Небољуб

Да ли то значи да је први човек требао да учествује у Тајни обожења тако што би учествовао у оваплоћењу Сина Божјег, слично слободном Богородичином пристанку да роди Христа, и онда то одбио? Првородни грех разумем као слободно одбијање заједнице са Богом, али не видим да су имали прилике да одбију ову Тајну.

Трипут ура за математику! Што би лепо било, само кад би могло.

То што математику доживљавамо као својину људског ума просто је још једна наша заблуда. Радо бих ово поделио са Вама. Читајући књигу др. Милана Р. Тасковића ("Нелинеарна функционална анализа" 1. део, стр ХI) наићићете на овакву мисао: "...дубоки математички резултати једино су могући ако су математички блесак архитектуре природе." На крају свог уводног дела (стр 20.), он каже још јасније: "У математици се може створити само онакав математички резултат или теорија каква је у архитектури природе саздана. Може се, непротивуречно, направити само онај математички резултат који је природа космоса створила, односно само онај резултат који постоји. Нема математичког резултата ако нема описа неког правила природе. Величина математичара може се мерити само обдареношћу да се добро чују и запишу ходови и блесци природе космоса. То нарочито потврђују и математичке идеје Poincare'a , а у овој књизи трудио сам се да она следи ту дубоку Божју истину." Надвладавајући природне законитости, Бог дакле нама "пише" нову математику.

Дозволи да и ја нешто додам. Мислим да пример са ринглом не објашњава на прави начин слободу коју човек има. Наш слободни избор је у следећем: можемо желети живот са Богом, или не. Ако Бога заволимо, (а љубав је могућа само без принуде, зато је ту потребна наша слобода) Бог ће то поштовати. Ако га не желимо, Он ће и такву нашу одлуку поштовати. И биће нам оно што желимо. Зашто је то заблуда избора? Не бирамо ми овде којим путем, левим или десним да кренемо (а само је један "прави"). Ради се о љубави. Волиш или не волиш. Нема ту "рачунице". Тога нема у правој љубави. Кад волиш, онда то чиниш не "због нечега", него упркос свему. Волиш без разлога јер, ето, тако хоћеш.

Молитва "против" некога? :291291291: Чија ли је, питам се...

Дивно. Хвала, Мартирије. Права ствар. :cheesy2:

Нисмо се разумели. Ја сам желео да истакнем да превазилажење природних закона управо показује немогућност математике да унапред те законе опише. Ви кажете: "увек може да се напише нова једначина". Али да видимо куда ће нас одвести та логика. Тада се ни једна природна појава не може математички изразити. Уместо да једначина 1=1 унапред јасно описује свима познато стање ствари, наша ће математика стално "каснити" за реалним светом. Рекли бисмо: "1 је једнако 1, скоро увек." Но то не говоримо. У математици је увек 1 = 1. Када желимо да ту математичку једнакост демонстрирамо, посегнућемо за реалним примерима: "ако сваком човеку за ручак, да би се наситио, треба 1 риба, тада је за 5000 људи потребно 5000 риба." Никако другачије. Или мислите да у ово чисто математичко тврђење, предострожности ради, увек ваља додати: "под условом да којим случајем није нарушен закон о одржању материје"?

Замолио бих вас да, уколико то околности дозвољавају, ова тема буде настављена у оном смеру у коме је текла на самом почетку. Верујем да има оних који су је пажљиво пратили и који се, као и ја, надају наставку Александровог излагања. .hvala.

Опростите, али зар се Свети Никола не слави управо 6. децембра ( по важећем, јулијанском календару) ?

Боље вас нашао. 138999

Постављено питање најрадије бих сматрао својеврсним задатком из математике. Зато ми је задовољство да покушам да на њега одговорим. Ви сте у самом питању изнели тврдњу да су природни закони ( као нпр. закони физике ) подређени законима математике. Физички закони важе једино ако се могу математички потврдити. Одатле следи да је немогућа ситуација у којој је физички закон нарушен, а да притом није нарушен математички закон који га доказује ( јер, што би рекли математичари, из тачног (математика) не може произилазити нетачно (физика)). Из овога је јасно да Бог, који крши законе физике, истом приликом крши и математичке законе из којих су ови физички произишли. Дакле, Бог може кршити математичке законе. Пример1. Ако математика тврди да је 1 = 1, то значи да 1 кг на левом тасу ваге мора бити једнак 1 кг на десном тасу. Ако Бог учини да леви килограм "претегне" ( што за њега није нарочито тешко), он је тиме нарушио горњу математичку једначину. Пример2. Који је други закон, ако не математички, Господ прекршио када је са 5 хлебова и 2 рибе нахранио 5000 људи (не рачунајући жене и децу), при чему је претекло 12 пуних котарица? (Јеванђеље по Матеју, 14. глава) Пример3. И на послетку: Бог је један, али је Тројица. Ако после ових примера нисам остао јасан, опростите ми, али се свакако позабавите математиком.