Претражи Живе Речи Утехе

Драмски играни програм на овим нашим странама "постоји" ево већ пуних шест деценија. Започет у "живом" формату на Трифундан 1959. године, кроз прву серију емитовану у нас - "Сервисну станицу" аутора Радивоја Лоле Ђукића, која је уживо емитована у 16 епизода из београдског студија, честим репризама и то баш "најнесрећнијег" дела Синише Павића - "Срећни људи", ова уметничка форма је код доброг дела телевизијске публике, рекао бих неправедно запостављена. Имао је брачни пар Павић, као сценаристи и бољих "урадака"; и не само они. Али бесомучно репризирање "Срећних људи", насталих у једно несрећно време (иако постоји у базама државе телевизије на десетине ремек дела серијског играног програма), код великог дела телевизијских конзумената је створило отклон ка "домаћици." Ипак, прва деценија 21-ог столећа је са новим сценаристима и њиховим идејама донела мало другачију естетику, првенствено кроз "Горке плодове", "Мог рођака са села", триологију "Монтевидео" итд... А онда се у нашу "сценаристичку памет" као продуцент и коаутор приче "умеша" ведета БиБиСи-јевог драмског програма Тони Џордан и кроз сарадњу са Младеном Матичевићем настане "Беса". Иначе, завладала је нека "мода" са појавом приватних ТВ канала да се, ево већ неколико серија унатраг, оне прво емитују на тим кабловским "постајама" - само за претплатнике истих ("Жигосани у рекету", "Убице мог оца" - ТОП ТВ, "Беса" - Суперстар телевизија), да би се те серије накнадно реемитовале на некој од телевизија са тзв. националном фреквенцијом. За прве две серије, пример је њихово емитовање на ТВ Прва, а како ствари стоје, након 10. марта, када на "Суперстару", каналу резервисаном за претплатнике МТС-а, буде емитована последња епизода "Бесе", такође ће се за ширу публику, иста реемитовати на Првој. Тако да је ово и својеврсна препорука да погледате ову драму. Сви отприлике знамо да су ови наши простори, првенствено Космет, место где се (један део) производи и даље према Западној Европи дистрибуира дрога. И да, када се одбаце ситни посредници у трансферу и трговини, састављени од локалних мафијашких кланова, на врху пирамиде производње и стављања у промет те пошасти налази Албанска мафија. И то првенствено Шиптари пореклом са југа Србије. У центру приче којом се бави "Беса" је Дардан Бериша, главни бос и "балкански краљ дроге", којег тумачи Арбен Барјактарај, нашој публици познат кроз мању улогу у серијалу о Хари Потеру, иако је у Француској остварио низ филсмих и позоришних улога. `начи Бериша живи у Улцињу са породицом и са ујаком као совјетником и шураком који живи у Швајцарској (Севастијан Каваца), руководи нарко-мафијом. У нашем главном граду живи извесни Урош Перић (Радивоје Буквић). Са женом Маријом (Лана Барић) и децом, Уном и Виданом. Обичан, породични човек. Власник фирме за дистрибуцију лекова и медицинског материјала. И трећи крак из увода ове приче је српско одељење Интерпола за борбу против наркотика, на чијем челу се налази иснпектор Петрит Коци (Милош Тимотијевић), иначе син некадашњег инспектора српске полиције којег су Шиптари убили приликом једне акције још у време старе Југославије. Тако да наaс гледаоце, са ова три извора, сценариста уводи у једну невероватну и узбудљиву причу о томе где су границе човековог битисања у овом лудом свету ради заштите породице и личног интегритета са једне стране и чврстог обећања које се мора испунити и по цену живота - бесе, као још у средњовековном Канону Леке Дукађинија кодификоване норме понашања у међуљудским односима, која се кроз крвну освету најчешће, одржала и до наших дана. Дакле, једна црногорска фирма је наручила од Урошеве фирме неке лекове и медицински материјал који је требало хитно испоручити из Београда у Црну Гору. Испорука је планирана баш на дан када возач