verbena.breza

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1272247468' post='137351] имам исти проблем као и маша, самим тим и исту жељу као маша - породицу. ти је већ имаш и isus-sinai ти је благословио са двоје дечице slavabogu мој приступ решењу је да се молим за радост и да је безусловно пружам другима кад је већ сам нисам имао, да је примам и да је схватим као безусловно дату, јер ми изазива бол да морам да дугујем, а то ме оптерећује. просто, навикао сам у болу да живим, и врло ми је тешко да се опустим, а на први знак бола се понашам као морска саса, или још горе - узвраћам, и понекад превентивно. наравно да се то не свиђа гомили људи, сем тога што ме опажају као изузетно агресивног и хладног, а то је маска којом се браним. мислим да смо сви помало затвореници својих искустава и сећања, да не кажем успомена. као оно кад дете први пут падне на колена, и добро запамти ту бол, и онда се упире колико год је у могућности да тај бол не понови. ваљда је то инстинкт самоодржање. некад, неко нема среће баш са људима и онда почиње да гледа и остале као узрок новог бола и почиње аутоматски да се брани од нових, а можда и радосних искустава. проблем настаје кад затвориш ум за ново или се отварањем пустиш да се повредиш, ризиком да ће бити боље. мислим да скепса није решење, али ни проштац. нисам баш паметан за тему, која ми је болна и слепа тачка. Prvi put sam na ovom sajtu i forumu, o nesreci o tuzi, o nepravdama i mnogo cemu, nicim izazvanim, mogla bih napisati roman. Pokusavam kroz Veru u Boga da opravdam sto za opravdanje nije. Mi nismo uvek kovaci nase srece i mnogo toga dodje kasno , kada odrastemo shvatamo nase greske, ali naucili su nas tako, nasi roditelji i mnogi drugi "ucitelji". Moze li maleno dete da ima svest o onome sto treba da stekne ne bi li prezivelo i prozivelo sto bezbolnije zivot. Kako utesno zvuce reci da nam Bog ne daje vise tereta no sto mozemo podneti...pa kada ne podnesemo, tada nas zakopaju i niko jos nije dosao , sem u ideji, sa "onoga sveta",da nam kaze da nase patnje nisu bile uzaludne...Niko! Moje samoodrzanje je nekim cudom nauceno i odbrambeni mehanizmi, nikome ne verujem, znam da me niko ne voli, znam da mi zavide, znam da sreca zapravo ne postoji...To je iluzija... Trenutak a ostalo je samo cekanje da sve prodje...Blago siromasnima duhom, njihovo je carstvo ovozemaljsko! Znanje, spoznaja, svest o sebi ...mana je to , jer onaj ko o tome ne misli je srecan u svojoj nesreci! Stitim se osmehom....a dusa boli !