића, проф. Александра Вујовића и мр Рада Булајића, доказују да су наведени људи чеда ћивота Светога Василија и настављачи његовог свештеног етоса. На крају овог разговора катихета Бранислав Илић је упутио поруку медијским делатницима и слушаоцима Радија Епархије нишке: "Свима желим да молитве, љубав и доброта Светога Василија буду са свима вама. Да храм који се подиже у Нишу у његову част, што пре засија у пуном сјају, како би као матица сабирао све православне хришћане прелепог Града Ниша, и сведочио велику љубав Светог Василија према вама који живите у Нишу. Будите уверени да је Свети Василије молитвени покровитељ Радија "Глас", зато нека вас његове молитве руководе у вашем делању и мисији, а да ви као чеда Светог Василија знате да никада нисте сами, већ увек под молитвеним покровитељством великог чудотворца Острошког". Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Садржај трећег броја часописа Глас за 2021. годину, двадесет први по реду пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу (ISSN 2560 – 3469), чији је први број прве серије објављен 1899. године, уређен је са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, под основним мотивом обележавања двестоте годишњице страдања мученика нишких. Тим поводом у овом броју објављен је чланак протојереја Петра В. Гагулића под насловом „Вешала на Нишави“ из 1971.године, као и текст протођакона Далибора Мидића о споменику обешеним Нишлијама, а на предњој корици стоји фотографија са помена пострадалом Митрополиту Мелетију, који је служио Епископ нишки г. Арсеније у порти Саборног храма у Нишу. Рубрика Богословље отвара се делом из Беседе седме о покајању, Светог Јована Златоустог, под редакцијским насловом „Добра су ти, Господе, обећања“. Ова беседа тематски се надовезује на уводну реч уредника, у којој се описује актуелни тренутак пандемије, али и евидентна сведочанства Божје благодати, која нам враћају наду у здравије и боље сутра. Теологија домаћих аутора представљена је текстом нишког свештеника, јереја др Бобана Димитријевића, „Бог је Дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају“. Годишњи период Педесетнице пропраћен је и текстом знаменитог православног теолога Владимира Лоског, на тему тројичности, као и превод из класичног патристичког дела Светог Иринеја Лионског Против јереси, одломка о проповеди апостола. Богословски део часописа завршава се текстом окружног нишког проте Атанасија Урошевића с почетка двадесетог века, са насловом „Да ли је Христос утопија?“ У рубрици Духовне поуке објављен је наставак разговора са протосинђелом Серафимом, игуманом Манастира Светог Димитрија у Дивљани, као и ауторски текст Душице Крафт о Скиту Светог Спиридона у долини Гајлнау и његовом настојатељу, схи-архимандриту Василију Гролимунду, „Сведочанство светогорске службе у савременој Немачкој“. У рубрици Црква и савремени свет, знаменити нишки лекар, некадашњи проректор Универзитета у Нишу и директор Клиничког центра, проф. др Борислав Каменов, пише о важности емпатије у медицини. У овом броју часописа одштампано је и саопштење Митрополита Николаја Месогејског, руководиоца Одбора за биоетику Грчке цркве, на актуелну тему става цркве према полемици о вакцинама. Још један ауторски текст из области биоетике, о питању трансхуманизма, потписује Тијана Петковић, а музичка директорка Академије Светог Владимира у Њујорку, Робин Фримен, пише о хорском певању као отелотвореној еклисиологији. Тема овог текста стоји у вези са приказаним догађајима у Епархији нишкој из протеклог периода: оснивањем Хора свештенства Епархије нишке и одржавањем Седмог међународног фестивала духовне музике, „Музички едикт“, са којег су, поред детаљног извештаја, објављене и фотографије на средњим странама овог броја. Рубрика Хришћански живот садржи репортажу о духовној обнови Парохије заплањске и пастирском труду тамошњег јереја Душана Јанковића. Извештај са Видовданске академије у Нишу употпуњен је интегралним записима беседа о Косовском завету, Епископа нишког г. Арсенија и овогодишње беседнице, др Наталије Јовановић, деканице Филозофског факултета у Нишу. У рубрици Из прошлости представљен је архивски документ-писмо Митрополита нишког Мелетија кнезу Милошу Обреновићу. Детаљни подаци о страдању Митрополита Мелетија и других нишких мученика наводе се у већ поменутим текстовима двојице нишких свештеника-историчара, протојереја Петра Гагулића из претходне и протођакона Далибора Мидића из наше генерације. О догађајима из наредне историјске епохе сведочи новопронађено писмо протојереја Стевана Веселиновића о борбама Крајинске војске у нишким областима, чији су препис и фотографија објављени у наставку. Рубрика Катихеза почиње огледом др Дарка Крстића о питању „Да ли нам је потребна православна гимназија“. О својим искуствима са верске наставе говори Стефан Ђурђановић, садашњи студент Факултета уметности. Овај део часописа удопуњен је анализом америчког теоретичара Џона Божамре, о полазиштима верског образовања. У Приказима и догађајима из протеклог периода године објављен је животопис архимандрита Дамаскина Грабежа, игумана Манастира Светог Романа, поводом његовог избора за Епископа мохачког. Поред већ поменутих догађаја о актуелном развоју хорског певања у Нишу, представљени су нови број годишњака Црквене студије, покренути пројекат Стара и ретка књига Епархије нишке, као и посета Музеју црквених старина Православне епархије нишке током традиционалне културне манифестације „Ноћ музеја“. За рубрику Из света културе јеромонах Игњатије Ђорђевић, у спомен на 60 година од смрти Бранка Миљковића, пише есеј под насловом „Кад јаву збуни песник и маг“. Службени део часописа наставља се новим вестима "Из летописа Епархије нишке", као и пописом служења Епископа нишког г. Арсенија. Овај број се завршава делом беседе Епископа нишког поводом градске славе, на празник Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу. Глас Епархије нишке излази уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. Заслужан за дизајн и компјутерску обраду овог броја је ђакон Милорад Милосављевић, а за лектуру Милена Мишић Филиповић. Садржај другог броја за 2021. годину часописа Глас Епархије нишке је плод саборног труда чланова Уређивачког одбора: протосинђела Нектарија Ђурића, протојереја Дејана Јовановића, протођакона Далибора Мидића, јерођакона Николаја Јоцића, др Дарка Крстића, Лазара Павловића и уредника др Ивице Живковића. Извор: Епархија нишка