из фирме слави, тако да је власник, Урош Перић сео за управљач комбија и упутио се у Монтенегро. Након пар сати, када је био надомак Улциња, на некој морској плажи се одржава журка где ди-џеј, Британац, својој девоци - иначе кћерки Дардана Берише даје дрогу и ова у лудачкој вожњи за управљачем "кантримена" са плаже у великој брзини излеће на Јадранску магистралу право пред точкове комбија којим управља Урош Перић. Места и времена за реакцију није било и у стравичном судару гине Бесијана Бериша. Дарданова кћерка. Дардан, нарко бос, без обзира на полицијске налазе који доказују да "шофер" из Србије није скривио удес, жели да узме Урошев живот, јер је - је ли, "како год окренеш" и Урош узео живот његовој кћерки. Ипак, након савета свог ујака, одлучује да му у замену за живот Уроша и његове породице, жене и деце понуди "избављење". А оно, "избављење" се огледа у следећем. Урош Перић ће, за рачун Дардана Берише, кроз његовог посредника Миму Педера (Рале Миленковић) који ће му означити "циљеве", имати да убије пет људи, за које Дардан сматра да су криви за смрт његове кћерке, односно оне који "сметају" његовом бизнису са дрогом, те "прањем новца" кроз куповину скијалишта у Националном парку Брезовица. И у дворишту Урошеве куће (она велика жута кућа која се види са Бранковог моста са леве стране када се из Новог Београда улази у Београд), Урош одлучује да прихвати ту понуду и тако заштити своју породицу. При томе од мафијаша тражи бесу, тј. завет да ће га овај, након тих пет учињених убистава, њега ако преживи-преживи, али његову породицу оставити на миру. И то је отприлике то, да даље не описујем. Серија има 12 епизода и снимана је у Србији, Црној Гори, Космету, Хрватској и Француској. Поред поменутих глумаца, у серији се појављују још и Хана Селимовић, Марко Јањић, Мима Караџић, Небојша Дугалић, Иван Зарић, Борис Миливојевић, Греса Паласка, Миодраг Кривокапић, Божо Зубер, Славен Дошло, Мирко Влаховић, те нама мање познати глумци са Космета и по неки Хрват и Француз. Музику и насловну нумеру је урадио Немања Мосуровић, али влада нека педерска клима на ЈуТјубу да се насловне нумере домаћих серија (случај и са "Жигосани у рекету"), једноставно уклањају са мреже, а сам аутор "флегшипа" их не поставља. Ка да га је срамота свог дела, а песма је по мени изузетна. Отуда само овај исечак који још није уклоњен... Продукцијски на високом нивоу уз обилато коришћење свих постигнућа филмске технике, види се на концу да је у серију доста и уложено. Мени је једина мањкавост, нарочито код старијих глумаца албанског порекла што звуче у дијалозима на српском језику као када Амери сниме филм са неким српским "терористом" нпр., али им језички редактор био отприлике неки Пакистанац који је у размени студената несврстаних земаља завршио Југословенску књижевност 1969. године у Београду. Јер, иако неки од њих своје каријере граде ван Космета, а нажалост српски након свега када су на Космету и немају потребу да користе, мало бзвзе звучи њихово толковање на нашем језику, попут нахованог Јула Бринера у "Неретви". А није да није, да су продуценти ангажовали, судећи према одјавној шпици чак седам сарадника на структури дијалога на српском и албанском језику. Мсм., боље Милош Тимотијевић прича на шиптарском, него Дарданова "десна рука" Хашим (Менсур Сафчи) који је, видећете у серији у тајној вези са Српкињом, са којом има дете и не знам, долази да га обиђе а изнад колевке су икона и кандило... И да не заборавим, поред доста глумаца и огромне екипе која је радила на више паралелних сетова, састављене од неколико стотина људи, на серију је свој режисерски потпис ставио Душан Лазаревић ("Жене са Дедиња") Е па ето. Препорука за гледање, што би рекли у поднаслову серије: "Шта си све спреман да урадиш да би заштитио своју породицу" IMDb