deera

pa morate vaditi plodovu vodicu,nemojte odmah očajavati,meni nisu testovi valjali ,na ultrazvuku nosna kost veoma mala,sumnja na dauna,a da vidite bebca duga 57 teška 3600!svašta oni kažu pa ispadne da nije.i ja sam se bojala dok sam čekala rezultate i pitala se šta da radim ako budu loši,ali mislim da ne bih abortirala.ali to je moj život,a ne vaš.ali nemojte svakako!može dete i da vam se rodi zdravo pa da se posle razboli.može da raste i da se ne razboli i da postane narkoman ili neka budala.uvek postoji mogućnost da se život izvrne i postane grozna noćna mora.ali sa tvrdom verom u boga to se može podneti.niko nije obećao da će život biti divan,zato bez bojazni,otvoreno i hrabro i sa molitvom!tražite blagoslov da se pričešćujete na svakoj liturgiji i tražite da vam sveštenik čita molitve za zdravlje. http://manastir-lepavina.org/img/akatist.pdf

daleko od toga da bih se upustila u odmeravanje snaga moje pameti i sv grigorija,ali ipak ja se ne slažem.u početku ponesena osećajem da bez granica pripadam hristu, jer me je bog stvorio kakvu jesam i na sebi ništa nisam sama izmislila,pričešćivala sam se u tim danima.vrlo brzo sam negde pronašla da je to zabranjeno i pitala zašto.nisam baš dobila najbolji odgovor,ali sam sama razmišljajući osetila da bih pričešće mogla bez problema odložiti za sledeću nedelju i nemam problema sa tim.prvo ne znam ko to ne dozvoljava ženama da ulaze u crkvu tih dana,jer to niko nikog i ne pita,ni na ispovesti ni na pričešću.drugo ne bih baš poredila krvotočivu ženu jer je ona bolesna,a priroda bolesti je bila takva.to je potpuno različita stvar.ovo je mesečni ciklus i nije bolest,daleko bilo,bez toga ne bi bilo trudnoće i beba,dakle to je božija volja i to je bog tako uredio da se to dešava.ne osećam se ni nečistom ni grešnom,jednostavno tih dana ne ulazim u crkvu.svako po svojoj volji.mislim da mnogo žene greše što se laktaju za neka prava.smeta im i što ne mogu na svetu goru,smeta im i što u mnogim manastirima ne mogu da se šetkaju gde one hoće,svašta čujem u crkvi,ko na pijacu da su pošle.ako postoje jasna pravila,onda treba i da ih se pridržavamo,a ne da odmah lupamo glavu jel moglo i drugačije.po ovome što piše sveti grigorije ako neko malo šire sagleda može doći i do toga da ni post nije obavezan jer ne pogani ono što ulazi na usta...

prvo bih rekla da to je nazivanje "plodom"dete u majčinom stomaku potpuno neshvatljivo.izgubila sam dve bebe,jedna je umrla u 18 nedelji trudnoće,zahvaljujući mom brižnom doktoru prošla sam kroz pakao,a sa drugom je izvršen abortus jer sam neke dve nedelje imala velike temperature ,čak je stiglo do 41,pa su mi savetovali da abortiram jer nisu mogli ni lekovima da mi obore temperaturu,tko da su me uspavali sa 38,5 a temperatura je odmah posle nestala.nije mi to nikakva uteha.žao mi ih je,što se nismo ugledale.posle toga sam rodila troje dece,hvala bogu,zdrave i prave.sa prvom bebom neki rezultati nisu bili najbolji pa smo radili test plodove vode,sve je bilo ok.prvo bih predložila da smesta odete kod drugog lekara,izvršite potrebne analize,ako je stvarno neki problem,predložila bih vam manastir lepavinu pa da vam da snage da se izborite sa tim problemom.možda ste kratki sa vremenom,ali dajte sve od sebe,nećete se pokajati.želim vam da sve prođe najbolje i da se bebac rodi zdrav i vi budete srećni što ga imate!

dodala bih moje viđenje,da su životinje drugačije od nas,nemaju potrebe da poste i da se ispovedaju i posmatram ih kao "parče energije" samog boga,koji ih je spustio i ponovo će ih vratiti u prvi oblik.hoću reći nema suda za njih kao za nas.možemo nazvati to i dušom,ali mislim da nisu isti.zato nas tako dobro osete i prepoznaju...

vau,katarina izbriši to ex...