Најновији број листа „Православље“ читаоцима доноси обавештење о заједничком пројекту Радија Глас Православне Епархије нишке и црквених часописа. Наиме, новине Српске Патријаршије и Радио Глас од 1. јула 2021. године почињу са приближавањем садржаја Православља слепим и слабовидим особама, уз поштовање стандарда аудио представљања одабраних текстова из листа. Радио Глас ће овакав вид сарадње имати и са другим црквеним гласилима – Православним мисионаром, Светосавским звонцем и часописом Глас Православне епархије нишке. Редакције Православља, Светосавског звонца, Православног мисионара, часописа Глас и Радија Глас Православне Епархије нишке сматрају да не смемо да заборавимо на оне којима је наша љубав и пажња најпотребнија. Отварамо прозоре душе, да сви у Христу будемо заједно Извор: Радио Глас

Српска Православна Црква одржаће свечану и свенародну прославу јубилеја 800 година аутокефалности наше Свете Цркве - Светом архијерејском Литургијом у манастиру Жича 6. октобра, као и свечаном академијом у Центру Сава 8. октобра 2019. године. У Музеју Српске Православне Цркве ће у среду, 9. октобра 2019. године, бити отворена изложба "Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве 1219-2019". Звучни запис разговора Како је у каталогу за изложбу написао Његова светост патријарх Иринеј "изложена су највреднија дела и Светиње које су у нашој Цркви Божјим промислом сачуване од зуба времена и избегле бездушне намере, злу коб и наум непријатеља да их оскрнаве и неповратно затру", а о поставци у част великог јубилеја ексклузивно за радио Глас говорио је ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ. Извор: Радио Глас

Из штампе је изашао први број у 2019. години Гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу "Глас Епархије нишке". Овај 11 број, шесте серије представио нам је уредник листа др Ивица Живковић. Звучни запис разговора Извор: Радио Глас